Srbija ulazi u prelomnu godinu, u kojoj će se na duži rok odrediti njena sudbina. Opstanak Aleksandra Vučića na vlasti značiće nestanak države i naroda. Decenija vlasti kartela oko Srpske napredne stranke već je izazvala pogubne posledice, a njen eventualni nastavak predstavljao bi kraj Srbije.
Nikad nijedan okupator i agresor nije uspeo da nanese više štete Srbiji od Vučića, i to na sve načine, i u materijalnim dobrima i u ljudstvu.
U rekordnom roku diktator je opljačkao javne resurse, rasprodao državnu imovinu, zemljište, reke, rudnike, sve… Javni dug je udvostručio, sa 15 podigao ga je na 30 milijardi evra. Kad se u to uračunaju kreditne linije i ugovori sa stranim bankama i investicionim fondovima, dug države iznosi više od 42 milijarde evra. Veći deo tog novca uopšte nije uložen u infrastrukturne i bilo kakve druge projekte, nego u džepove i na račune pojedinaca iz vrha kartela. Tako je stvorena kasta konvertibilnih milionera i milijardera, koji vladaju najsiromašnijim narodom u Evropi.
Aleksandar Vučić se sam, pred svojom dvorskom svitom, hvalio kako je od Rio Tinta dobio „nagradu“ od pola milijarde evra za podršku njihovim poslovnim planovima za otvaranje rudnika litijuma u Jadarskoj dolini i na još nekoliko lokacija širom Srbije. Od Hašima Tačija, odnosno od albanskih sponzora državnosti lažne države Kosovo, Vučić je nagrađen sa 300 miliona evra.
Ne zna se koliko je zaradio na projektu „Beograd na vodi“, koji predstavlja najveću praonicu prljavog novca u Evropi. S obzirom da se u izgradnji stambenih i poslovnih kompleksa u Beogradu obrne više od milijarda evra godišnje, može samo da se pretpostavi da Vučićeva provizija u poslu s „nekretninama od kokaina“, za sve ovo vreme, nije manja od budžeta Srbije. Šverc oružja, droge, nafte i ostale robe, za šta je nedavno i zvanično, od strane Stejt departmenta, optužen Vučićev vodeći operativac u toj oblasti Zvonko Veselinović, takođe je doneo vođi kartela veliku zaradu.
U taj, i sve ostale oblike kriminala, Vučić je uvukao članove svoje porodice i najbliže saradnike iz stranke i državnih institucija. U zajedničkom zločinačkom poduhvatu opelješili su sve što je vredelo u Srbiji. Opijeni mirisom tuđeg novca nisu mogli da se uzdrže ni po cenu ugrožavanja javnog zdravlja, stotina hiljada građana, lekara i pacijenata.
Vučić je iskoristio pandemiju korona virusa za neograničenu i nekažnjenu pljačku državnog budžeta. U martu 2020. godine, kad je uveo vanredno stanje, suspendovao je nekoliko zakona, među kojima i Zakon o javnim nabavkama, Zakon o budžetu, i sve ostale sisteme kontrole potrošnje novca građana. Za tri meseca budžet je pao u deficit od 4,2 milijarde evra, što je istorijski rekord.
Posle prve pljačkaške etape, Vučić je nastavio s istim aktivnostima, samo je primenio druge načine. Kupovinu vakcina, respiratora, medicinske i zaštitne opreme označio je kao službenu tajnu i opet od javnosti sakrio podatke o tome od koga i po kojoj cenu kupuje kakvu robu. Ipak, tragovi su ostali. Neki od njih su objavljeni na društvenim mrežama. Primarijus dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti, pre nekoliko dana je objavila informacije o kakvu zaštitnu opremu vlast kupuje i prosleđuje bolnicama.
