Grozničava nastojanja kupaca na globalnim tržištima nafte da obezbede dovoljne količine ovog energenta zbog straha od potencijalne nestašice izazvala je danas eksploziju cena „crnog zlata”.
Nakon što je prošle nedelje porasla za 21 odsto, evropska nafta „brent” je jutros nastavila uspon usled rizika da će Sjedinjene Države i Evropa uvesti sankcije na izvoz ruske nafte.
Na ranom azijskom trgovanju, cena Brenta je porasla za 18 procenata ili za 11,84 dolara, na 129,8 dolara po barelu, dok je američka sirova nafta VTI ojačala za 10,29 dolara na 126 dolara, prema podacima sa portala oilprice.com, koji prati cene na naftnim tržištima u realnom vremenu.
„Ako Zapad zabrani veći deo ruskog izvoza energije, to bi bio veliki šok za globalna tržišta”, kaže glavni ekonomista Benk ov Amerika (BofA) Itan Haris, prenosi Tanjug.
On procenjuje da bi gubitak od pet miliona barela iz Rusije mogao da dovede do udvostručenja cene nafte na 200 dolara po barelu i do smanjenja svetskog ekonomskog rasta.
Haris ističe da je, pored nafte, divlji rast cena zahvatio sva robna tržišta kakav se ne pamti bilo koje godine od 1915. U prilog tome navodi da je prošle nedelje nikl skočio za 19 odsto, aluminijum za 15 procenata, cink za 12, a bakar za 8,0 posto, dok je pšenica na terminskom tržištu uzletela za 60 posto, a kukuruz za 15 procenata.
To će, kaže ekspert iz BofA, samo doprineti uzlaznom kretanju globalne inflacije.
