21 C
Belgrade
nedelja, 3 jula, 2022

MICOTAKIS: Zapadni Balkan da se priključi EU 2033. godine

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Solun – Grčki premijer Kirjakos Micotakis izjavio je u Solunu na samitu Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP) da bi 2033. godina trebalo da bude rok za pristupanje svih zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

„To je ambiciozan cilj za Zapadni Balkan, ali mislim da bi mogao biti realan ako se ideja proširenja vrati kao osnovna vrednost Evropske unije”, rekao je Micotakis, prenela je ANA.

- Advertisement -

Po završetku samita SEECP, kojim je Grčka predsedavala, grčki premijer je pozvao Jugoistočnu Evropu da promoviše put mira i međunarodne zakonitosti, zajedničke bezbednosti i prosperiteta, prenosi Tanjug.

To je, kako je rekao, osnova Solunske deklaracije, koja je jednoglasno usvojena.

Usvojena zajednička deklaracija iz Soluna je zvanični dokument kontinuirane posvećenosti strana principima demokratije, pravne države i temeljnim principima međusobnog poštovanja i solidarnosti, rekao je Micotakis.

- Advertisement -

On je ponovio da je ključni prioritet integracija čitavog regiona jugoistočne Evrope, posebno Zapadnog Balkana, u Evropsku uniju, skoro 20 godina otkako je put otvoren ponovo u Solunu tokom grčkog predsedavanja 2003. godine.

Micotakis je kazao da je danas došlo vreme da se krene sa odlučnim koracima ka uključivanju Zapadnog Balkana u evropsku porodicu, prepoznajući očigledno da moraju da promovišu značajne korake kako bi ih uskladili sa evropskim direktivama i da će samo tada njihovo pristupanje biti značajno, posle svega.

Deset lidera zemalja Jugoistočne Evrope i tri ministra spoljnih poslova podržali su deklaraciju Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi, objavljenu nakon završetka samita SEECP u Solunu.

Zemlje su se složile da sarađuju na unapređenju evropske perspektive regiona: dodatno ojačaju dijalog između EU i partnera u regionu koji nisu članovi EU i olakšaju približavanje zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU.

One su se, takođe, složile da daju prioritet energetskoj bezbednosti, intenziviraju saradnju u rešavanju bezbednosnih pitanja, povećaju sinergiju i povezanost ka ekonomskom rastu, nastave da se bave posledicama kovida 19 i podstaknu razvoj „zelenog” rasta i rešavanje klimatskih promena.

- Advertisement -
SourcePolitika
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti