15.1 C
Belgrade
četvrtak, 21 oktobra, 2021

VUČIĆ NAREDIO DA SE KRIJE OD NARODA: Zdravlje građana narušeno, umire se od svih malignih bolesti, ČITAV BOR ĆE DA POBIJE LUDI FAHRIJEV SIN!

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Građani Bora imaju veći rizik od obolevanja i umiranja od svih malignih bolesti osim od tumora kože. Građani Bora takođe imaju veći rizik od umiranja od drugih bolesti kao što su respiratorna, digestivna, kardiovaskularna oboljenja.
Ovo su neki od podataka koji su se našli u studiji pod nazivom „Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji“, a u čijoj izradi su učestvovale zvanične institucije – ministarstva zdravlja i zaštite životne sredine kao i Institut za javno zdravlje „Batut“.


Ipak, iako su podaci o ugroženosti zdravlja građana Bora deo studije državnih institucija poput Batuta, oni nisu dostupni na sajtu ove ustanove. Javnost se tek nedavno upoznala sa kompletnim sadržajem ovih izveštaja i to zahvaljujući nevladinoj organizaciji Asocijacija za razvoj opštine Bor.

Pomenuta NVO je publikaciju od Batuta dobila, ali tek nakon što se pozvala na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

- Advertisement -

Oni objašnjavaju da su pokušali da dobiju publikaciju, koja je kako kažu, bila gotova još pre godinu dana, redovnim putem. Kako im nije odgovoreno, uputili su zahtev za dobijanje publikacije pozivajući se na zakon.

– Tada su nam iz Batuta dostavili publikaciju ali bez priloga. U jednom od tih priloga nalaze se inače podaci o ugroženosti zdravlja građana Bora. Ponovo smo im se obratili i tek nakon toga dobili celu publikaciju – navode za Danas u Asocijaciji za razvoj opštine Bor.

Iz Asocijacije kažu da ova studija potvrđuje ono što se zna godinama unazad, a to je da zdravlje građana Bora u ogromnoj meri trpi zbog zagađenja.

- Advertisement -

– Sada je to potvrđeno jednim stručnim dokumentom koji je ukrstio podatke o obolevanju koje poseduje dom zdravlja u Boru sa zvaničnim podacima za celu Srbiju – dodaju iz Asocijacije.

Ono što dokument konstatuje jeste da i muškarci i žene u Boru imaju „značajno veći rizik“ da obole i da umru od niza malignih oboljenja.

– Isti obrazac (veći rizik) je primećen i u slučaju umiranja od raka grlića materice i raka jajnika kod žena, kao i za rak prostate i testisa kod muškaraca – kaže se još u publikaciji.

Zašto međutim ova publikacija, koja sadrži tako važne podatke za zdravlje građana Bora, nije dostupna na sajtu Batuta juče nismo saznali jer nam direktorka te ustanove dr Verica Jovanović nije odgovorila na pitanja.

Mirko Popović iz ekološke organizacije RERI ističe da ne može da kaže da je Batut bio dužan da objavi ovu studiju ali da je svakako „neobično i čudno“ što to nije učinio. Kako dodaje, kada državna ustanova izađe u javnost sa podacima o ugroženosti zdravlja građana to uvek ima veći odjek i značaj u javnosti nego kad to urade nevladine organizacije.

Njegova organizacije juče je inače objavila analizu izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine o kvalitetu vazduha, navodeći između ostalog da su podaci za Bor posebno zabrinjavajući.

– Koncentracija sumpor-dioksida opasna po zdravlje ljudi zabeležena je čak 25 puta, što je gotovo duplo više nego tokom 2019. godine. Zabeleženo je i prekoračenje ciljne vrednosti koncentracije teških metala, pri čemu je koncentracija arsena i kadmijuma na jednoj stanici bila 46 puta veća, odnosno sedam puta veća od ciljne vrednosti – navodi Reri.

Osvrćući se na podatke za Bor Mirko Popović kaže da u slučaju ovog grada ili Smedereva ne govorimo više o zaštiti životne sredine već o „zaštiti zdravlja stanovništva od krivičnih dela koja zagađivači čine pod patronatom države, koja je dozvolila takvo postupanje kompanija“.

Iz Asocijacije za razvoj opštine Bor kažu međutim da građani Bora kao da nisu dovoljno svesni opasnosti koju donosi zagađenje.

– Mi smo ovu studiju koja sadrži podatke o ugroženosti zdravlja građana Bora hteli da predstavimo javnosti kako bi bar kroz tu prizmu građani Bora videli kolika je cena zagađenja. Bor je ponikao oko rudnika, građani su se saživeli sa takvim životom. Izgleda kao da su zagađenje prihvatili kao nužno zlo – kažu iz Asocijacije.

