Profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Milo Lompar izjavio je danas da može da se desi da predsednik Srbije Aleksandar Vučić počne da trguje interesima Srba u Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Lompar je agenciji Beta kazao da srpske vlasti trenutno imaju veći uticaj u srpskom narodu u Crnoj Gori od zapadnih činilaca.
„No, kako odnos između srpskih vlasti i zapadnih činilaca ima različite sadržaje–novčane, kriminalne, državne, obrazovne, medijske–moglo bi se desiti da vlast srpskog predsednika protrguje interesima srpskog naroda u Crnoj Gori ili Republici Srpskoj. Kao što se desilo s Briselskim i Vašingtonskim sporazumom“, objasnio je Lompar.
On je rekao da je u Crnoj Gori sistem vladanja ostao isti iako je pre deset meseci promenjena vlada.
Lompar je, govoreći o odnosima Srbije i Crne Gore, kazao da predsednik države Milo Đukanović vlada u raznim obličjima preko 30 godina.
„Đukanović ima razgranat uticaj i u srpskoj vlasti i u beogradskoj opozicionoj javnosti. Državni mediji u Crnoj Gori su gotovo nepromenjeni, kao i policijski, tužilački i sudski sistem“, naveo je Lompar.
On je ocenio da je izuzetno štetna i „moralno nedopustiva“ odluka crnogorske vlade da ne potpiše Temeljni ugovor sa SPC i da omogući izglasavanje Rezolucije o Srebrenici, za koju je rekao da je sramna.
„Ali, oni koji je zbog toga s pravom osuđuju, izglasali su joj budžet i time je održali. To su karakteristična svojstva vlasti simulakruma. Ona omogućavaju da zapadni činioci posredno upravljaju haotičnim tokovima stvarnosti“, rekao je profesor.
Upitan da li navodna zabrinutost vlasti u Beogradu za položaj srpskog naroda u Crnoj Gori ima ustvari političku pozadinu, Lompar je kazao da nema sumnje da je srpski predsednik Aleksandar Vučić nastojao da svoj uticaj udene u tok litija.
„Mitropolit Amfilohije ga je onemogućio kada mu je poručio da ne dolazi. Međutim, kasniji događaji pokazuju rast uticaja srpskih vlasti: neprimeren poziv srpskom predsedniku da dođe na sahranu mitropolita koga su njegovi mediji žigosali na sramotan način; poistovećivanje vodeće srpske partije u Crnoj Gori s politikom srpskog predsednika i itd“, naveo je profesor.
Na pitanje šta bi trebalo da urade obe strane kako bi odnosi Srbije i Crne Gore bili na najvišem mogućem nivou, Lompar je kazao da je opravdano nastojanje da se poboljša i unapredi, u duhu jednakosti s drugim narodima, položaj Srba u Crnoj Gori.
„Neophodno je obezbediti njihovu ravnopravnu zastupljenost u administrativnim, vojnim, bezbednosnim, obrazovnim, diplomatskim ustanovama i sadržajima. Kad su ravnopravni u obavezama, treba da budu ravnopravni i u pravima“, istakao je profesor.
Rekao je da Srbija najbolje može unaprediti njihov položaj u okviru kulturne politike, iako se sporije vide učinci, ali su dugotrajniji.
„To su pokazale litije, jer su bile plod trodecenijskog, gotovo misionarskog rada mitropolita Amfilohija. Sa stanovišta njene istorije, pisane i usmene tradicije, Crna Gora počiva na dva stuba: državna nezavisnost Crne Gore i Mitropolija crnogorsko-primorska kao neodvojivi deo SPC. To treba poštovati“, naglasio je on.
Lompar je rekao da insistiranje pojedinih političara da se ustoličenje mitropolita Joanikija ne obavi na Cetinju, ne predstavlja postupke civilizovanih ljudi.
„Čovečanstvo sporo napreduje i kada je reč o članici NATO. Ohrabruje dobrodošlica turskom predsedniku u istom gradu“, rekao je on.
Upitan da prokomentarišete sumnje crnogorske javnosti da je rektor Cetinjske bogoslovije Gojko Perović smenjen na zahtev vlasti u Beogradu, Lompar je kazao da ne zna zbog čega je Perović smenjen.
„Oni koji sumnjaju treba da se sete koliko su nekada vređali mitropolita Amfilohija, a sad se pozivaju na njegove odluke. Za njih bi trebalo da važi pouka Marka Miljanova: Možda si u pravu, ali nije na tebi da to kažeš“, rekao je Lompar.
Na pitanje koji je značaj Temeljnog sporazuma koji će potpisati SPC i Vlada Crne Gore, on je kazao da se time jamči jednakost SPC s ostalim verskim zajednicama.
„Opstanak SPC zavisi od snage pravoslavnog naroda. I obrnuto: bez nje, ne bi ni bilo pravoslavlja u Crnoj Gori. Isto tako, uskraćivanje prava da na popisu ljudi iskažu svoje nacionalno opredeljenje, što se katkad najavljuje, svakako ugrožava osnovna ljudska prava. Iako je ljudska ličnost uvek šira od nacionalnosti, ugroziti pravo na nacionalnost znači ugroziti pravo na ličnost“, rekao je Lompar.
