7.1 C
Belgrade
ponedeljak, 25 januara, 2021

MARINIKA TEPIĆ: Vučić se najviše plaši normalnosti!

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Promenila sam samo jednu stranku više od Vučića, s tim da je za njega bio dobitak kada je navodno pogazio starog radikalskog sebe. Vreme je ipak pokazalo da on iz radikala i može, ali radikal iz njega nikada. Za razliku od mene, koja sam promenila dve stranke upravo da bih ostala dosledna sebi i svojim principima u borbi protiv ovog udarnog huškača crveno-crne koalicije kako devedesetih, tako i danas.

I tada, kao i sada, gospodin Vučić pokazuje da se, osim izbora, najviše plaši normalnosti. On je gospodar mraka i haosa, on jedino zna da funkcioniše u takvim uslovima. A zapravo je jedna velika kukavica, daleko od džentlmena.

Vučićev poraz je bliži nego što se čini. Zato ni sa kim od nas osam godina ne sme ni na duel, samo sa sigurne distance i na unapred pripremljena pitanja bliskih novinara izlučuje otrov prema protivnicima, ali upravo time pokazuje da je jedna obična nevaspitana kukavica“, kaže u razgovoru za Danas Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde, komentarišući izjavu predsednika Srbije da je ona „dobar predsednički kandidat koji je promenio šest partija.

- Advertisement -

S obzirom da vas Vučić vidi kao svog protivkandidata na predsedničkim izborima, a i ljudi vas na društvenim mrežama kandiduju, da li ćete vi možda biti predsednički kandidat opozicije?

– Udica koju opoziciji stalno baca Vučić, vlast i njihovi mediji jeste ko će sa kim u koaliciji na izbore i sada najnovije – ko će biti kandidat opozicije na predsedničkim izborima. U atmosferi nepostojanja elementarnih uslova za fer i demokratske izbore, u svakodnevnici progona svih slobodnomislećih ljudi po Srbiji, ne samo političara, nego baš svakoga ko nije tapšač vlasti, naš cilj je i dalje vrlo precizan – izborni uslovi za prave izbore. Bez njih je bespredmetno pričati o bilo kom kandidatu.

Ka tom cilju, mi smo se već obratili Evropskom parlamentu i očekujemo da uz njihovo posredovanje dođemo do izbora, a pravi izbori su nešto čega se Aleksandar Vučić najviše plaši. Koliko god se on busao u grudi, hrabrio sebe, on se boji izbora, jer ni na jednim izborima nikada nije pobedio. On je došao na vlast tako što je Tomislav Nikolić pobedio na izborima.

- Advertisement -

Sve posle toga nisu bili izbori, već puko zaokruživanje. A kada se izborimo za održavanje izbora, ozbiljno ćemo promišljati o kandidatu. To mora biti ličnost koja će imati najširu podršku opozicionih partija, ali iznad svega podršku građana. Ne mogu kriti da sam počastvovana što se i moje ime pominje, ali na to ime i vi i javnost moraćete da pričekate.

Koliko vas je uplašila nedavna pretnja ‘Mariniki Tepić u glavu čekić’, s obzirom da ste mnoge potkačili u ovoj godini?

– Svakako je neprijatno i uznemirujuće, naročito kada ste žena, pa žena koja se sama kreće bez zaštite, plus imam porodicu i dvoje dece do kojih takođe dopiru vesti da se mami preti. Ali uvek kažem, strah najbolje pobeđujete kada mu pogledate u oči. I kada znate da činite pravu stvar. A ja snažno verujem u to što radim, snažno verujem u ljude koji mi pomažu, podržavaju, svako „hvala“ koje dobijem najjači je štit koji na sebi nosim. U ovoj zemlji su ubijali političke protivnike, novinare, uništavali ljudske živote. Recidivi tog sistema su i danas u vlasti i zato moramo konačno smoći snage da krivci odgovaraju i nikada više ne budu u prilici da donose odluke u naše ime.

I dok vama i nekim vašim kolegama iz opozicije stižu stvarne pretnje, poslanici SNS danima pričaju o ugroženosti predsednika i njegove porodice.

– To je jasno smišljena njihova kampanja da ozakone igru – kako od dželata napraviti žrtvu. To je apsurd današnje Srbije da je najugroženiji onaj koji je najčuvaniji. A bezbedni su svi koji su nezaštićeni. To je besmisao u kome Srbija danas živi. Kad pogledate Vučića, ispada da je njemu teže kada neko umre nego što je članovima njegove porodice.

Ta njegova jeftina i loša gluma, to prenemaganje, postali su degutantni i već su predmet sprdnje. Verujte mi, najgore što se može desiti nekom političaru jeste da postane predmet ismevanja građana.

A Vučiću se to desilo. A što se tiče opozicije, od čvrstog smo mi materijala, izborićemo se mi sa svim nevoljama i stvoriti atmosferu u kojoj će pre svega svakom građaninu u Srbiji biti dobro i komotno u sopstvenoj zemlji i u kojoj čemo pričati o normalnim životnim stvarima, a ne o pretnjama i ucenama.

