Na nišanu

Otvoreno pismo Kristoferu Vreju, direktoru FBI-a

Ko je opljačkao već opljačkan narod

Milovan Brkić

Poštovani gospodine Vrej,

pažnju srpske, a i svetske javnosti, ponovo ste privukli kada je Federalni istražni biro (FBI-a) postupao po nalogu državnog tužioca i federalnog sudije u pretresu porodične kuće bivšeg predsednika Sjedinjenih Država gospodina Donalda Trampa. Koliko je nama poznato, gospodin Tramp Vas je dekretom postavio na ovu značajnu poziciju, što bi moglo potvrditi da ste nepristrasan i u doslednoj primeni zakonitosti, ili, što bi Amerikanci voleli da kažu – niko nije iznad zakona.

U toj n adi Vam pišem ovo otvoreno pismo, koje će Vam, u prevodu, biti uručeno sledeće nedelje u Vašem kabinetu.

Građani porobljene Srbije su sa nevericom i velikom nadom primili vest da ste 15. maja 2019. godine u Vašingtonu primili srpskog ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića i njegove saradnike, kao i najuticajniji predstavnici Obaveštajne zajednice ove zemlje.

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović razgovarao je 15. maja u Vašingtonu, sa Vama i upoznao Vas je sa bezbednosnom situacijom u Srbiji i regionu. Kako se navodilo u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP), Stefanović je naglasio da je Srbija pouzdan međunarodni partner u borbi protiv svih vidova kriminala i podsetio na učešće policije u međunarodnim akcijama otkrivanja organizovanih kriminalnih grupa u sajber prostoru kao i na ostvarene rezultate u borbi protiv pranja novca.

Ministar je ocenio da je saradnja policije Srbije i FBI intenzivna i dobra kao i da postoji namera da se ona unapredi, posebno u borbi protiv organizovanog i visokotehnološkog kriminala i terorizma.

Direktor FBI je pohvalio saradnju sa policijom Srbije, zahvalio joj se na brzim reakcijama i brojnim zajedničkim uspešnim aktivnostima i naglasio da ima prostora za dalje unapređenje, posebno u borbi protiv visokotehnološkog kriminala.

Stefanović i Vrej su istakli da su teme sastanka bile i zajedničke obuke, kao i mogućnosti buduće saradnje Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) srpske policije i Tima za spasavanje FBI, zaključuje se u saopštenju.

Prethodno je Stefanović razgovarao u Vašingtonu i sa državnim sekretarom za unutrašnje poslove SAD Kevinom Mekalinenom o unapređenju policijske saradnje dveju zemalja.

Memorandum će omogućiti bržu razmenu informacija o migrantima, ali i onima koji su povezani sa potencijalnim terorizmom ili kriminalnim aktivnostima.

Dvojica zvaničnika razgovarala su i o jačanju kapaciteta srpske granične policije, kao i konkretnim aktivnostima koje mogu doprineti unapređenju obučenosti policijskih službenika MUP-a Srbije na čemu će se, kako su se saglasili, raditi u narednom periodu, navodi se.

Potpredsednik Vlade Srbije sastao se u Stejt departmentu u Vašingtonu s koordinatorom za antiterorizam u Birou protiv terorizma i nasilnog ekstremizma Nejtanom Sejlsom.

Kako je saopšteno iz MUP-a Srbije, Stefanović je u razgovoru sa Sejlsom istakao da je terorizam globalni problem s kojim se može izboriti jedino zajedničkom saradnjom.

Stefanović je u Njujorku razgovarao i sa šefom obaveštajnog biroa policije grada Tomasom Galatijem.

Stefanović i Galati razgovarali su o unapređenju saradnje njujorške policije i MUP-a Srbije, sa posebnim osvrtom na modele moguće saradnje u oblasti rada policije u zajednici i borbe protiv terorizma, saopštio je MUP.

On je razgovarao i sa direktorom DEA Utamom Dilonom i njegovim saradnicima o unapređenju borbe protiv trgovine narkoticima, kao i saradnji srpske policije sa pripadnicima DEA.

