U Srbiji je počela vakcinacija Fajzerovom vakcinom protiv koronavirusa. Od ranije je poznato da vakcinu ne mogu da prime mlađi od 16 godina, a pošto je kompanija Fajzer objavila tačan sastav vakcine, postavlja se pitanje da li postoje još neke kategorije stanovništva koje s obzirom na eventualne alergijske reakcije ne bi trebalo da prime vakcinu. Takođe, ono što interesuje građane je da li i kakve neželjne reakcije može da očekuje zdrava osoba posle vakcinacije.
Na ova pitanja odgovaraju prof. dr Dušan Popadić i dr Emina Milošević, imunolozi i lekari koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu.
Od onoga što je Fajzer naveo da se nalazi u sastavu njihove vakcine, kako objašnjava profesor Popadić, jedino polietilen glikol (PEG) je supstanca za koju je nedvosmisleno pokazano da može da izazove alergijsku reakciju, ali takvih osoba je malo u svetu.
Prema njegovim rečima, najveća serija pacijenata kod kojih je dokazana sistemska alergijska reakcija na PEG sastoji se od pet osoba i objavljena je prvog oktobra ove godine u časopisu “J Allergy Clin Immunol Pract”.
Ipak, kako ističe profesor Popadić, osobe koje su ranije imale medicinski dokazane sistemske reakcije na primenu bilo kog farmaceutskog ili kozmetičkog preparata treba to da naglase pre vakcinacije kako bi se predvidele dodatne mere opreza (duže vreme posmatranja nakon ubrizgavanja vakcine).
“Tih osoba ima malo jer je alergija na PEG inače veoma retka, a PEG se dodaje u razne farmaceutske i kozmetičke proizvode čak i u pojedine namirnice. Ne znam da li u Srbiji postoji više od 50 ljudi kod kojih je ustanovljena bilo kakva alergijska reakcija na PEG” navodi Popadić.
Neželjene rekacije kod građana koji prime ovu vakcinu, kako ističe, mogu da budu bol i crvenilo na mestu uboda.
“Moguć je i skok telesne temperature kod određenog procenta vakcinisanih, pojava jeze, a kod nekih može da se javi glavobolja i gubitak apetita. Ti simptomi i znaci mogu da traju od nekoliko sati do dva ili tri dana nakon imunizacije. To su prolazne reakcije koje mogu da se jave kod dela građana, ali najveći broj vakcinisanih osoba neće osetiti te simptome kada primi vakcinu” naglašava.
Podsećajući na to šta znamo o Fajzerovoj vakcini, profesor Popadić kaže da se zna da štiti od infekcije i razboljevanja one koji je prime.
“Veoma je dobro što smo uopšte uspeli na nabavimo vakcine, a kada upoređujemo Fajzerovu i drugu vakcinu, koja je stigla kod nas, rusku (Sputnik V), nema nekih velikih razlika i nijedna od te dve vakcine nema neke posebne prednosti po pitanju imunogenosti i bezbednosti. Fajzerova nije ni bolja ni gora od ruske, otprilike su iste, niti su te dve vakcine bitno različite od ostalih koje su dobile odobrenja za hitnu primenu. U Velikoj Britaniji čak je stav da ukoliko se započne imunizacija npr. RNK vakcinom pa ona ne bude dostupna za revakcinaciju, treba izvršiti revakcinaciju adenovirusnom vakcinom i obrnuto” navodi.
Ono što se ne zna o vakcini, kako dodaje profesor Popadić, je to koliko dugo će da traje imunitet koji obezbeđuje vakcina u realnim uslovima (to čak nije utvrđeno do kraja ni kod osoba imunizovanih u kliničkim studijama jer nije prošlo dovoljno godina da bi se odredilo trajanje imuniteta) i kakvog kvaliteta će ta zaštita da bude, odnosno da li će da spreči prenos infekcije unutar populacije ili će samo da štiti vakcinisane od razboljevanja.
I doktorka Emina Milošević upozorava da vakcinu ne treba da prime osobe koje su alergične na sastojke vakcine. Takođe podseća da je PEG sastojak Fajzerove vakcine koji bi mogao da izazove alergijsku rekaciju.
“Ne preporučuje da osobe koje su nekad imale ozbiljne alergijske reakcije prime vakcinu. Inače, PEG je sastojak lekova, krema, paste za zube, sladoleda i druge kozmetike i hrane koju koristimo.Takođe, među preko 44.000 učesnika 3. faze ispitivanja nije bilo trudnica i mlađih od 16 godina. Zato se njima ni ne daje, iako sam sastav vakcine i imuski odgovor koji treba da indukuje ni za jednu uzrasnu grupu i fiziološko stanje ne nosi rizik” objašnjava ona.
Govoreći o samoj vakcini, doktorka Milošević objašnajva da “RNK kao princip delovanja ove vakcine podrazumeva dopremanje informacije za sintezu S-proteina virusa našim ćelijama, onog koji koronavirusima daje izgled krune i na koji mi pravimo zaštitna antitela i u kovid -19”.
“Ne postoji mogućnost nastanka virusa u organizmu nakon vakcinacije, jer u vakcini nema još 28 virusnih proteina i naslednog materijala virusa koji bi formirali kompletnu česticu. RNK za sintezu S-proteina se razgrađuje u našim ćelijama u roku od nekoliko dana do sastojaka koji ćeliji nisu strani – gradivni elementi koji čine ovu RNK su istovetni našim i ćelija će ih iskoristiti za svoje potrebe. Dakle, RNK koja kodira S protein nestaje bez traga, a mi na napravljeni S-protein pravimo ona najvažnija antitela za odbranu – ona koja će virus iz okoline sprečiti da prodre u naše ćelije. Virus van ćelije ne može da se umnožava” ističe posebnosti ove vakcine doktorka Milošević.
I ona kao neželjena dejstva ove vakcine navodi bol, otok i crvenilo na mestu uboda, povišenu temperaturu, malaksalost i glavobolju koje traju 1 do 2 dana.
“RNK kao dobar pokretač urođene imunosti pokreće interferonski odgovor koji čini da se nakon vakcinacije kod manje od 20 odsto ljudi ispolje ovakve tegobe. U prevodu – ova neželjena dejstva su pokazatelj da vakcina zapravo obavlja zadatak. Ne očekuju se dugoročna neželjena dejstva, ni teorijski, na osnovu dizajna vakcine, a ni empirijski je je do sada protekao kritični period od 6 nedelja za sve ispitanike, pa je to i potvrđeno” ističe.
Naglašava da su, istorijski gledano, sva neželjena dejstva svih vakcina ikada ispoljavala u roku koji je kraći od 6 nedelja.
“S obzirom da se celokupni sadržaj vakcine prakrtično razgradi u roku od nekoliko dana, ne znam šta bi moglo da izazove dugoročne posledice. Vakcina ne sadrži soli metala, konzervanse, adjuvanse. Sadrži RNK za sintezu jednog proteina virusa, masti kakve se nalaze u našem organizmu ( holesterol npr.), kuhinjsku so, šećer i dodatne soli koje odrzavaju pH u rastvoru( iste one koje imamo u našem organizmu u te svrhe). Jedini sastojak vakcine kojeg inače nema u našem organizmu je PEG” objašnjava.
“Praktično najveći rizik vakcinacije je vožnja do mesta gde ćete je primiti” zaključuje doktorka Milošević.