Ono što svakog dana čujem od ljudi da im nedostaje jeste normalnost.

Obeležili ste ovu godinu pokrećući afere Telekom, Kurir, EPS, Aseko. Koju aferu ste ogolili do kraja?

– Ovu godinu je nažalost obeležila mnogo više korona i svi prirodni strahovi za zdravlje najbližih. S druge strane, nisam dozvolila da i u toj propagandnoj mašineriji Vučića, koji glumi spasioca, a ostavlja ljude bez adekvatnog lečenja, nisam dozvolila da se ni takve zloupotrebe i nelegitimitet Kriznog štaba sakriju. Ipak, teško mi je da budem zadovoljna što sam otkrivala enorman kriminal, korupciju i lopovluk partije i bratije, što sam ukazivala koliko je stotina i milijardi evra ukradeno od ovog naroda, kada institucije ćute, kada niko ne sme istragu da pokrene.

Zamislite kakve sam dokumente o zloupotrebama objavila javno, a da i tužilaštvo i policija ne smeju da rade svoj posao. Koliko li je tek muka našim građanima kada čuju o tim otimačinama, dok oni s druge strane jedva sastavljaju kraj s krajem. Ove afere ne govore samo o stepenu korupcije, već i koliko se Vučićeva kamarila zanela i izgubila kompas u svojoj bahatosti verujući da će zauvek ostati nedodirljiva.

Zbog vas je brat Ane Brnabić podneo ostavku, a direktor EPS-a vas je proglasio reketašem?

– Nezakoniti direktor EPS-a je od ove profitabilne kompanije za samo četiri godine napravio gubitaša, jer se igrao pečenjare u EPS-u. A sada treba da predvodi i rasparčavanje EPS-a, jer je ministarka Zorana naumila da prvo osakate EPS potpunim odvajanjem EPS Distribucije iz sistema EPS-a i tako je pripreme za privatizaciju. Umesto da isteraju jednog nesposobnog koji je EPS i doveo u gubitaški status, oni će isterati 13.000 zaposlenih.

A što se tiče brata Ane Brnabić, nije on podneo ostavku zbog mene, već zbog svojih nezakonitih postupaka i nezakonitih postupaka svoje sestre. Ja sam samo o tim nezakonitostima javno govorila, bila uporna, istrajavala mesecima ne dozvolivši da se zaboravi i da se izvuku. Sećate se i vi da sam pisala čak i trima svetskim berzama na kojima je izlistan Aseko, kao i centralnom bordu kompanije Aseko u Poljskoj, i svima ukazala uz dokaze kako njihov ogranak u Srbiji stiče poslove i ogroman novac iz budžeta građana od kada je njihov Igor Brnabić direktor, odnosno njegova rođena sestra Ana Brnabić premijerka.

To su astronomske cifre za prilike u Srbiji, plus iz javnog budžeta, a znam da kompanije tog ranga nikada sebi ne bi dozvolile senku sumnje da na koruptivan način dobijaju poslove i da im to više šteti nego koristi. I tako se klupko i rasplelo, a Igor Brnabić gotovo odmah nakon toga podneo ostavku. Ali daleko bilo da je čovek ostao bez posla zbog mene, već zbog svojih sumnjivih poslova.

Kako dolazite do svih tih podataka?

– Dugo sam bila novinarka i znam kako da istražim na osnovu zvaničnih dokumenata različite mahinacije i to je posao koji zahteva dosta vremena u traženju i slaganju svih tih podataka. Drugi podaci su počeli da mi dolaze od insajdera, kada su ljudi prepoznali to što radim. Morate shvatiti da naš narod ne voli nepravdu, ne voli bahate i pohlepne i koliko god mislili da su ljudi ravnodušni prema kriminalu, oni to nisu. I nisu uplašeni, koliko god to neko želeo da predstavi.

Možda nisu toliko glasni koliko bismo svi mi voleli da jesu, ali naši ljudi su pravdoljubivi, čestiti i to su ljudi koji mi se obraćaju i pomažu. U meni su prepoznali nekoga ko će govoriti u njihovo ime i da vam kažem da sam na to najponosnija, što mi ljudi veruju. Želim da im dam nadu da nije sve uzalud i da će jednom kada bude nezavisno pravosuđe i policija, biti verovatno ispitane zloupotrebe koje smo otkrili.

Pokazali ste da postoji drugačiji način borbe opozicije protiv aktuelnog režima. Imate li za sve te svoje akcije podršku stranke čija ste potpredsednica?

– Normalno da imam, stranka apsolutno stoji uz mene, a neki od naših eksperata mi često pomažu da rastumačim različite ekonomske pokazatelje i to je sve plod timskog rada. Kada mi prete, ljudi iz stranke daju mi ogromnu podršku i to je važno znati da niste sami. Prirodno je i da ponekad imamo o određenim političkim temama različite stavove i da o njima najnormalnije polemišemo, ali to je naš kvalitet.