Stefanović je naveo da su pripadnici MUP Srbije tokom 2018. godine zaplenili više od četiri tone droge, dok su u prva četiri meseca ove godine oduzeli više od dve tone droge.

Sagovornici su se saglasili da borba protiv narkotrafikinga predstavlja veliki izazov, ne samo za Srbiju i SAD, već i mnoge druge države.

Ministar Stefanović je 17. maja u Vašingtonu razgovarao i sa zvaničnicima o borbi protiv pranja novca i korupcije. On se sastao u Vašingtonu sa podsekretarkom za terorizam i finansijsko-obaveštajnu delatnost Ministarstva finansija SAD i sa zamenikom pomoćnika sekretara Međunarodnog biroa za narkotike i sprovođenje zakona, Sigal Mandelkerovom i Jorganom Endrjusom.

Ministar je američkoj potsekretarki rekao da je Srbija usvojila više zakonskih i podzakonskih akata u oblasti u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma, istakavši da su u potpunosti implementirane preporuke Međuvladine organizacije za borbu protiv pranja novca (FATF) kako bi naša država bila skinuta sa „sive liste“ te organizacije, saopštio je MUP.

Pod naslovom “Trampov čovek se sastao sa Stefanovićem“ opisan je susret ministra Stefanovića sa savetnikom za Nacionalnu bezbednost SAD!

Nebojša Stefanović razgovarao je u Vašingtonu sa državnim sekretarom za unutrašnje poslove SAD Kevinom Mekalinenom o unapređenju policijske saradnje dveju zemalja.

Dvojica zvaničnika razgovarala su i o jačanju kapaciteta srpske granične policije, kao i konkretnim aktivnostima koje mogu doprineti unapređenju obučenosti policijskih službenika MUP-a Srbije na čemu će se, kako su se saglasili, raditi u narednom periodu..

Od svih navedenih lica Vi ste i dalje na vrlo značajnoj poziciji.

Prođoše godine, ali od lova na balkanske mafijaše – ništa.

Obaveštajna zajednica je objavila da 25 milijardi dolara samo na računima u Sjedinjenim Državama ima Aleksandar Vučić.

Kongresmeni i senatori su pisali gospodinu Bajdenu. Prvo kao potpredsedniku (Baraka Obame) a kasnije i kao predsedniku. Tražili su istrage i privođenja pravdi Vučićevog kartela, kao i ostalih kartela u na Balkanu.

Podsećamo Vas na afere kojoj se ne mogu zatreti tragovi.

Afera „Dieselgate“ kulminirala je u junu 2020. godine, kad su uhapšena dva direktora nemačkog „Audija“. Prvo je, 9. juna, na graničnom prelazu između Slovenije i Hrvatske, uhapšen Aksel Ejzer, a šest dana kasnije je istu sudbinu doživeo njegov kolega Rupert Štadler, kome su nemački policajci stavili lisice na ruke.

Obojica su uhapšeni po poternici američkog Ministarstva pravde, na zahtev tužilaštva u Mičigenu, koje vodi istragu protiv njih i još dvojice menadžera u „Audiju“, osumnjičenih da su u nekoliko hiljada vozila instalirali kompjuterske programe za lažiranje podataka o količini i štetnosti izduvnih gasova. „Audijeva“ matična kompanija, „Folksvagen AG“, priznala je krivicu i nagodila se da plati odštetu od 2,8 milijardi dolara. Ne zna se kakva presuda čeka osumnjičene direktore „Audija“.

Posle tog skandala, „Folksvagen“ je potresao još jedan, mnogo ozbiljniji, u koji je uključen i Aleksandar Vučić. Nemački portal businessinsider.de objavio je da poseduje snimke 50 sati razgovora vodećih ljudi kompanije „Folksvagen“, koji su pokušali da spreče bosansko-hercegovačko preduzeće „Prevent“ da preuzme fimu „Gramer“.

Preduzeće „Prevent“ osnovano je 1952. u Sloveniji. Od sredine sedamdesetih godina prošlog veka sarađuje sa „Folksvagenom“. U Volfsburgu je početkom devedesetih otvorilo filijalu, koju je vodio Nijaz Hastor.

