Tri vojnika turske armije su juče poginula na periferiji Misurate u oružanom sudaru sa jedinicama Libijske nacionalne armije (LNA), dan nakon što je komandant LNA feldmaršal Halifa Haftar odbio predlog Moskve i Ankare o početku prekida vatre u nedelju 12. januara. Prekjuče posle podne, Fajiz el Saradž, predsednik prelazne vlade Libije (koja uživa podršku UN, ali kontroliše tek manji deo okoline glavnog grada Tripolija), prihvatio je predlog Vladimira Putina i Redžepa Tajipa Erdogana o prekidu osmomesečnih sukoba koje je iz Bengazija prošlog aprila pokrenuo Haftar sa trupama LNA.
Dalji razvoj oružanih sukoba u Libiji, nakon raspoređivanja turskih trupa kao podrške Saradžovoj administraciji u Tripoliju 3. januara, Haftarovog osvajanja strateški važnog grada Sirta tri dana kasnije i njegove tekuće ofanzive na Misuratu, čije paravojne formaciju obezbeđuju Tripoli – potpuno je neizvestan. Na vest da Ankara šalje trupe u Libiju, Haftar je proglasio „džihad” protiv turskih snaga, optužujući Erdogana da želi povratak Osmanlija na sever Afrike. Turski lider je lakonski objasnio da „šalje vojsku tamo gde je pozivaju”.
Šta je pozadina rusko-turske inicijative za Libiju uoči najavljene mirovne konferencije u Berlinu (pod pokroviteljstvom UN, ali bez još preciziranog datuma, navodno ovog meseca), predmet je brojnih spekulacija na Zapadu.
Što se Putina i Erdogana tiče, oni su 8. januara u Istanbulu u zajedničkom saopštenju objavili da preuzimaju inicijativu i da „kao posrednici pozivaju sve aktere u Libiji da prekinu sukobe 12. januara i smesta sednu za pregovarački sto”. Putin i Erdogan su – uz izražavanje podrške najavljenoj mirovnoj konferenciji u Berlinu – istakli da „imaju poverenje da Libijci mogu nezavisno da odluče o budućnosti svoje zemlje, u okviru širokog nacionalnog dijaloga”. Moskva i Ankara istovremeno su upozorile da „zaoštravanje situacije u Libiji podriva bezbednost i stabilnost šireg okruženja te zemlje, kao i celog Mediterana i Afrike, podstičući ilegalne migracije, promet oružja, terorizam i druge kriminalne i krijumčarske radnje”. Zajednička mirovna inicijativa Moskve i Ankare 8. januara usledila je inače nakon što je 26. decembra Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, istakao da Rusija „veruje da strano (vojno) uplitanje teško da može pomoći smirivanju situacije” u Libiji. Prekjuče, Moskva je ocenila da „prekid vatre u Libiji zavisi od Halife Haftara, budući da je on pokrenuo napad”, kako je istakao Lav Dengov, šef državne kontakt grupe Rusije za Libiju. Dengov je istovremeno upozorio međunarodnu javnost da se okane spekulacija da „Rusija bilo kome u Libiji drži stranu”.
Evropljani se grčevito upinju da uskoče u razrešavanje oružanog vrtloga u Libiji, gde, ako Haftar osvoji Misuratu, mnogo lakše može ući u Tripoli, što već mesecima uzalud pokušava, tvrde vojni eksperti.
„Želimo da sprečimo pretvaranje Libije u novu Siriju”, otkrio je Hajko Mas, nemački šef diplomatije.
Posmatrači u Berlinu sumnjaju da Rusija i Turska imaju u Libiji – gde su do juče navodno podržavale suprotne strane – zadnje namere, posebno oko buduće podele uloga u petrobiznisu na istočnom Sredozemlju, kao i jačanja uticaja u Magrebu. Inicijativa Moskve i Ankare jeste „pokušaj da se ukrade inicijativa od Evropljana i berlinska konferencija učini beznačajnom”, kaže Volfram Laher, ekspert nemačkog Instituta za međunarodne i bezbednosne studije u izjavi za „Fajnenšel tajms”.
S one strane Atlantika, američki predsednik Donald Tramp je u utorak ocenio da je „u Libiji haos”. On nije najavio da li bi se Vašington – nakon izražene podrške Haftarovoj ofanzivi protiv „islamista i terorista” u Tripoliju – u ovoj fazi mogao uključiti u rešavanje krvoprolića u Libiji. Prema jučerašnjim najavama, Fathi Bashaga, ministar unutrašnjih poslova vlade u Tripoliju, trebalo bi u ponedeljak u Rimu da se sastane s „delegacijom SAD” , između ostalih i sa Ričardom Norlandom, američkim ambasadorom u Libiji, koji je stacioniran u Tunisu.
„Ovo je kritičan trenutak za Libiju. Situacija je opasna”, ocenio je juče Đuzep Borelj, novi šef diplomatije EU.
Uloga UN u daljem scenariju oko Libije takođe je misterija. Od početka Haftarove ofanzive iz Bengazija na zapad i jug Libije, Savet bezbednosti UN sastao se 14 puta povodom krize u toj zemlji, ali nijednog puta nije uspeo da izglasa rezoluciju o prekidu vatre.
Uprkos važećem UN embargu na isporuke oružja Libiji, izdašnu bezbednjačku podršku režimu u Tripoliju pružaju – prema ranijim medijskim navodima – Turska, Katar i Italija, dok je uvreženo mišljenje da Haftara podržavaju Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija, Francuska i Rusija. U međuvremenu, izveštaj UN prozvao je Tursku, UAE i Jordan kao zemlje snabdevače naoružanja zaraćenim stranama u Libiji, gde inače dejstvuje i neprecizirani broj plaćenika iz Sudana, Čada i Sirije.
„U slučaju Libije, tragedija je to što se pojedini globalni akteri postavljaju kao primadone. To samo znači da primirja zbog stranih interesa još dugo neće biti, kao i da se bitka za Tripoli nastavlja”, ocenjuje Kladija Gacini, ekspert Međunarodne krizne grupe.