Stranka smo koja se drži demokratskih načela i slobode mišljenja i to nas čini i jačim i vrednijim. Takvu i Srbiju želimo i za takvu Srbiju se borimo. Tamo gde svi misle isto, tu niko ne misli ništa.

Čini se da ste odavno nadrasli stranku kojoj pripadate?

– Ljudi u Srbiji željni su prava, pravde, slobode, postojanja sistema, da tužilac tuži, da sudija sudi, a ne jedan čovek, i da kriminalci naravno idu u zatvor, a ne na još višu funkciju. To je ono za šta se ja borim. Borim se za zemlju u kojoj će se jasno znati šta svako može, a šta sve ne može i šta niko ne može. Borim se za zemlju gde će nečiji uspeh, status i poziciju određivati njegovo znanje, obrazovanje, sposobnost i vrline koje poseduje, a ne bliskost sa nekim pojedincem ili pripadnost partiji.

Zbog toga se sa toliko žara borim protiv onih koji nemaju ništa od navedenog, a danas vedre i oblače Srbijom. Bilo je u političkom životu Srbije puno ljudi, a ima ih na sreću i danas koji imaju iste želje kao i ja, da najbolje menjamo Srbiju.

Upoređuju vas sa Dritanom Abazovićem.

– U Crnoj Gori se dogodio jedan politički preokret, a to je da je stranka DPS smenjena s vlasti. Dritana ne poznajem, ali verujem da će biti prilike da se sretnemo i svakako će biti zanimljivo čuti i njegovo iskustvo u političkoj borbi, ali i kakve sve promene spremaju da sprovedu. Ima izrazit politički talenat, ali je još važnije da pokaže istrajnost u borba protiv kriminala i korupcije. Dritan i ja imamo isti cilj, svako u svojoj zemlji – da građani znaju da lopovluk i korupcija neće proći nekažnjeno.

Mnogi iz opozicije previše očekuju od dijaloga vlasti i opozicije pod pokroviteljstvom EU. Verujete li vi u mogućnost da će vlast olabaviti medije i da će omogućiti predstavljanje i vanparlamentarne opozicije?

– U Srbiji i postoji samo opozicija koja nije u parlamentu. Možda bolje rečeno, u Srbiji politika jedino i postoji van parlamenta, jer ovo što imamo u zdanju Skupštine se ne može nazvati parlamentom, to je klub Vučićevih poslušnika. A što se tiče naših očekivanja, ona nisu ni prevelika, ni premala.

Ako Evropska unija i Evropski parlament žele da Srbija i dalje bude crna rupa na karti Evrope, onda će se oglušiti o naše zahteve. A ako nas vide kao deo evropske porodice, onda će pomoći da se u Srbiji stvori atmosfera za održavanje izbora. Naše je da i u ovakvim uslovima građanima Srbije pokažemo da Srbija može da bude bolja, srećnija i iznad svega pristojna i normalna zemlja.

Da Srbija, kao bogata zemlja, ne sme biti zemlja siromašnih ljudi. Znam i ja, a znaju i svi ljudi, da je uvek bilo i biće onih koji imaju više i koji imaju manje. Tragedija je što u Srbiji ima mnogo onih koji nemaju ništa. I to ćemo promeniti.

Treba li opozicija da se bori jedinstveno protiv govora mržnje, etiketiranja, izbornih uslova, a ne da svi nastupaju samostalno? Ni Miloševića, ali ni Đukanovića nije pobedila jedna stranka, već ujedinjena opozicija.

– Opozicija se bori jedinstveno. Možda se utisak o toj razjedinjenosti stvara zbog različitih pogleda ko je zaista opozicija u Srbiji i ko ima realnu političku snagu i uporište među građanima. Često imam utisak da tu sliku navodne razjedinjenosti stvaraju oni koji jako lagodno žive i kojima je jedina preokupacija kritika opozicije.

Od tih ljudi često možemo čuti da treba da se ugledamo na crnogorsku opoziciju, ovih dana nam savetuju da se ugledamo na opoziciju u Mađarskoj, pri tom zaboravljaju da sve što je urađeno oko okupljanja opozicije u isti tim u Crnoj Gori i sve što je urađeno u Mađarskoj, mi smo to već uradili kao savezi, ali i to su tada kritikovali.

Pomalo mi je destimulišuće da slušam da sve što uradi opozicija nije dobro, a kada isto to urade političari u nekim drugim zemljama, onda nam kažu e, na to se sad ugledajte. Ona istinska opozicija će se jedinstveno izboriti za normalne izborne uslove, a da li ćemo na tim izborima u jednoj, dve ili više kolona, koji ćemo model koristiti, pitanje je na koje ćemo sigurno odgovoriti kada se izborimo za bolje izborne uslove.

- Advertisement -
SourceDanas.rs
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti