Momčilo Trajković (Srpski nacionalni forum), Nebojša Jović (Pokret za odbranu KiM) i Slaviša Ristić (NP Otadžbina) ponovo se obratili patrijarhu Porfiriju.
Srpska pravoslavna crkva
Njegovoj Svetosti, Arhiepiskopu pećkom, Mitropolitu beogradsko-karlovačkom i Patrijarhu srpskom g. Porfiriju
Svjatjejši vladiko,
Oprostite nama grešnima što Vam se obraćamo po drugi put za samo deset dana. Molimo Vas da razumete našu najdublju zabrinutost za budućnost naše države, naše crkve, kao i nas i naših porodica na Kosovu i u Metohiji. Iskrenost nam nalaže da priznamo da smo očekivali bilo kakav odgovor sa Vaše strane, makar i negativan.
Naša sveta Crkva je vekovima delila našu sudbinu, stradajući na putu Hristovom i ostajući verna Kosovskom zavetu svetog Kneza Lazara. U istorijskim trenucima kada se činilo da nam spasa nema, naša Crkva je bila tu, da nas hrabri, da nas okuplja, da u nama čuva plamen vere pravoslavne. Bilo je to u vremenima kada nije bilo srpske države: u vreme turske okupacije, u vreme komunizma, u vreme NATO okupacije 1999 i u drugim teškim okolnostima.
Mi se još živo sećamo kolike su nadljudske napore ulagali nakon rata i okupacije 1999, blaženopočivši: patrijarh Pavle, visokopreosvećeni mitropolit Amfilohije, i vladike Artemije i Atanasije i sav crkveni klir.
Koliko je važno da Crkva i narod budu zajedno u teškim krizama, najbolje pokazuje njeno delovanje: pre, za vreme i posle NATO bombardovanja.
I danas, nakon više od dve decenije nalazimo se u istom vremenu. Narod se oseća ostavljenim i napuštenim, kao jaganjci pred klanje. Mi znamo da se crkva ne bavi politikom, ali vernim narodom mora. Ovo je vreme biti ili ne biti za naš narod, dakle ne vreme politike, već nacionalne borbe zarad nacionalnog opstanka.
Na Kosovu i Metohiji sve više preovlađuju nemoć i predaja. Srpski narod postaje ravnodušan, baš kao jagnje pred klanje i pripremljen da prećuti i tragične odluke i rešenja. Posrće duhom.
Nekada, u teška vremena su kosovski i metohijski domaćini, narodni prvaci tajno slali pisma srpskim: episkopima, mitropolitima i patrijarsima, u kojima su izveštavali o teškom položaju naše crkve i naroda i iskazivali svoje strahove i zabrinutost. Neretko su zbog tih svojih obraćanja bili izloženi najsurovijim kažnjavanjima od strane okupatora.
Mi, Vaša Svetosti osećamo najbolje u kakvom vremenu i na kakvom mestu živimo. Zato Vam se i obraćamo, kao što su se obraćali mnogi naši dedovi kroz vekove u momentima kada srpske države nije bilo, kada nismo imali nikoga sem Boga i naše svete pravoslavne Crkve. Ponovo od Vas tražimo oproštaj što oduzimamo Vaše dragoceno vreme, ali mi osećamo da u državnoj strukturi nemamo kome da se obratimo, da smo od države odbačeni, ostavljeni na (ne)milost kosovskih-albanskih vlasti i korumpiranih srpskih političara, te su otud naša tuga, naš strah i naša zabrinutost veliki.
Pred našim očima nestaje naš narod. Za poslednjih 10 godina sa KiM otišlo je blizu 40 hiljada Srba. Državu smo u više navrata o tome obaveštavali, nudili joj predloge… Odgovora nije bilo ili je odgovor bio poništavajući: Šta mi imamo na Kosovu?? Ko sme da ide u Kačanik? Imamo li nekog u Đakovici… Bukvalno su vlasti Republike Srbije pospešivale defetizam, apatiju i agoniju našeg naroda.
Vaša Svetosti, ponavljamo da nam nije stalo ni do kakvih ličnih, profesionalnih ili političkih koristi. Mi Vam jednostavno saopštavamo mišljenje i strahove velike većine srpskog naroda sa KiM. Apsolutne većine. Ona manjina naših sugrađana kojoj je samo do profitiranja na našoj nesreći stalo, se svrstala kroz politički angažman na stranu protivnu opstanku našeg naroda i države. Ta manjina političkih profitera je sve manja i tanja, ali je istovremeno sve surovija. Ona samo pojačava strah i osećaj beznađa u našem narodu. Ona deluje u sadejstvu sa albanskim progoniteljima srpskog naroda, Crkve i države.
Vaša Svetosti, molimo Vas da ovo naše obraćanje razumete kao „glas vapijućeg u pustinji“. Mi nemamo više nikoga kome verujemo a kome bismo se obratili. Obraćamo se kao dete koje se obraća ocu za pomoć. Mi u Vama gledamo očinsku ljubav. Mi u Vas polažemo nadu.
Polažemo, kao što smo polagali i u Vaše prethodnike, blaženopočivše patrijarhe Pavla i Irineja. Kod njih smo uvek nailazili na otvorena vrata i srce. Nailazili smo samo na razumevanje i reči utehe.
Podsećamo Vas Vaša Svetosti da će se u subotu 25. februara navršiti 5 godina od našeg susreta sa patrijarhom Irinejom, kada smo zajedno konstatovali i javno saopštili da crkva i Srbi sa KiM govore istim jezikom, a da politički Beograd i Srbi sa KiM ne govore „istim jezikom“.
Patrijarh Irinej je prema zvaničnoj politici imao očinski tolerantan odnos, samo da bi umolio (upozorio i odvratio) vlast da ne čini ono što je štetno za narod i državu. I tada se videlo kojim putem politička Srbija gura naš narod i državu. Mi smo tada shvatili koliko je mudar, dugotrpeljiv i požrtvovan bio blaženopočivši patrijarh. Patrijarh se promenio, ali vlast nije.
Nadamo se da ćete nam i Vi otvoriti vrata i srce, i da ćete nam pomoći u ovom, po nama, izuzetno teškom istorijskom momentu.
Ponavljajući našu molbu iskazanu u pismu Vašoj Svetosti od 9. 2. 2023, još jednom molimo za oproštaj i celivamo Vašu pastirsku desnicu.
Ako, ipak, nemate vremena, ili iz nekog drugog razloga ne možete da primite i čujete delegaciju zabrinutih, na (ne)milost ostavljenih Srba sa Kosova i iz Metohije, udostojite nas odgovora, pa makar bio on i negativan. Time ćemo barem znati da ste nas i na ovakav način čuli, te da smo pravu stvar uradili za olakšamo našim dušama.
Svako dobro od Gospoda.
U Gračanici 19. 2. 2023.
Srpski nacionalni forum, Gračanica
Momčilo Trajković, predsednik
Pokret za odbranu KiM, Kosovska Mitrovica
Nebojša Jović, predsednik
Pokret „Otadžbina“, Kosovska Mitrovica
Slaviša Ristić, predsednik
