Crkva časnog krsta u steni, pored magistralnog puta Loznica – Ljubovija, bila je potpuno zaboravljena do pre desetak godina kada je, kao prvi malozvornički sveštenik u gradić došao Mileta Tovarović.
On je rešio da obnovi crkvu koja u svojoj spoljašnosti neodoljivo podseća na Ostrog, a nalazi se u steni, kao i podzemni grad Aleksandra Karađorđevića.
Crkvu-pećinu u obliku krsta napravili su vojnici koji su početkom tridesetih godina prošlog veka gradili u neposrednoj blizini podzemni grad za kraljevsku.
”Kada crkva čiji je spoljašnji deo u izgradnji bude završena, ličiće na Hram Vasilija Ostroškog” , kaže sveštenik Mileta Tovarović za Espreso.
On je rekao da je crkva ukopana u brdo u obliku krsta, dužine 33 i širine 33 metra koliko je i Bog bio na zemlji, kao i da je odvojena od podzemnog grada samo 14 metara. Takođe je specifična po tome što nema osvetljenja, već 120 kandila koja daju crkvi još mističniji pečat.
Odlukom kralja stare Jugoslavije Srba, Hrvata i Slovenaca na teritoriji istočne Bosne ili zapadne Srbije napravljeno je sklonište. To nije pravljeno za kralja, već za narod, i tu može da stane od 5.000-7.000 ljudi. Ipak, sklonište je poslužilo da u kritičnom trenutku dođe kralj sa Vladom kako bi se sklonio na tri dana i nastavio put za Nikšić, Ostrog, Podgoricu, Grčku, pa za Kairo i na kraju u Englesku. Kada je iskopano, ovo mesto je služilo za molitve i svi koji su radili u tajnom gradu, dolazili su ovde da se pomole jer niko ništa nije tada radio, a da crkvu prvo nije pitao, priča Tovarović.
Mileta dodaje da je crkva u steni građena u tajnosti, baš kao i podzemni grad Aleksandra Karađorđevića.
”Sve što se radi u slavu Božiju, ostaje, a što se radi u slavu čoveka, propada. Mi ne znamo ime nijednog radnika koji je učestvovao u gradnji crkve, to je bila strogo čuvana tajna. Tadašnji vojni sveštenik je čitao molitve radnicima i niko ništa nije radio, a da pre toga nije pitao crkvu. Ipak, kako je došao rat, pa komunizam, sve se zapustilo, ali smo 2003. godine rešili da obnovimo svetinju” , objašnjava sveštenik i dodaje:
”Pre nego što smo počeli sa radovima, našli smo prazne flaše od rakije, boce, pikavce, a videli smo da su beskućnici tu vršili i nuždu. Danima smo čistili to smeće i onda smo shvatili da prostorija ima oblik krsta.
Kako je vreme odmicalo, ljudi su počeli da se interesuju sve više. Prvo smo službu vršili samo na Krstovdan, pa svaki drugi petak, da bi od pre 5 godina svakog petka vršili službu.
„U naš „mali Ostrog“ sada dolaze Srbi odavde, ali i preko Drine. Što se tiče finansiranja, uglavnom su sve platili upravo Srbi koji žive sa druge strane Drine, a i opština je malo pomogla“, objašnjava Mileta.
Kako je naglasio, radovi su u toku, a biće izgrađen i ceo novi kompleks iznad stene.
„Napravićemo malu česmu, kancelarije, prostorije za narod, prodavnicu, ali izgled hrama „pod zemljom“ nećemo menjati“, priča Mileta.
On je posebno ponosan na činjenicu da se u „malom Ostrogu“ sada vrše krštenja, ali i venčanja.
„Radovi idu dobro i ako Bog da biće završeni 12. maja 2018. godine na dan Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca. Predviđeno je da zvonik bude nešto viši od 33 metra, a na njemu će biti zvono nabavljeno pre nekoliko godina na kome se upisuju imena svih koji pomažu gradnju. Zamišljeno je da zvonik krasi mozaik od dvadesetak kvadrata, Ostroga i Svetoga Vasilija kao i mozaici šest svetitelja. Posebno mi je drago što se sve više ljudi odlučuje na ovu crkvu kada su u pitanju bitna životna dešavanja“, objašnjava Tovarović i dodaje:
„Pored njega će biti postavljen veliki krst posvećen svima koji su na bilo koji način izgubili život u Drini. Takođe, planira se obnova česme iz koje ide sveta voda pored samog ulaza u crkvu“, objašnjava sveštenik napomenuvši da svakoga petka u 18 sati obavlja službu u Crkvi časnoga krsta.
Mileta nam je objasnio da je sama gradnja ovog podzemnog hrama počela najverovatnije 1933. godine u isto vreme kada se gradio i podzemni grad koji se nalazi odmah do crkve.
Meštani i vernici sa obe strane Drine očekuju skori završetak radova kako bi dobili svoj „mali Ostrog“, još jednu atrakciju za turiste pored prirodnih lepota ovoga kraja i sve poznatijeg podzemnog grada kralja Aleksandra Karađorđevića.
Teskt preuzet sa sajta Espreso.rs.
Autorka: Jelena Jovanović