– Nabavka zaštitne medicinske opreme je „državna tajna“, kao i nabavka respiratora, vakcina „predizbornih lekova protiv kovida“ i ko zna čega još. I „sve po zakonu“. Sve zdravstvene ustanove dobijaju istu opremu. Nabavke idu preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Oprema se dovozi avionima, a iz njih se prebacuje u kamione i ide u centralne magacine u Kragujevcu. Medicinsku opremu zdravstvene ustanove i bolničke apoteke preuzimaju iz magacina četvrtkom popodne. Tu nema nikakvih podataka kako se roba nabavlja i po kojoj ceni. Oprema je uvek različita. Naravno, bez propisane dokumentacije o kvalitetu. To traje od marta prošle godine. Kupuje se bez bilo kakvih rešenja o registraciji od strane Agencije za lekove i medicinska sredstva. Maske koje nisu namenjene medicinskom osoblju i bolnicama. Čak i Kinezi kažu da to nisu medicinske maske. Zaštitne rukavice su spakovane u transportne džakove, po 500 komada levih i 500 komada desnih, to broj 6,5 ili 7,5. Niti su medicinske, niti su sterilne, niti je velična odgovarajuća. Ne znam da li postoji hirurg koji može da na ruke navuče rukavice broj 7,5. Stizale su i hirurške rukavice iz Irana, a na otpremnici piše samo „rukavice“. Skafanderi iz Kine uopšte nisu za medicinsku upotrebu. Deklaracija sa karakteristikama opreme, proizvođač, dozvola… Toga nema – napisala je dr Plavšić na Tviteru.
Po uzoru na ološ, koji je u svim ratovima profitirao na prodaji neispravne robe državi, Vučić je u „ratu protiv nevidljivog neprijatelja“ primenio isti način pljačke budžeta. Kršeći sve moguće zakone, propise, bezbednosne procedure i elementarne moralne postulate, u zdravstveni sistem ubacuje opremu za koju se ne zna od koga je i po kojoj ceni kupljena, a zna se samo da nije korisna. Ne zna se ni koliko je žrtava već izazvao taj zločin pod velom „državne tajne“, kao ni koliko će tek lekara, zdravstvenih radnika i pacijenata stradati zbog upotrebe neadekvatne zaštitne opreme.
Međutim, i taj zločin je ostavio tragove. Jedan od njih nedavno je objavio Republički zavod za statistiku. Od januara do novembra 2021. godine u Srbiji je, prema podacima RZS, rođeno 56.648 živih beba, a preminulo je 123.492 ljudi. Za manje od godinu dana Srbija je izgubila 66.844 stanovnika, ceo jedan grad veličine Valjeva. Pre pandemije korona virusa, 2019. godine, umrlo je 37.059 ljudi više nego što je rođeno. Ovih 30.000 pokojnika, koliko ih danas ima više, pokazuje rezultat rada Vučića i prevaranata iz tzv. Kriznog štaba.
S obzirom na stanje zdravstvenog sistema može se očekivati da prošlogodišnji tragičan rekord u negativnom prirodnom priraštaju bude oboren ove, pa i sledećih godina. Pod izgovorom borbe protiv kovida, ceo sistem je prilagođen uslovima koji sprečavaju normalno lečenje pacijenata od drugih bolesti. Izostanak pravovremene dijagnostike, praćenje bolesti, promene terapije i odlaganje neophodnih operacija na duži period mora da dovede do povećanja broja smrtnih slučajeva.
Vlast o tome ne brine. Nema razloga, niko od čelnika kartela ne leči se u Srbiji. Novcem otetim od građana plaćaju lečenje u najboljim i najskupljim evropskim bolnicama. Aleksandar Vučić se leči, između ostalog, u Londonu, njegov brat Andrej, kao i bivša supruga Ksenija, u Parizu. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar i članovi njegove porodice lečili su se u Beču. Za zdravstveni sistem Srbije njih vežu samo poslovne, odnosno korupcionaške kombinacije.
Jedna od tih unosnih kombinacija jeste i lek protiv kovida 19 američke kompanije MSD, koji je Srbija nedavno kupila, opet po nepoznatoj ceni. Lek je javnosti predstavio najveći medicinski ekspert opšte prakse Aleksandar Vučić.
– Ovaj lek spasava živote i sprečava smrtnost u ogromnom procentu. Odnosi se na ljude koji reaguju u prvih pet dana pozitivnosti na korona virus, obično za one koji su najugroženiji, gojaznije ljude, one koji boluju od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti. Lek je nabavljen za 11.500 pacijenata, a uskoro će ga biti za 50.000 pacijenata – rekao je Vučić na promociji „predizbornog“ leka protiv kovida, koji je namenjen samo povlašćenim licima sa članskom kartom.
Neizlečivo oboleo od lopovluka, Vučić je pandemiju korone iskoristio za pandemiju čerupanja budžeta. Kad se steknu okolnosti, posle promene vlasti, lako će se raskrinkati njegove korupcionaške kombinacije. Međutim, nikad se neće utvrditi koliko ljudi je gurnuo u bolest i smrt prevarama sa neadekvatnom zaštitnom opremom.
