Tatin sin Danilo “nije upisao fakultet, ali tata je ponosan na njega jer će se odmah zaposliti” je jedna od čuvenih rečenica Aleksandra Vučića koja je ušla u anale laži i može se meriti samo sa onom čuvenom “moj sin Marko živi tako što nosi gajbice” koju je izgovorio Slobodan Milošević.
Između Danila i Marka mala je razlika.
I jedan i drugi su poznati po crnim hronikama u dnevnoj štampi i tračevima o njihovim ekscesima koji se prepričavaju po Srbiji.
Poznati su i po tome što su očevi pokušavali da ih zaštite po svaku cenu.
“Moj sin Danilo radi za platu od 500 evra” je rečenica koju je Aleksandar Vučić izgovorio bezbroj puta, ali takođe nikada nije pomenuo da jedna flaša pića koje pije mlađahni junoša na splavovima košta više od 500 evra.
Odakle sinu Danilu novac za bahate noćne provode tata Aleksandar do sada nije pominjao, a incidente poput onog na splavu “River” kada je napadnut golman Vladimir Stojković su zataškani.
Baš iz tih razloga Aleksandar Vučić unajmio je i dadilju za sina, pa je Danilo Vučić često viđan u društvu Zorana Milojevića – Zelje koji je javnosti poznat po brojnim kriminalnim aktivnostima uključujući i kidnapovanje opozicionog aktiviste Danila Bobića u Vrbasu.
Da li je dadilja dobro odradila svoj posao javnost je mogla da zaključi po tome pošto je Danilo Vučić postao često viđen u društvu Aleksandra Vidojevića zvanog Aca Rošavi koji je u to vreme bio jedan od vođa Partizanove navijačke grupe “Janičari”.
Iz iste grupe potekao je sada već pokojni Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi koji je osuđen 2013. kao predvodnik grupe koja je prodavala drogu, međutim, nikada nije otišao u zatvor. Sud mu je čak 12 puta odložio služenje zatvorske kazne pošto je donosio lekarska uverenja da je navodno lošeg zdravlja, kako je pisao portal KRIK.
U isto vreme on se redovno pojavljivao na utakmicama gde je predvodio grupu huligana i učestvovao u tučama.
Nakon njegovog ubistva 2016. upravljanje grupom je preuzeo njegov najbliži saradnik Veljko Belivuk kome se takođe sudilo zbog teških krivičnih dela, među kojima je i pomaganje pri ubistvu Vlastimira Miloševića, za šta je oslobođen. „Janjičari“ imaju veze u policiji i vladajućoj partiji.
Osim što se njegov sin druži sa njima, članovi ove grupe obezbeđivali su i inauguraciju predsednika Vučića, kada su nasilno izbacili novinare sa ovog događaja. Pucanje su vežbali u vojnoj streljani u društvu generalnog sekretara Vlade Srbije Novaka Nedića, prema tvrdnji Vojnog sindikata Srbije.
Fotografije Danila Vučića u društvu pomenute gospode izlazile su bezbroj puta u javnosti. I koliko god to bilo strašno i neprihvatljivo Aleksandar Vučić je u javnosti uvek imao opravdanje za svog sina.
Danilo Vučić se zbog kvalifikacija koje poseduje aktivirao i na polju menadžerstva i to fudbalskog.
Odmah su po javnosti počele da kruže brojne afere kako se dovode pojedini igrači po beogradskim klubovima i kako se pere novac. Predsednik Srbije se oglasio i povodom tog pitanja i naravno rekao ono čuveno “za Danila pričaju i da je fudbalski menadžer, a on radi za platu od 500 evra”.
