Vlast oličena u Srpskoj naprednoj stranci i satelitima, koji sebe nazivaju njenim koalicionim partnerima, po ustaljenoj formi glume velike patriote pred izbore. Najnoviji pokušaj manipulacije građana jeste uvođenje intoniranja himne u školama. Sam čin ne bi trebalo da bude sporan, ali motivi vlasti za tako nešto su i te kako sporni.
Iza svakog „patriotskog naboja“ SNS i njihovih satelita krije se određeni politički motiv, odnosno pokušaj pridobijanja lakih političkih poena. Uostalom, naprednjaci su na taj način i došli na vlast, govoreći bajke o odbrani Kosova i Metohije, a po dolasku na vlast potpisali su Briselski sporazum kojim su se ukinule institucije države Srbije na prostoru južne srpske pokrajine.
g jedinstva, slobode i državne zastave, a tu istu zastavu njihovi članovi brže-bolje su bacili nakon jednog od mitinga u smeće. I to ne jednu, nego na desetine zastava su pobacali u kante i na pod, gde je svako mogao da prođe i zgazi simbol srpske države.
Kakav je odnos naprednjaka prema zastavi Srbije, govori i činjenica da je jedna od učesnica rijaliti programa gazila zastavu uživo na nacionalnoj frekvenciji, pritom izvodeći erotski ples. Ima li većeg ponižanje za simbol jedne države od toga?
S jedne strane, nekako baš kada se spremaju izbori, naprednjaci odlučuju da uvedu intoniranje himne u školama. O tome da li je odluka ispravna ili ne može se raspravljati, ali veća rasprava bi trebalo da se vodi o naprednjačkim namerama.
Dok se SNS busa u prsa i „brani Srpstvo“ u Crnoj Gori, Milovim pristalicama na Cetinje u pomoć je pritrčao i Nenad Čanak, redovni gost političkih emisija na nacionalnoj frekvenciji.
S druge strane, Vladimir Đukanović poznatiji kao Đuka, srbuje ispod šatora na ispraćaju u vojsku sina Dragana J. Vučićevića. I dok Đuka peva „Sprem’te se, sprem’te četnici“, kako bi pokazao kolika je Srbenda, njegova stranke peva „Sprem’te se, sprem’te izbori“. S druge strane Drine, ministar Aleksandar Vulin u nacionalnom zanosu peva „Pevaj Srbijo“, s kim drugim nego sa Dodikom.
Koliko je apsurdan naprednjački navodni patriotizam i nacionalizam, govori činjenica da su prijatelji predsednika SNS u svetu svi oni koji narušavaju nacionalne interese, počevši od Erdogana, preko Merkelove, pa sve do Đukanovića i Bajdena. Dok Vučićevi prijatelji agituju da Kosovo prizna što više zemalja, naoružavaju vojsku takozvanog Kosova, a sam Vučić se dogovora sa prištinskim vlastima, sve nauštrb nacionalnih interesa Srbije.
Na kraju krajeva, ni intoniranje himne, ni pevanje pod šatorima i sa Dodikom, mahanje zastavama, kao ni priče o „srpskom svetu“ neće sakriti pravu istinu o ovoj vlasti. Vlast koja ima „partizana“ Vulina, „četnika“ Đuku, pa sve od liberala do konzervativaca, uspela je da stvori politički hibrid u kome su svi dobrodošli, ukoliko će poštovati iskuljučivo reč Vođe. U takvom hibridu mesta za „srbovanje“ postoji samo pred izbore ili s vremena na vreme, kako bi se očuvao rejting.