Posle rata u SFRJ, Hastor je u Bosni i Hercegovini otvorio desetak proizvodnih pogona u okviru poslovnog sistema „Prevent“, u koji je uključeno oko 13.000 radnika. Pod njegovom upravom, „Prevent“ je stekao globalni značaj u automobilskoj industriji. Svaki četvrti auto, proizveden u evropskim fabrikama, ima neki deo napravljen u „Preventu“. Najčešće su u pitanju kutije menjača i presvlake za sedišta, a posle ulaska u „Gramer“ uključiće se i u proizvodnju centralne konzole i naslona za glavu.

Koliki uticaj ima „Prevent“, videlo se 2016. godine, kad je ta firma obustavila dostavu presvlaka za „Folksvagen“, pa je zaustavljena proizvodnja „Golfa“ i „Pasata“. Da bi se smanjio uticaj „Preventa“, menadžment „Folksvagena“ je napravio strategiju prekida saradnje. Tajni projekat, nazvan „Elefant“, zaista je onemogućio „Prevent“ da ucenjuje komitente. Iako je bosanska firma i dalje podnosila najpovoljnije ponude na tenderima, menadžment „Folksvagena“ je primenio princip „best-bid“ (najbolje ponude, koja se ne zasniva samo na najnižoj ceni, nego i na zadovoljenju rokova isporuke i ostalih usluga), što je dovelo do toga da „Prevent“ bude isključen iz proizvodnje „Golfa 8“.

„Prevent“ je pokušao da odgovori kupovinom deonica u „Grameru“, kako bi dodatno pojačao pozicije u automobilskoj industriji. Međutim, „Folksvagen“ je odgovorio najjačim adutom, u igru je ubacio bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera. „Uključio se i Šreder, on će nam pomoći“, rekao je jedan „Folksvagenov“ projektni menadžer, što je zabeleženo na tajnom snimku koji je nedavno objavljen.

Šreder je u aferu uvukao svog poslovnog ortaka Aleksandra Vučića.

– Verujem da ću sledeće nedelje uspeti da završim dolazak jedne velike, jedne od tehnološki najnaprednijih nemačkih kompanija u Srbiju. To će biti čudo – rekao je Vučić početkom marta prošle godine.

Vučić je i tada znao da „Folksvagen“ ne namerava da u Srbiji otvori proizvodne pogone, ali to je najavio kako bi opravdao komunikaciju sa menadžerima tog nemačkog automobilskog giganta i njihovog specijalnog izaslanika Šredera. Pravi zadatak, koji je Vučić preuzeo, odnosio se na potragu za firmom koja bi kupila deonice u „Grameru“ i smanjila uticaj „Preventa“, a sve u interesu „Folksvagena“.

U „Folksavegnu“ su se nadali da će Šreder, uz pomoć svog ličnog prijatelja Vladimira Putina, naći rešenje u Rusiji. Međutim, od toga nije bilo ništa.

Deonice „Gramera“ kupila je kineska kompanija „Nindžbo Žifeng“. Posrednik u tom poslu bio je Vučić.

„Folksvagen“ ga je bogato nagradio. Vučić je proviziju od dva miliona evra podelio sa Šrederom.

Šta je sa ovom aferom, u kojoj su dvojica Nemaca uhapšena, bila su u pritvoru. Ko je Vučića skinuo sa poternice?

To je samo jedan od uzroka glavobolje koju kod srpskog diktatora izazivaju američki pravosudni organi. Amerikanci mu ne daju mira ni povodom istraga koje njihovo tužilaštvo vodi protiv 500 lica uključenih u nedavne ulične nerede, kao i protiv 2.000 pojedinaca i kompanija osumnjičenih za finansiranje i organizovanje nasilnih demonstracija, među kojima su Antifa i Black Lives Matter.

Na zahtev američkog Ministarstva pravde, srpska Uprava za sprečavanje pranja novca zatražila je od banaka uvid u sve transakcije od 1. januara 2019. godine. Objavljen je spisak na kome se nalazi 37 nevladinih organizacija i medija, kao i 20 pojedinaca.