Bilo kako bilo pre par dana oglasio se i Ivica Tončev, prvi čovek Radničkog iz Niša koji je demantovao verbalni sukob sa Danilom Vučićem, a do kojeg je došlo na utakmici Rad – Radnički. Svedoci koji su bili na pomenutoj utakmici tvrdili su da je došlo do prepucavanja Tončeva i mladog Vučića i to zbog vređanja Slaviše Kokeze, predsednika FSS. Gosti iz Niša koji su bili u loži reagovali su burno na neke sudijske odluke, upućen je niz uvreda na račun prvog čoveka FSS, pa je Vučić stao u njegovu odbranu. Prepucavanje se ubrzo smirilo, a gosti zadovoljni pobedom “spustili su loptu” i pružili na kraju meča ruku sinu predsednika države.
Tončev je objasnio da nije došlo ni do kakvog prepucavanja i da je sve prošlo u najboljem redu. Međutim, niko nije izašao u javnost da objavi šta traži u loži FK Rad predsednikov sin.
Aleksandar Vučić je bezbroj puta potvrdio da Danilo Vučić nije fudbalski menadžer kao i da je strastveni navijač Crvene Zvezde, pa se postavlja i jedno malo pitanje odakle baš on u loži na jednoj običnoj prvenstvenoj utakmici.
Ali naravno, ne smemo zaboraviti pasiju prema najvažnijoj sporednoj stvari na svetu mlađahnog Danila, pa je to i najverovatnije razlog odakle on tamo.
Marko Milošević je voleo automobilske trke, a Danilo Vučić fudbal. Ništa strašno.
Javnost je uvek zla i pokvarena kada se govori o porodici Vučić. Pa upravo iz tog razloga bruji priča da se na prijatelja Danila Vučića vodi firma koja se bavi energetikom i da većina poslova koji se dogovaraju sa EPS-om moraju ići baš preko firme iza koje u senci stoji uspešni fudbalski menadžer, pardon, radnik za 500 evra mesečno.
Kako to obično ide, od pre par nedelja predsednikov sin je postao i humanitarac. Po zadatku tate naravno.
U ime svog oca Aleksandra krstari Srbijom i raznosi humanitarnu pomoć. Pre par dana bio je i na Kosovu i Metohiju gde je deci u više mesta podelio novogodišnje paketiće.
Poruka koju šalje Aleksandar Vučić preko svog sina je dvoslojna i idu u sledećem pravcu:
“Sve što se priča o mom sinu je laž, oni preko njega žele da mene sruše sa vlasti, a on je dete kao i svako drugo. Čak i da ne daj Bože ispliva u javnost neki snimak sa njim, to je laž i pokušaj da se meni našteti. Moj sin raznosi paketiće deci po Kosovu i Metohiji, a vi mene optužujete da hoću da izdam Kosovo. Kada je neko od vas nosio paketiće deci na Kosovu, vi tamo ne smete ni nos da promolite.”
Ovo su dva sloja oblandi za javnost preko kojih Aleksandar Vučić pokušava da prikrije istinu i realnost.
Porodica Vučić je uvek u pravu i uvek najviše strada od svih za dobrobit naroda.
Andreju Vučiću je ukradena lična karta i otvorena firma, on nikada nikog nije reketirao, on ne poznaje Zvonka Veselinovića i Milana Radojičića (i pored toga što u javnost isplivavaju fotografije ove crne trojke) , on ne stoji iza organizovanja prebijanja opozicije i naravno sve se to radi da bi Aleksandra Vučića srušili sa vlasti. A ako već hoćete da znate Andrej nema novca ni da otplati kredit u švajcarcima. To je istina.
Istine Aleksandra i čitave porodice Vučić su u dubokom sukobu sa realnošću.
Njihove veze sa pojedincima sa one strane zakona, sumnjivi poslovi, kontradiktorne biografije i skandali će pre ili kasnije postati javni.
Čak mnogo brže nego što svi mi mislimo i očekujemo.
Baš kao što je i Marko Milošević od nosača gajbica postao nešto mnogo gore i opasnije, plašim se da ne bude i sudbina mlađahnog Danila koji radi za 500 evra i koji raznosi humanitarnu pomoć.
