Vakcinacija je u Srbiji potpuno stala i ako nastavimo ovim tempom, moraćemo da bacamo ili poklanjamo vakcine”, kaže za Nova.rs profesor farmakologije na Medicinskom fakultetu Radan Stojanović.
Rok trajanja kineskih Sinofarm vakcina je nešto duži, pa taj kontigent još nije došao na red za bacanje ili poklanjanje. Takva sudbina može da zadesi najpre Fajzer, Sputnjik ili Astra Zeneka cepiva.
„Ne znamo kada smo ih, od momenta proizvodnje, mi nabavili. Sputnjik, Astra zeneka i Fajzer, za njih je rok upotrebe 6 meseci od proizvodnje. Da li smo mi te vakcine nabavili odmah ili trećeg meseca od proizvodnje, mi to ne znamo. Sinofarm je nešto fleksibilniji i može se upotrebiti dve godine od proizvodnje. Neki podci koje sam čitao kažu da mi imamo oko 800.000 neiskorišćenih Sinofarm vakcina, oko 600.000 Fajzerovih i oko 100.000 Astra Zeneka“, kaže Stojanović.
Dodaje da se vakcine, ako im ističe rok, ne mogu baciti tek tako, već da se one moraju, kao medIcinski otpad, uništiti na propisani način.
„Ne možemo ih baciti u kontejner i nositi u Vinču. To je medicinski otpad i postoje određene procedure“, upozorva naš sagovornik.
Ako imamo višek vakcina možemo ih pokloniti nekim drugim zemljma, ali nije baš sve tako jednostavno.
„E sada, tu mogu da budu tegobe, jer sve zavisi od toga kakva je priroda tih potpisanih ugovora, to mora da se vidi. Ko će da grantuje da smo mi dobro čuvali te vakcine i da smo ih dobro transportovali zato se dešava da se proizvođač ogradi i kaže: Vakcine koje ste uzeli od nas, ne dozvoljavamo da poklonite drugome“, objašnjava naš sagovornik.
Profesor Stojanović zato apeluje da se nabavka vakcine ubuduće bolje planira i uskladi sa potrebama.
„To što imamo vakcine, a nemamo koga da vakcinišemo pokazuje da smo mi napravili greške, nismo o vakcinama pričali kako treba i nismo ljudima dali istinu o vakcinama. Još veća greška bi bila da na osnovu toga što imamo više vakcina nego što nam treba mi odlučimo da dajemo treću dozu. Odluka o trećoj dozi treba da bude zasnovana na naučnim činjenicama, a ne na tome da imamo dovoljno vakcina. Prioritet ne bi trebalo da bude davanje treće doze, nego da gađamo ljude koji će primiti prve dve doze“, zaključuje Stojanović.
Istini za volj, Srbija nije jedina koja ne zna šta će sa vakcinama. Takve vesti stižu nam i iz Nemačke. Kako piše Deutsche Welle (Dojče vele), budući da potražnja pada, a rok trajanja je ograničen, sve više nemačkih pokrajina vakcine baca u smeće. Sada je plan da se višak pokloni siromašnjijim zemljama – ali samo vakcine na bazi vektora.
Od početka pandemije, Bavarska je bacila ukupno 53.000 doza vakcine, od kojih je više od polovine „prijavljeno kao odbačeno“ samo u julu. „Porast količine bačenog cepiva tokom leta je direktna posledica pada spremnosti stanovništva na cepljenje“, saopštilo je bavarsko Ministarstvo zdravstva na upit nemačkog javnog servisa.
I u Baden-Virtembergu je rok trajanja 4000 doza cepiva AstraZeneka istekao krajem jula, zbog čega su one „propisno uništene“, kako piše tamošnje Ministarstvo zdravstva.
