Mošorin, Eldorado južne bačke

0
999

Obilazeći zanimljiva i tajnovita naselja po severnoj Srbiji, ravnica nas je iznenadno dovela do mošorinskog brega. Na samom prilazu ovom selu dočekuje nas srpski barjak i jarbol devetometraš. Zastajemo i utabanom stazom se penjemo na vrh da vidimo zašto je barjak baš na tom mestu. Spomen ploča posvećena srpskim vojnicima izginulim u buni 1848-1849 govori o tome da stojimo na mestu koje možemo označiti kao mošorinski „termopilski klanac“, jer sem što ovi vredni ljudi oru njive, ovde je duboko zaorana i narodna brazda. Nismo džabe dolazili. Put nas vodi u selo o kojem malo znamo ili znamo prilično pogrešno. Od barjaka do obale Tise videli smo dosta toga. Nova mlekara „Stado moje“, nove kuće, velike farme, ribnjaci, dvorac u centru sela, dve pravoslavne Crkve, Dom Kulture, Svetosavski Dom, Čarda na Tisi i veseli ljudi.Kafa u „San Marku“ obećava mnogo informacija, a i ljudi su puni divana. U razgovoru sa mladićima koji popunjavaju tiket i čekaju tombolu saznajemo da mlekar „Stado moje“ zapošljava dosta ljudi, a sem toga , istina je da selo dnevno isporuči 50.000 litara mleka.

U prilog tome govori i podatak da se u selu nalazi 5.000 grla krava, 8.000 ovaca i oko 10.000 svinja. Eldorado!Dvorac koji smo uočili je, ustvari, vila Vlaškalić, zadužbina sveštenika Svetozara Vlaškalića koji je stradao zajedno sa još 208 mošorinaca u Raciji 1942.godine. Gornji sprat vile je bio ruiniran, ali je sada obnovljen i tu se nalazi Kulturno-prosvetni centar „Vožd“ ,kao i prostorije Društva šajkaša „Vožd Đorđe Stratimirović“, u kojem se održavaju razne izložbe, predavanja, manifestacije, a od nedavno u centru „Vožd“ održavaju se čadovi muzičkog vaspitanja u okviru muzičke škole „Aleksić“ iz Zrenjanina.Tu dobijamo odgovor na pitanje o barjaku sa početka priče. Šajkaši su ga razvili. Obnovljen Hram posvećen prazniku Silaska Svetoga Duha na apostole, zajedno sa novim Svetosavskim domom i spomen česmom u porti izgleda impresivno, moćno i gospodstveno. Česma je primer ljubavi prema znamenitim ličnostima iz Mošorina. Tako, na česmi čitamo imena Svetozar Miletić, Isidora Sekulić, akademik Dušan Kanazir, pilot helikoptera Milovan Đukarić, osnivač zadrugarstva prota Radoslav Marković, profesor u Edinburgu prota Dušan Marković, osnivač lista Pravoslavlje prota Vasilije Popović i osnivač dečijeg lista „Srpče“ Miloš Popović rođena braća Đure(Popovića) Daničića, komita Živan Jovanović, ruski carski general Maksim Zorić. Neverovatno i zadivljujuće. Kažu, nije to ništa, imamo mi ljudi koliko god da treba…

Kroz Zmiji surduk dolazimo na breg pred Hram Prenosa moštiju Svetog oca Nikolaja i pred spomenik žrtvama Racije. Odatle pogled „puca“ ka Fruškoj Gori, Novom Sadu, Zrenjaninu, Žablju,Čurugu, „puca“ u nebesa. Spomenik žrtvama racije podignut je 2017. godine uz veliki trud šajkaša i lokalnog sveštenika. Spomenik je podignut na mestu starog bunara u kojem je pokoj našlo do stotinu mošorinaca, Krst visok pet metara i poruka „MOŠORIN PAMTI 1942.godinu, govore sve. Manastiru, kako nazivaju Hram Prenosa moštiju Svetog Nikole, se nije ranije moglo prići od raznog rastinja, trave, divljeg drveća i šuta. Danas, zatičemo skelu i majstore. „Manastir“ se obnavlja velikom brzinom.Svi pomažu, i narod i Crkva i Država.Svi saborno! Saznajemo da je i Hram, kao i vila u centru sela, zadužbina prote Vlaškalića, te da je oslikan rukom Uroša Predića. Sagrađen je 1938.godine i planirano je da bude ženski manastir. Međutim, stradanje prote Vlaškalića i kasniji odnos prema Hramu, sprečili su takvo pregnuće. Prota Svetozar je sahranjen u kripti Hrama, a mošorinci kažu da samo oni u šajkaškoj imaju svetitelja čije telo počiva u Hramu.

Pored toga ističu i da su od černaest stradalih sveštenika u Raciji, trojica iz Mošorina. Pored Svetozara, još i prota Čeda Eremić i prota Georgije Živanov, jedan od osnivača FK. Vojvodina iz N.Sada.Da nam je ovo neko ispričao, mi ne bi smo verovali. Eto! Idemo na Tisu. Prizor očaravajući…Obnovljena „Vodica“, ostaci starog grada „Feudvara“, arheološko nalazište „Stubarlija“, breg u punom sjaju i čarda na Tisi. Odlazimo u čudu, a vratićemo se u radosti.

Leave a Reply