Poslednjeg dana marta 2019. godine Milojka Mandića je pozvala ćerka i rekla mu da „prašti šuma“ i „pucaju žile“. To je bio znak da je u njegovom rodnom selu, Mandićima kod Zaovinskog jezera na Tari, pokrenuto klizište. Njegov život od tog dana više nije bio isti.
Milojko se sa suprugom Jelenom sutradan probio do sela. Put je ispucao pa su kola morali da ostave na bregu i siđu pešaka do svoje kuće – toliko iskrivljene da nisu mogli da uđu. Kuća koju su, kako kaže, supruga i on napravili od dve plate prosvetnih radnika i u kojoj su provodili najveći deo godine, više nije bila njihov dom. Visila je „ni na nebu ni na zemlji“, priča Milojko dok stoji na ruševinama nekadašnje terase, piše CINS.
„Bilo mi je teško, da crknem, verujte.“
Zaovinsko jezero je veštačko jezero, napravljeno da se iz njega izvuče voda za obližnju reverzibilnu hidroelektranu Bajina Bašta i to samo kada je najpotrebnije – u slučajevima kvarova (na elektromreži), nestašica struje i incidenata u energetskom sistemu države. Jezero iz kog je povučena voda ponovo treba da se napuni.
Elektroprivreda Srbije (EPS) naglo je izvukla veliku količinu vode iz jezera tog marta, što je pokrenulo klizište u Mandićima, zaključio je geolog.
Stručnjaci su, inače, još 2002. godine upozorili EPS da zbog opasnosti od klizišta voda ne treba da se spušta ispod 850 metara. Zaovinsko jezero je 2019. godine, uoči incidenta, bilo na 831,17 metara.
Istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokazuje kako ni tri godine kasnije EPS nije ljudima nadoknadio štetu, niti je bilo ko odgovarao zbog uništavanja prirode. Naime, krivična prijava protiv EPS-a i njegovog nekadašnjeg direktora je odbačena.
Meštani tvrde da ovo preduzeće i dalje naglo izvlači vodu iz jezera i na taj način ugrožava one koji od njega žive, uključujući živi svet u jezeru.
Siniša Jevtić iz Nacionalnog parka Tara, koje se stara o tom jezeru, kaže da je za 40 godina otkako ono postoji, tamo nastao život.
„Sve se okolo kreiralo u skladu sa tim novim ambijentom koji je tu nastao, sada imate i nove destinacije, tu su vikendice, seoski turizam. Kad jezero opadne, (taj ambijent, prim. nov.) gubi smisao.“
EPS priznao krivicu
Nakon što je pokrenuto klizište, meštani desetak uništenih kuća su napustili Mandiće. Života u selu nema, objašnjava Milojko za CINS. I seosko groblje je izmešteno.
„Mrtve su zbrinuli, živi ostadoše nezbrinuti.“
Više od tri godine kasnije, oni svoju pravdu traže pred Višim sudom u Užicu.
Od EPS-a traže naknadu štete za uništene objekte, šume, voćnjake i livade.
Osim na sudu, Milojko je odgovor tražio na više adresa – pisao je, između ostalog, predsedniku Aleksandru Vučiću, premijerki Ani Brnabić i nekadašnjem direktoru EPS-a Miloradu Grčiću. Konkretan odgovor dobio je jedino od Grčića: da imaju pravo da traže odštetu, kao i da u EPS-u planiraju da odvoje novac za to. Na taj način je EPS priznao krivicu države. Ipak, meštani Mandića do danas nisu dobili novac.
„Oni kažu da će da reše i ništa, mi smo morali da tužimo da ne zakasnimo. Ne možemo da čekamo, hoće da zastari“, objašnjava Milojko.
Naime, nakon što je pokrenuto klizište, stručnjaci iz Zavoda za zaštitu prirode su sproveli vanredni nadzor. Utvrdili su da je klizište zahvatilo i privatne šume i livade, narušen je izgled tog predela, a put je bio potpuno izlomljen. Svedoci pričaju da su zbog klizišta kod Mandića bile postavljene merdevine kako bi meštani mogli da se spuste do svojih kuća.
Zbog ovoga je republički inspektor Ministarstva podneo krivičnu prijavu protiv EPS-a i Grčića. Međutim, EPS nije izvukao vodu ispod biološkog minimuma već 16 metara iznad njega pa je zamenik javnog tužioca Saša Nešović prijavu odbacio jer „poremećaji ekosistema nisu posledica bilo kakvog kršenja propisa“.