– Taj spisak su napravili Ana Brnabić i Siniša Mali kako bi skrenuli pažnju sa pojedinaca i kompanija koje se nalaze na pravom spisku, pod pravom istragom. Pravi spisak, na kome se nalazi više od 500 imena, uručen je lično Aleksandru Vučiću. Na njemu su ljudi iz njegovog neposrednog okruženja, svi njegovi kumovi i bliski saradnici.

Da bi izvrdao postupanje po nalogu, Vučić je izvršio diverziju i objavio lažni spisak. Bilo mu je potrebno da se izazove bura i opstrukcija, pa da kaže da ne može izvršiti nalog jer ga pritiskaju mediji, nevladine organizacije i Evropska unija. Svima s lažnog spiska zajedničko je to što su primali novac iz Soroševih fondova, ali samo njih 10 odsto je zaista povezano sa finansiranjem međunarodnog terorizma.

Odmah nakon povrataka iz Vašingtona, ministar Stefanović je prionuo na posao.

U međunarodnoj operaciji „Familija“ uhapšeno je 16 osoba i zaplenjeno više od tone kokaina, dva miliona evra, velika količina oružja, automobila i ukradene robe, među kojom je i stotinak ručnih satova marke „Roleks“. Akciju protiv „Balkanskog kartela“ predvode američka DEA, Europol i Fronteks, a učestvovale su i policije Srbije, Hrvatske, Slovenije, Italije, Francuske, Švajcarske, Australije i Hong Konga. Za Vučiće i ostale pripadnike njihovog ganga nema sigurne kuće. Kad operacija „Familija“ bude završena, srpska vladajuća familija okupljaće se u kantini Zabele.

Među uhapšenima nalazi se i troje državljana Srbije, dok se u bekstvu nalazi osmoro osumnjičenih za više krivičnih dela. Na udaru stranih policijskih i obaveštajnih službi nalazi se i nekoliko rođaka i najbližih saradnika Aleksandra Vučića, među kojima su njegov brat Andrej i zet Damir Zobenica. Istraga je usmerena i prema određenim funkcionerima Srpske napredne stranke iz Novog Sada, Sombora, Odžaka i Apatina, lokalnim tajkunima i pojedinim tužiocima i sudijama.

Neki od njih pristali su na saradnju s agentima DEA i Europola. Za izdaju je osumnjičen Goran Đaković, predsednik Skupštine opštine Odžaci. Zbog intenziviranja kontakata s operativcima stranih službi, Đaković je pre dve nedelje najuren s mesta poverenika SNS-a za Zapadnobački okrug. Pošto ne znaju šta je sve ispričao istražiteljima, braća Vučić su kontrolu nad Đakovićem poverili svom rođaku Zobenici.

Novosadski naprednjaci tvrde da Zobenica čuva Đakovića na bezbednoj lokaciji, daleko od stranih špijuna.

– Braća Vučić su u panici, ne znaju šta rade. Funkcioneri SNS-a su ispumpavali pare iz budžeta lokalnih samouprava, u šta su uključeni i mnogi privatni preduzetnici, preko čijih firmi su prali novac. U tu šemu uključeno je stotinak ljudi, a dovoljno je da samo dvoje-troje propeva da se sve raspadne. Sad svi sumnjaju u Đakovića, misle da je on insajder. I Franko Simatović je upozorio braću Vučić da ne srljaju, nisu ga poslušali. Simatović im je rekao da postoji mogućnost da je Europol namerno kompromitovao Đakovića kako bi se otkrilo ko ga se plaši i ko ga štiti. Tako su stigli do Zobenice i Andreja, ali i nekih srpskih tužilaca i sudija – kaže za Magazin Tabloid pouzdan izvor iz istrage.

Prema njegovim rečima, Vučići i njihovi saradnici iz Bačke sami su sebi navukli na leđa međunarodne istražitelje. Godinama su uspešno sarađivali s kriminalcima iz Hrvatske, naročito sa Stjepanom Gavranom Murđom i Stjepanom Barišićem Moljcem, vođama klana iz osječkog naselja Čepin, o čemu je već pisao naš Magazin. Kad je u Hrvatskoj pokrenuta akcija „Familija“, vojvođanski naprednjaci su im pružili pomoć.

