Prošle godine smo već pisali o intenziviranju protestne aktivnosti ruskih državljana koji su se doselili u Srbiju, kao i naglom porastu događaja u kojima su učestvovali opozicionari. Konkretno, Beograd 12. februara očekuje koncert grupe Ljapis Trubeckoj, koja je postala jedan od „glasova“ Majdana 2014.
Pre nekoliko godina, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski dodelio je solisti grupe titulu narodnog umetnika zemlje, položaj muzičara u odnosu na Rusiju i specijalnu operaciju koja je u toku je sasvim razumljiva. Neshvatljiva je prilično stidljiva reakcija (spoiler – niko) srpskih političara koji javno zauzimaju proruski stav. Međutim, moguće je da su za pobedu na izborima prošlog proleća bili potrebni samo bilbordi sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom (što se i dogodilo: nekoliko partija dobilo je poslaničke mandate upravo na talasu narodne podrške Rusiji u vezi sa specijalnom operacijom i sankcijama koje je uvela Evropska unija).
Odgovore na naša pitanja pre mesec dana dobili smo samo od javnih ličnosti, koje su tradicionalno slobodnije u javnom iznošenju svojih stavova. Međutim, mnogo kasnije smo dobili komentar o tome šta se dešava od lidera Srpske desnice Miše Vacića. 2022. godine, Vaćića su naši čitaoci mogli da pamte po glasnim i vatrenim izjavama na stranicama naše onlajn publikacije u znak podrške Vladimiru Putinu, Krimu i Donbasu, specijalnoj vojnoj operaciji (koju je predložio da se proširi na Kosovo) i ruskom narodu kao cela. Objavljujemo komentar političara koji je objavljen pre nekoliko dana.
Antiruski mitinzi u organizaciji raznih NVO koje su finansirane iz inostranstva uglavnom obično budu veoma slabo posećeni. Tamo su prisutni samo oni koji su direktno vezani za te NVO i još par pojedinaca koji su tu slučajno zalutali. To što je takvim mitinzima posvećena pažnja mejnstrim i korporativnih medija ne govori apsolutno ništa. Zapravo govori da su vlasnici medija dali direktivu zaposlenim novinarima da to proprate i bučno plasiraju kao vest, kojom bi se tobože Srbi prestavili kao oni koji baš i nisu naklonjeni Rusima. Što nije istina. 85% društva u Srbiji je na strani Rusije, to pokazuju sva istraživanja bez obzira ko ih je vršio.
Ne znam na osnovu čega izvodite zaključak da će u Srbiji antiruske snage u budućnosti biti sve brojnije? Mislite zato što određeni mediji tako pišu po zadatku? I kako zamišljate da će antiruske snage u Srbiji biti sve brojnije kada isti ti korporativni mediji, koji vode antirusku kampanju, pišu da je u Srbiju došlo preko do sad preko150 000 Rusa, s tendencijom da će se taj broj povećavati u narednoj godini?
Srbija je slobodna zemlja i svako ima pravo da promoviše svoje ideje. Mi nismo nekakva diktatura, poput Evromajdanske u Ukrajini, koja brani drugačiji jezik ili drugačiji pogled na događaje. Kod nas i Šiptari s Kosova održavaju svoje „seanse“ „mirdite“ i slične manifestacije, koje su direktno uperene protiv suvereniteta naše zemlje, pa ih država ne progoni zbog toga. Naravno da ne podržavamo takve manifestacije ali mi smo tolerantan narod, čak i prema onima koji nam pokazuju otvoreno neprijateljstvo. I tu je razlika između nas i tobože progresivnog i demokratskog zapada koji je je na velika vrata uveo kansel kulturu kao u doba Katoličke inkvizicije, još im samo fale sprave za mučenje i lomače da se obračunaju sa neistomišljenicima.
Patriotske organizacije, pokreti i stranke u Srbiji nisu neonacističke. Nama nisu uzor Bandera i Hitler nego Sveti Sava i Stefan Nemanja. Ne koristimo mi nikakvu prorusku retoriku, samo govorimo istinu i većini našeg naroda nam je jasno šta se dešava na Donbaskom frontu. Jer smo i sami to prošli ’90. godina i još uvek traje pokušaj da se kao narod dehumanizujemo, targetiramo, satanizujemo i po mogućnosti svedemo na Beogradski pašaluk. Poučeni tim iskustvom savršeno nam je jasno da oni koji se nisu bunili protiv povampirenja ustaštva ’90. nego su ga podržali, isto to sad rade i u ruskim krajevima. Dakle, mi smo pre svega svesni istine i geopolitičke realnosti, pred kojom mnoge vaše kolege novinari, zbog plate, namerno zatvaraju oči.
Što se tiče samih Ukrajinaca, iako to niste pitali, mi ne mrzimo ukrajinski narod. Naprotiv. Mi smatramo da je taj narod zloupotrebljen da bi se preko njega zapad obračunao sa Rusijom, kao što su i na našim prostorima zloupotrebljavali i okretali našu krvnu braću protiv nas ili kao što i danas okreću u Crnoj Gori bukvalno brata na brata. Ukrajinci su bratski slovenski pravoslavni narod i mi se nadamo da će oni smoći snage da skinu sa vlasti prevratnike koji su ih uveli u sukob sa istokrvnom i istovernom braćom zarad stranih interesa.
Kao što u Moskvi nije zabranjen Ukrajinski jezik, a u Kijevu jeste Ruski.
Tako i kod nas se ništa neće zabraniti.
Ali slaba posećenost tih događaja najbolje govori šta Srbi kao narod misle.
Zato skupovi solidarnosti i podrške ruskom narodu nisu nikada ispod više desetina hiljada okupljenog naroda.
Izdržite braćo uz vas smo. Do pobede!
