Milo i prevara u najavi
Od rezultata glasanja se, u Crnoj Gori međutim, strahuje, jer je javna tajna da Milo Đukanović neće bez borbe predati tron.
“Što se tiče Milovih opcija, prva koja mi pada na pamet je ona na koju se odlučio 2016. godine, a desila se na sam dan izbora. Onog trenutka kada je po svim rezultatima zaostajao iza opozicionog bloka, Milo je proglasio državni udar u koji je uveo svog prijatelja, tadašnjeg predsednika Vlade Srbije, gospodina Aleksandra Vučića. Te izbore, tada, nisu presudili ni glasači, ni narod Crne Gore, ni Milo Đukanović, već upravo Aleksandar Vučić. On se tog dana, oko tri sata popodne, oglasio, i direktno i beskrupulozno umešao u izbore u Crnoj Gori kao predsednik Vlade Srbije.
Izjavio je tada da je u toku pokušaj državnog udara u Crnoj Gori, od strane nekih građana Srbije i Rusije. On, kao čovek koji kaže da je bio među najboljim studentima Pravnog fakulteta, trebalo bi valjda da zna, da državni udar nije moguće izvesti ni sa jedne druge strane, osim iz vlasti i iz institucija, a može samo biti potpomognut spolja. Suđenje koje traje četiri godine, pokazalo je naravno da ne samo da nije bilo državnog udara, nego nije bilo ni pokušaja za tako nešto.
Tog trenutka kada je on, kao predsednik Vlade Srbije, tako nešto izjavio, automatski je zaplašio veći deo naroda Crne Gore, među kojima su oni koji se izjašnjavaju kao Srbi i pravoslavci. Njima je to bio direktan poziv da odustanu od glasanja do kraja dana, jer su bili zaplašeni. Istovremeno je to bio i poziv pristalicama DPS-a da izađu na ulice i proglase pobedu”, priča za Nova.rs Cvijetin Milivojević, politički analitičar.
Postoji realna bojazan, smatra Milivojević, da se, ukoliko u nedelju rezultati ne budu išli na ruku Milu Đukanoviću, ponovi sličan scenario.
“Ne verujem da će čekati zatvaranje biračkih mesta, već će se neki sličan scenario desiti ranije u toku dana. Najveća mogućnost je da Milo pre zatvaranja biračkih mesta proglasi pobedu, što je njegova druga opcija, pa pozove svoje ljude na ulice i time spreči dalje brojanje glasova” upozorava Milivojević.
Ujedinjena opozicija može da pobedi
Manjinske stranke u svim zemljama se nekako, na kraju izbora, uvek priklone pobedniku.
“Tako je bilo i u Hrvatskoj, i svuda je isto. Kada je reč o Crnoj Gori, osim tog glavnog motiva, postoji i drugi. Posebno za glasače albanske i bosanske manjine. Oni po pravilu glasaju za neke odluke koje ističu državnost Crne Gore, pa će verovatno podržati DPS, ali pod određenim uslovima. Ono što je bitno, je da od relevantnih grupacija imate za svakog po nešto. Imate DF (Demokratski front), ali tu je samo deo članova prosrpski orjentisan, a deo ne antisrpski. DPS međutim gradi svoje temelje na nesakrivenom antisrpstvu. Dok u DF-u ima članova koji su crnogorske orjentacije, ali nisu antisrpski orjentisani. Onda imate Demokratsku stranku Alekse Bečića, koja je jedna građanska stranka i URU Dritana Abazovića. On je Albanac, ali je orjentisan građanski i ne antisrpski. Te grupacije mogu da naprave savez koji će svrgnuti Mila Đukanovića” objašnjava naš sagovornik.