„Sigurnu kuću“ u Somboru i Apatinu našli su vukovarski biznismen Saša Vukičević i Vinkovčani Željko Alerić i Marijan Novoselac, vlasnici firmi „Amarilis“ i „Cezareja“.

Pre dva meseca oni su privođeni, a hrvatska policija je izvršila pretres u njihovim firmama i privatnim kućama. Oni se sumnjiče za utaju poreza, malverzacije u trgovini poljoprivrednim proizvodima i druga krivična dela. Čim su pušteni, pobegli su u Srbiju. Ortaci iz naprednjačkog kartela pružili su im zaštitu, ne shvatajući da tako i sebe stavljaju na listu osumnjičenih. Prateći trojicu hrvatskih kriminalaca, istražitelji Europola su ušli u trag srpskih perača novca.

Trag vuče do Aleksandra Vučića, koji je nedavno dolazio u Sombor, kako bi pokušao da izvrši pritisak na potencijalne svedoke-saradnike. Dobio je obećanje da će se svi držati omerte, ali Đakovićev primer pokazuje da to nije tako.

Poštovani gospodine Vrej,

Američki predsednik Džozef Bajden je 8. juna prošle godine potpisao Izvršnu naredbu kojom je naložio Sekretarijatu Ministarstva finansija da u saradnji sa Stejt Departmentom sačini tzv. Crnu listu lica sa Balkana koja se bave teškim kriminalnim delima, preko Sjedinjenih Država i protiv njenih nacionalnih interesa. Tu listu je obnovio potpisom od 16. juna ove godine.

I opet ništa.

Sve ukazuje da dva čoveka – predsednik Bjaden i njegov inspirator Džordž Soroš od balkanskih napaćenih naroda otimaju imovinu koju je stekla balkanska mafija i stavljaju je na svoje privatne račune i račune Demokratske stranke.

Vi ste direktor FBI-a koja je pretresala kuću bivšeg predsednika. Srećom, niste ništa našli.

Da li ćete istražiti gospodine Vrej, na koji način je američki predsednik Džozef Bajden sa svojom svitom, a naročito Džordžom Sorošem, stotine milijardi balkanskog kartela preneo na svoje, račune svoga sina, saradnika i Demokratske stranke?

Da li tim parama gospodin Bajden vodi ratove protiv nedužnih balkanskih naroda?

Moja redakcija je na mejling listi Republikanske stranke, kao i izbornog štaba bivšeg predsednika Trampa i pojedinih guvernera.

Mi želimo da Sjedinjene Države ostanu demokratska i institucionalna država, a da će FBI-a privesti zakonu one koji joj spremaju lošu budućnost.

Brat Bajdenovog savetnika

Nikola Sandulović, upućenoj javnosti poznat kao član “Zvezdarskog klana“, proglašen je od nekih lobističkih albanskih krugova u SAD-u kao “projektovani predsednik Srbije“. Zbog iznošenja detalja iz njegovog delovanja, gospodin Sandulović je podneo dve tužbe protiv glavnog urednika Magazina Tabloid. Njegovi “podržavaoci“ udarili su u sve talambase, podržavajući Sandulovića. Nepoznata redakcija svakodnevno piše Magazinu Tabloid da je Brkić UDBIN čovek, da je Ruski špijun, da troši milione u Grčkoj (u koju nikada nije ušao, niti ima pasoš) Nikolin brat je, tvrdi on, savetnik gospodina Bajdena! Sudija je fasciniran njegovim svedočenjem, koje treba pročitati, da se bolje shvati politika američkih lobista.

Izvod iz zapisnika sa pretresa održanog po privatnoj krivičnoj tužbi Nikole Sandulovića pred sudijom Draganom Martinovićem 8. septembra 2022. godine

REŠENjE

Da se u dokaznom postupku ispita privatni tužilac Nikola Sandulović.

PRIVATNI TUŽILAC NIKOLA SANDULOVIĆ, čiji je identitet utvrđen uvidom u ličnu kartu broj 009304920 izdatu od PU za grad Beograd, JMBG 2409963710065, od oca Prvoslava i majke Nedeljke, devojačko porodično ime majke Turković, sa prebivalištem u Beogradu, ulica …………, rođen 24.9.1963. godine u Beogradu, sa okrivljenim nije u srodstvu, ali jeste u očiglednoj zavadi, upozoren na dužnost kazivanja istine kao i na posledice davanja lažnog iskaza u smislu člana 95 i 401 ZKP, poučen o pravima u smislu čl. 50 i 389 stav 3 ZKP, nakon što je položio zakletvu u smislu člana 96 ZKP-a, izjavi:

“Meni je ispod časti da dolazim i gubimo vreme i ja i moj punomoćnik i sud, da trošim novac poreskih obveznika, ali sam bio prinuđen da sperem ljagu sa sebe i svoje porodice usled reči okrivljenog. Svi ovi napadi okrivljenog su počeli nakon smrti Zorana Đinđića, čiji sam bio jedan od najbližih saradnika. Predlažem da sud pribavi od Ministarstva unutrašnjih poslova informaciju da li je Bela knjiga zvaničan dokument, pri čemu koliko je meni poznato, moje ime je u Belu knjigu stavljeno na insistiranje Bebe Popovića.

Predlažem da sud pribavi izveštaj iz kaznene i prekršajne evidencije za mene. kako bi se utvrdilo da li sam, kada i zašto odgovarao, pri čemu mogu da izjavim da nikada ni zbog čega nisam odgovarao. Netačni su navodi okrivljenog da nije u kontaktu sa Đorđem Višekrunom, jer Đorđe Višekruna piše za magazin „Tabloid“.

Okrivljeni je govorio da sam ja pripadnik rumunske nacionalne manjine, a što je potreslo i mene i moju porodicu, moje poreklo nije rumunsko, moj deda je bio predsednik Vlade u senci. Pre kritične emisije, koja je predmet ovog krivičnog postupka, Davor Bošković mi je tražio 3.000 evra kako ne bi emitovao predmetnu emisiju, nakon toga je povećao cenu na 5.000 evra, ja sam rekao da ne pristajem na to i na taj način je došlo do ove emisije, pri čemu mi je ove poruke Bošković upućivao dok sam se nalazio u Policijskoj stanici kod inspektora Aleksića.

Davor Bošković je prethodno bio kod mene kući, te je shvatio da me može ucenjivati. Ja se nikada nisam bavio kriminalom, nikada nisam osuđivan, jesam bio priveden posle ubistva Zorana Đinđića kako ne bih nastavio njegovu politiku, ali mi je za to država platila odštetu u iznosu od 10.000 evra. Kada su u pitanju navodi okrivljenog u vezi sa mojom kućom na Senjaku, ja predlažem da sud putem Poreske službe Savskog venca i Katastra pribavi podatke o kvadraturi moje kuće, pri čemu ja na godišnjem nivou plaćam porez u iznosu od 360.000 dinara, a takođe sam vlasnik zemljišta na kom se nalazi kuća. Kada su u pitanju navodi okrivljenog da ja radim sa drogom i da sam to činio sa gospodinom koji nije živ, predlažem da sud od Policije pribavi podatak da li sam ikada došao u kontakt sa drogom.

Mene je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić jednom prilikom nazvao narko dilerom, zbog čega sam podneo krivičnu prijavu protiv njega, on izbegava da dođe u sud, a postupak je u toku. Kada su u pitanju navodi okrivljenog o samoprozvanom projektovanom predsedniku Republike Srbije, mogu da navedem da mi je Američka obaveštajna zajednica o radnjama okrivljenog poslala mejl, ukoliko bude bilo potrebe za tim ja ću isti prezentovati sudu, pri čemu mogu da otkrijem da ja upravo od Američke obaveštajne zajednice dobijam informacije.