Vučić je, po cenu tuđih života, pandemiju iskoristio za pljačku, a to radi i u uslovima kolapsa energetskog sistema. Krajem novembra prošle godine objavljeni su podaci o poslovanju javnih preduzeća. Na prvom mestu našla se Elektroprivreda Srbije, koja je ostvarila neto dobit od 11,2 milijarde dinara. Mesto vicešampiona pripalo je Srbijagasu sa 1,8 milijardi dinara. Pravo stanje stvari videlo se sredinom decembra, kad je pao prvi sneg. Pola Srbije je ostalo bez struje. Havarije u TENT-u, jedna za drugom, dešavale su se i sledeće dve nedelje.
Do kolapsa energo-sistema nije došlo slučajno, on je projektovan kašnjenjem s remontom postrojenja u TENT-u, nabavkom nekvalitetnog uglja od koga pucaju kotlovi i nestručnom organizacijom rada. To su uzroci problema na svim nivoima, od vrha EPS-a do lokalnih toplana.
– Bivši i sadašnji direktor gradske toplane u Kruševcu lažima su skrivali zloupotrebu i pljačku koja se vrši u toplani. Ugalj, koji se nabavlja od firmi čiji su vlasnici kadrovi SNS-a, sitne je granulacije i donje toplotne moći. Oni praktično lože zemlju, što su radnici toplane i dokumentovali, jer iz uglja raste trava. Odlukom od 29. septembra 2020. godine prihvata se ponuda preduzeća Sloga d.o.o. Kruševac za isporuku uglja. Zakonski zastupnik preduzeća Sloga je Radojica Milosavljević. Ovo je dokaz kako SNS svojim kadrovima gura novac iz javnih preduzeća u privatne džepove – tvrdi Ivan Mandić, član predsedništva Stranke slobode i pravde i gradskog odbora u Kruševcu.
Ako se tako nabacuju poslovi na lokalu Radojici Milosavljeviću, kruševačkom tajkunu i najkrupnijem zvaničnom sponzoru SNS-a, može samo da se pretpostavi koliko na takav način zarađuju Vučićevi ortaci na nivou države. I pre decembarskog kolapsa, zbog loše obavljenog remonta turbina u bloku B1, što je izazvalo smanjenje proizvodnje, Srbija je od oktobra svakog dana kupovala električnu energiju u vrednosti od oko tri miliona evra. U decembru je dnevni trošak išao i do 29 miliona evra. EPS je pretrpeo štetu od 1,2 milijarde evra, koji će morati da se pokrije iz budžeta, novcem građana. Korist od trgovine strujom, i to po povećanim cenama u vreme krize, imaju firme povezane s braćom Vučić i njihovim kumovima.
Dok nemilosrdno pljačka Srbiju, Vučić se predstavlja kao njen spasilac. Krade na vakcinama i lekovima, a tvrdi da to, poput Robina Huda, otima od bogatih evropskih država i deli napaćenom srpskom narodu.
– Amerikanci me optužuju za korupciju. Dokaz je činjenica da sam se trudio da nabavim respiratore, lekove i veštačka pluća za naš narod, kada su veliki presretali avione i hteli da sve ode u njihove zemlje. Oni bi lepo da žive, a mi lepo da umiremo. Super, ja sam kriv za to. To nije nikakav dokaz nikakve korupcije, već moje borbe, pa makar bio Robin Hud iz jednog malog naroda koji se borio za svoje ljude – rekao je Vučić.
Ni u tome nije originalan. Četvrt veka pre njega s Robinom Hudom se identifikovala folk pevačica Vesna Vukelić Vendi. Verovatno Vučiću lepše stoje one zelene šervudske helanke, u kakvima je prikazivan Robin Hud, ali posledice njegovih lopovskih avantura pokazuju da će pre biti da je on Robin Lud. Uostalom, niko normalan, niko s makar mrvom ljudskog dostojanstva ne bi sebi dozvolio onoliko primitivan nivo licemerja, čak ni u predizborne svrhe, kakvim se služi naprednjački Robin Lud.
