„Nikad nisam mislio da imamo posla sa ljudima koji će da lako odustanu od namere da Rio Tinto kopa. Verujem da je ovo samo poluvreme, ne mislim da režim odustaje od podrške Rio Tintu, već sada smišlja kako sve to narodu da proda. Ovo će zvučati strašno, ali sam uveren da može da bude gore od bagera, čekića, motki“, rekao je pesnik i pisac Marko Šelić Marčelo u „Utisku nedelje“, koji je prethodnih dana bio aktuelan zbog pesme „JBG“, kojom je iskritikovao režim, a koja je dostigla milionske preglede.
Govoreći o tome šta mu je utisak godine, Marčelo nije imao mnogo dileme…
– Nema mnogo polemike, glavni utisak je infuzija nove nade. Poenta je da od svega sa Rio Tintom ne bude ništa, da saznamo šta piše u papirima. Ljudi su se zainatili. Ja sam početkom ove godine bio na Staroj planini na zimovanju, kada sam se uverio sa čim se sve ljudi suočavaju. Čuo sam da ima starih ljudi, za koje su mi rekli da glasaju za režim i da oni ne mogu da ukače i povežu da je režim umrežen sa celom stvari. Sve što se dešava prethodnih godina, dešava se jer nas neko drži u mraku. Ako je sve ovo nagoveštaj izlaska iz mraka, onda smo na dobrom putu – rekao je Marčelo.
Govoreći o protestu protiv režima, istakao je da će borba biti duga…
– Ja nikad nisam mislio da imamo posle sa ljudima koji će da osustanu od namere. Naravno da je ovo samo poluvreme, ne mislim da režim odustaje od podrške Rio Tintu, već smišlja kako da nam sve to proda. Protesti su nešto sa manjim intenzitetom zato što su ljudi svesni da je poluvreme – rekao je on i dodao:
– Ne mislim da je iko ko izlazi na proteste misli da je vlast odustala od Rio Tinta. Ja se zaista bojim da može da bude gore od bagera, čekića i motki. Jednostavno, režim razmišlja na taj način da prvo pustiš bager, čekiće i ne znam koliko motki, pa vidiš da li to može da prođe. Tek će ovde biti priče oko svega.
Kako je Marčelo naveo, jedan od glavnih utisaka mu je i poseta Aleksandra Vučića Gornjim Nedeljicama.
– Utisak broj dva mi je kad predsednik priča sa ljudima u Gornjim Nedeljicama i pita šta im treba. Jedan stariji gospodin kaže da neće rudnik i onda predsednik kaže „hm“.
Marčelo je i naveo otkud u njegovoj pesmi ta sintagma „moja zemlja“.
– Insistiranje na toj sintagmi je zato što neko hoće da vam otme zamlju. Oni drže monopol nad svime, pa sad hoće i monopol i nad bavljenjem politike. Kažu, ovo je politički protest? Pa šta! Da li samo vi možete da se bavite politikom? Ljudima treba objasniti da nikom od nas nije cilj da uđemo u Skupštinu. Mislim, mogli bismo, jer u skupštinskom klupama može bilo ko da sedi. Čak i da je ovo mešanje u politiku, mi smo se umešali kako bismo oterali politiku iz svog dvorišta – rekao je Marčelo i nastavio:
– Ne znamo šta će sa svime ovime biti. Možda ne bude ničega, ali meni prija svaka infuzija nove energije, nove nade.
Istakao je da narod pokazao zrelost u protestima.
– Naučilo se na protestima da je mnogo bolje kada postoji jedan cilj, a to su u ovom slučaju bila dva zakona. Zna se šta se hoće i čime s epreti. Protesti moraju biti pretnja, pritom ne mislim na nasilnu pretnju. Kada se buniš, kažeš „mi ovo ne damo“, postaviš zahteve – to ima formu pretnje. Mi smo naučili kako treba da se bunimo, sada samo treba da naučimo kako da se sve to formalno-politički artikuliše i da se poentira. Ova energija mora da se pretvori u nešto za šta može da se glasa. Ne želimo da vlast vređa narod, ne može čovek bez dana radnog staža da narod naziva zgubidanima.
Marko Šelić je istakao kada će sve ovo prestati…
– Sve ovo prestaje kada, na primer, Goca Uzelac baci mikrofon i kaže da neće više ovim da se bavi i tako da radi. Zamislite kako je to poniženje kada čitate naručena pitanja. Sve to prelazi meru.
Galeb Nikačević: Narodu je prekipelo, pojavio se tračak nade
Pored Marčela u „Utisku nedelje“ je gostovao i novinar Galeb NIkačević. Govoreći o utisku godine, takođe nije imao dilemu.
– Utisak godine su ti ekološki protesti. Okupili su se ljudi iz ekoloških poriva, budući da su se pobunili jer im neko oduzima vodu, vazduh… Da mi je neko pre par godina rekao da će narod zbog toga izlaziti na ulice, rekao bih mu da je poludeo. Sa druge strane, svestan sam da ljudi nisu samo zbog ekoloških razloga izašli na ulice, budući da je narod prekipelo. Pojavio se tračak nade, iskustvo me uči da se ne radujem prerano, ali verujem da ovde ima potencijala za širu društvenu promenu – rekao je Nikačević.
Na pitanje da li gaji nadu da će Rio Tinto otići iz Srbije, istakao je:
– Teško je pitanje da li će Rio Tinto da ode odavde. Nada postoji, ali mislim da je odgovor na to pitanje veoma težak. Ako govorimo o sporazumu koji je Srbija potpisala, ako postoje neka dokumenta o kojima narod ništa ne zna, ako vidimo kako grade, ako postoje planovi o povezivanju Loznice i Valjeva, veoma je teško odgovoriti na pitanje da li će Rio Tinto napustiti Srbiju. Na koji način će se sve odvijati i kakav će biti epilog, teško je odgovoriti, ali jasno je da nada postoji – naveo je Nikačević.