Okrivljeni je izneo laž da sam ja nekog Albanca prevario za novac. Okrivljeni potencira da je moja stranka stranka nacionalnih manjina, laž je da nismo dobili ni 1.000 potpisa u vezi sa izborima, već smo prikupili 12.000 potpisa, to smo dokumentovali, ali nismo hteli da ih predamo zbog tadašnjih izbornih uslova. U toku 2016. godine Republikanska stranka je osvojila 168.000 glasova, ja imam zvanični dokument Republičke izborne komisije, trebali smo ući u parlament, ali su naši glasovi podeljeni Borisu Tadiću i Bošku Obradoviću, pa nismo ušli u parlament, te sam ja navedeni dokument predao Ustavnom sudu i Sudu u Strazburu, ali su nas odbili jer nismo naveli da li hoćemo novac ili glasove. Okrivljeni govori o mom zanimanju, kvalifikacijama i obrazovanju, pri čemu sam ja intelektualac, za razliku od suprotne strane, naime ja sam arhitekta po struci.

Ja nikada nisam bio ispod nečijeg šinjela, sve sam stekao svojim i radom svoje porodice. Okrivljeni je pokušao da zaustavi prodaju moje kuće, rekavši da sam ja vlasnik 14 m2 kuće za koje tražim 3.500.000 evra. Na počeku jednog intervjua, okrivljeni je rekao „Jebaću mu ja majku“. Moj punomoćnik je danas dostavio odštampani tekst dnevnog lista „Tabloid“, u kom se navodi da je postupajući sudija u ovom krivičnom postucku blago retardiran, a što on sme da čini jer mu druge postupajuće sudije tolerišu takve izjave, te je spominjao i porodicu postupajućeg sudije uz pomoć koje je došao do izbora za sudiju.

Isto tako, okrivljeni je za sudiju ovog suda u drugom postupku govorio kako je školovana od strane Amerike. Smatram da je to sve nepoštovanje suda i apelujem na sud da najstrožije sankcioniše ovakve ispade. Moj otac je bio glavni urednik Radio televizije Jugoslavije, stric mi je bio savetnik predsednika Poljske 11 godina, ujak mi je bio general NATO-a, moj brat je savetnik Bajdena i mi predstavljamo jednu uglednu porodicu. Ja sam predsednik Unije republikanaca Balkana od 2015. godine. Rečenicama okrivljenog mi je naneta velika šteta, mom ugledu, ja sam morao da se pravdam za nešto što nisam. Ja sebe nikada nisam nazvao predsednikom. Ističem imovinskopravni zahtev, pri čemu ne opredeljujem visinu istog.

Konstatuje se da branilac okrivljenog iznosi primedbe, te direktno na zapisnik navodi: Za vreme davanja celokupnog iskaza privatni tužilac je koristio papire, sa njih čitao i davao svoj iskaz, što nije propisano Zakonikom o krivičnom postupku, već je protivpravno i nezakonito, te bi celokupan njegov iskaz trebalo da se uzme kao nezakonit

Konstatuje se da privatni tužilac izjavljuje: Ja sam citirao reči, klevete i uvrede koje je izgovorio okrivljeni, iz privatne tužbe, branio sam se od njegovih laži i kleveta, kada su u pitanju navodi branioca okrivljenog o korišćenju papira prilikom davanja iskaza. Tabloid jeste kontaktirao moju ćerku, niko u Srbiji nije objavio da sam ja uhapšen iako veliki broj stranih medija to jeste objavio. Ja sam napadnut od strane Zorana Tešića, ja nemam džip, te noći sam bio sa svojim prijateljem, njegov auto je obijen i stavljen je eksploziv ispod mog sedišta, ali pukom srećom nije došlo do nezgode. Ja nisam neko ko pravi ekscese, ne dolazim u sud sa telohraniteljem kao što je to činio okrivljeni u ovom krivičnom postupku. Novinar se postaje završetkom Fakulteta političkih nauka, a okrivljeni prilikom davanja ličnih podataka nije hteo da kaže šta je po zanimanju, jer ga je verovatno sramota. Jedino se Republikanska stranka protivila plenidbi imovine Tabloida.

Pitanja više nema.

Sud donosi

REŠENjE

Da se glavni pretres odloži radi vršenja uvida u video snimak koji je dostavio privatni tužilac.

Naredni se određuje za 20.10.2022. godine u 12:00 časova. što je prisutnima saopšteno umesto poziva, te ih ne pozivati.

BONUS VIDEO