Lekare i ostale radnike u zdravstvu skoro dve godine izlaže zarazi kovidom, tera ih da koriste zaštitnu opremu koja to nije, a onda obećava da će ih, pred izbore, nagraditi sa po 10.000 dinara. Vučić i njegovi ortaci samo na jednom kontingentu opreme, na provizijama zarađuju više nego što će dobiti svi lekari i medicinske sestre, koje se izlažu riziku svaki put kad na lice stave kineske zaštitne maske ili neku drugu opremu. Isti Vučić, koji sad velikodušno poklanja novac zdravstvenim radnicima, lično je stopirao zakon kojim bi se regulisalo povećanje plata zaposlenima u zdravstvu.
Još licemernije je izgledala Vučićeva poseta rudarima u Kolubari, kojima je poklonio tepsiju s posnim kolačima, koje je, kako kaže, napravila njegova mama Angelina. Sredovečni čovek s nekoliko zvaničnih i onih drugih žena nosi kolače koje peče njegova mama! Što kaže Suzana Vasiljević – čega se pametan stidi, time se Alek ponosi.
U tom zlu ima sistema, Vučić namerno stvara uslove u kojima prihodi radnika i uopšte životni standard ljudi ne zavisi od sistemskih rešenja, nego od njegove dobre volje, od milostinje.
Vučić se pljačkom bavi kao naučno-istraživačkim radom. Pljačkom je postao najbogatiji politikant u savremenoj istoriji Evrope, a to je iskoristio i da poveća prostor za političke manipulacije. Još kao radikal, u onih nekoliko perioda borbe protiv režima Socijalističke partije Srbije, Vučić je optuživao Slobodana Miloševića da sistemski uništava srednji sloj društva kako bi lakše manipulisao sirotinjom.
– Milošević zna da siromašni ljudi ne pripadaju nijednoj klasi, oni su deklasirani, odbačeni i neorganizovani. Kao što je pisao Karol Čapek, siromašni se nikad neće naći na stepenicama koje vode ka prestolu, bez obzira ko na njemu sedeo. Siromašni nemaju nikakav uticaj. Hiljadu radnika može da pomogne jednom od njih da reši egzistencijalne probleme. Hiljadu siromašnih ne može ni to, oni ne mogu nikome ni parče hleba da daju – govorio je Vučić.
Dolaskom na vlast, pre deset godina, Vučić je te ideje sproveo u praksi. Stvorio je društvo u kome polovina stanovništva živi u siromaštvu ili u riziku od siromaštva. Za svako drugo domaćinstvo kvar na pegli ili frižideru predstavlja krupan finansijski izazov, kako naći novac za rešavanje problema. Ne čak ni gubitak posla, dovoljno bi bilo kašnjenje dve plate, pa da pola Srbije padne u egzistencijalni pakao. Tragično stanje vidi se i u konkretnim brojevima. Kreditna zaduženja u privredi iznose oko 11 milijardi evra. Krediti stanovništva su oko osam milijardi evra. U civilizovanim državama ta razlika je desetostruko veća, što pokazuje koliko su siromašni građani Srbije. Osim stambenih kredita, na koje odlazi oko 3,3 milijarde evra, skoro isto toliko (3,2 milijarde evra) ide na keš kredite, a oni su mera siromaštva. Ljudi uzimaju keš kredite da otplaćuju druge dugove, da kupe odeću, hranu, lekove…
Pored takve Srbije, iz kamenog doba, postoji i ona druga, naprednjačka, koja je za svoju dekadentnu pacovsku buržoaziju napravila zlatno doba. Manekeni naprednjačkog užasa promovišu se na naslovnim stranama Informera i ostalih svinjormera, u studijima Pinka, Hepija i RTS-a, na sednicama Izvršnog, Glavnog i ostalih stranačkih obora. Oni hvale carevo novo odelo, ljube mu ruke, uzdižu ga u nebesa… Saučesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu svim snagama pljačkaju Srbiju, žive u tuđim kućama, zarađuju na otetim poslovima i firmama, voze tuđe automobile, orgijaju s tuđim ženama…
Svaki od njih liči na Aleksandra Vučića. Takav je, recimo, Marko Čadež, sa kežual bradicom, ogrnut bade mantilom i firmiranom ženskom tašnom, kao i klekovača Sandra Božić, pa i ostala čudnovata bića, koja je diktator izvukao iz tmine. Svaka napredna štetočina liči na „šefa“, samo ne Danilo Vučić. Za razliku od oca, koji je u svojoj 25 godini već imao karijeru ratnog profitera i štetočine, prestolonaslednik Danilo ne gubi vreme na političke avanture, uživa u svemu što vole mladi i krčmi novac, koji je njegov tata oteo od normalnog sveta.
Kad su objavljene Danilove fotografije s Belivukovim ortakom Borisom Karapandžićem, trenutno pritvorenim zbog optužbi za ubistva, dilovanje droge i druga teška krivična dela, onda Aleksandar Vučić kaže: „Pa, šta? Bili su na utakmici… Kome smeta što moj sin voli fudbal?“
Za fotografije Danila i Ace Rošavog s neke žurke, tata kaže: „Eto kako napadaju moje dete, a Danilo to teško podnosi, pa je postao alkoholičar“. Kad dete od 25 godina slikaju u najskupljem italijanskom restoranu, s kuvarima, posle donatorske večere, tata kaže: „Danilo je išao da uči zanat, hoće da bude kuvar, hoće da pošteno radi, a ne kao neki…“ Sad, pre neki dan, kad se pojavila fotografija Danila s pevačem Slobom Radovanovićem na Kopaoniku, Aleksandar Vučić će reći: „Eto, sad im smeta i što Danilo hoće da bude kao Kia Kockar.“
– Mrziteljima i kritizerima smeta što sam učestvovao u otvaranju 260 fabrika, smeta im napredak Srbije – kaže Vučić, koji, kao i njegov sin, nema ni 260 sekundi poštenog rada u nekoj fabrici ili na bilo kakvom radnom mestu, osim u politici.
Danilo Vučić je simbol nesreće koju njegov otac širi Srbijom. Aleksandar Vučić je kriminalizovao sina, brata, oca, kumove i najbliže saradnike. Većina njih mogla je da se bavi nekim normalnim poslovima, da živi kao sav pošten svet, ali on ih je uvukao u svoje zločine. Lažima i prevarama, a onda i nasiljem, Vučić je podelio narod. Stvorio je kastu prebogatih skorojevića, koja vlada sirotinjom. Toga su svesni svi građani Srbije.
Kad pomisle na situaciju u državi, većina ljudi reaguje emotivno. Tri najčešće i najjače emocije su zabrinutost, uznemirenost i nesigurnost. Zabrinutost oseti 46,2 odsto, neizvesnost 41,9 odsto, uznemirenje 29,5 odsto, a bes 23,8 odsto – pokazuju rezultati istraživanja, koje je urađeno za potrebe Ujedinjene opozicije Srbije.
Svako normalan mora da se tako oseća kad se seti da državom vlada mentalno poremećeni diktator, uveren da je gospodar života i smrti, tela i duša svih podanika. Ipak, brigu, uznemirenje i neizvesnost osećaju i pripadnici naprednjačkog kartela. Pametniji znaju da su prekardašili i da se bliži kraj njihovoj idili s elementima horora, a gluplji reaguju instinktom, svojstvenim kriminalcima svih vrsta. Dolazi i vreme za svođenje računa, što se vidi i iz rezultata ovog istraživanja, u kome čak 39,2 odsto ispitanika tvrdi da, bez obzira na sve naprednjačko zlo, ima nadu u promene.
Vučić će na sve načine pokušati da spreči promene. U stalnoj kampanji, zloupotrebom svih državnih resursa i preko svih medija, Vučić laže, kmeči, cvili, sikće, reži, optužuje, podmićuje i preti. Na sve načine se bori protiv zdravog razuma, istine i pravde.
Od Vučićeve vlasti, za ovih deset godina, iz Srbije je pobeglo više od 700.000 ljudi, većina s namerom da se nikad ne vrati. Milion porodica je zauvek razbijeno i razvejano belim svetom. Takve gubitke u ljudstvu Srbija nije pretrpela ni za četiri veka turske okupacije, kao ni u svetskim i regionalnim ratovima. Vučić je najzaslužniji što babe i dede nikad neće videti, čuti i zagrliti svoje unuke, rođene u inostranstvu, u izbeglištvu, a sad te starce podmićuje sa po 20.000 dinara. Po diktatorovom cenovniku toliko vredi glas opljačkanog čoveka, kome je uništena sudbina.
Doterali su do kraja, pred konačni izbor. A, izbor je lak: ili Vučić, ili Srbija. Ukoliko Vučić ostane na vlasti, a to znači i na slobodi, Srbija će ostati porobljena. Da bi se oslobodila diktature nisu dovoljne samo novogodišnje želje, nade i prizivanje sreće, potrebna je i konkretna akcija. Poslednji je čas.
Predrag Popović