Izveštaj zalaganjem stručnjaka dospeo do javnosti, tvrdi predsednica Odbora za ekologiju SSP-a

Sporna Batutova studija objavljena je još 2020, ali je tek pet strana dokumenta koji ima ukupno 80, samo zalaganjem i savesnošću stručnjaka dospelo do javnosti u martu ove godine, objavljeni ali vešto sakriveni na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine, kaže za Danas Dubravka Galić, predsednica Odbora za ekologiju Stranke slobode i pravde (SSP), koja je tada upozorila da se bitni podaci zataškavaju i kriju od građana.

Do celog izveštaja i ta stranka došla je tek nedavno, nakon zahteva za informacije od javnog značaja.

– Da razmislimo kako bi izgledalo da država normalno funkcioniše i da se informacije ne kriju, i da onog trenutka kada je studija objavljena, možemo da vidimo ljude u Boru koji čitaju nabrojane najstrašnije bolesti koje prete njihovoj deci. Kako bi se oni osećali dok znaju da imaju samo jednog dečjeg pulmologa na ceo okrug. To i jeste razlog sakrivanja studije, a pitanje koje se nameće je ko je za to odgovoran, kaže Galić.

Kako objašnjava, na celoj strani izveštaja nabrojani su utvrđeni nedostaci, a najbitniji je da se postojeći zakoni ne primenjuju.

.- Navedeno je da je potpuno nezadovoljavajuć nivo implementacije zakona, da nedostaju strateške smernice, da nema odgovornost i komunikacije. U izradi studije učestvovao je i italijanski institut za zdravlje, a ambasador te zemlje je jasno rekao da nema političke volje u Srbiji nema ljudi koji bi realizovali potrebne mere, da osim primene zakona nema ni strategija i akcionih planova, te da to sve ostaje spisak lepih želja na papiru, bez sprovođenja i primene. Tome treba dodati da se stručnjaci koji se pobune, masovno sklanjaju, dodaje Galić.

Ona dodaje da je Bor nekada imao jasne programe gde su deca morala da borave u prirodi, u šumi, na bazenima, ulagalo se u nešto što će kompenzovati to što utiče na njihovo zdravlje, a da se to sada ne radi uopšte.

– Zakonom dozvoljena satna vrednost prekoračenja emisije sumpor dioksida je 24 puta godišnje, a građani Bora već sada imaju 124 prekoračenja. Dok dnevna vrednost sme samo tri puta u toku godine, a sada je već 16 puta prekoračena. Ako postoje prekoračenja, zašto niko nikada nije kažnjen, a taj novac od kazni uložen u saniranje zemljišta, poboljšanje kvaliteta života, u pošumljavanje. Korupcija je ogromna a zbog toga i nedostaje volja da se time bilo ko bavi, kaže Galić.

Studija navodi i da je ključno da se donosioci odluka bave rešavanjem problema, da se angažuju svi raspoloživi resursi ali i da je neophodno da se ljudi edukuju i da se podiže svest o opasnosti.

– A ljudi ovo i ne znaju, od njih se kriju informacije, daju se pogrešne, u medijima se iznosi gomila obmana i laži. Da građani znaju za ovakve stvari, mislim da bi sigurno reagovali i pobunili se. Šest naših termoelektrana zagađuje kao polovina svih evropskih zajedno. Njihovo ukidanje se planira, a nama se servira demagogija da navijamo da nemamo struju. Trebalo bi da se radi brzo, a mi ne radimo nikako, iako su životi u pitanju. Ovako katastrofalna situacija će se odražavati na zdravlje, a zdravstveni sistem će biti sve opterećeniji, zaključuje Galić. (I. Nikoletić)

Kakav vazduh dišemo?

Analiza Izveštaja agencije za zaštitu životne sredine o kvalitetu vazduha, koju je uradio RERI, konstatuje i da „preko tri miliona građana Srbije i zvanično diše prekomerno zagađen vazduh“. „A vazduh je ocenjen kao čist uglavnom u gradovima u kojima ne postoji kontinuiran monitoring čestičnog zagađenja“, navodi RERI. Mirko Popović objašnjava da mnoge od mernih stanica ne mere sve parametre neophodne za ocenu kvaliteta vazduha, pa se tako dešava da neke merne stanice ne utvrđuju koncentraciju sumpor-dioksida ili PM čestica. „Kada ne merite sve, ne možete da tvrdite da u nekim mestima vazduh nije zagađen. U tom smislu Agencija za zaštitu životne sredine trebalo bi da bude poštenija u svojim izveštajima. Ono što se jasno vidi jeste da je iz godine u godinu situacija sa zagađenjem vazduha kritična, alarmantna a da je država na tom planu nedopustivo malo uradila“, kaže Popović.

Gde je najgore?

Spisak industrijski kontaminiranih lokaliteta u Srbiji, koji je objavljen u studiji, navodi rudnike bakra u Boru, uključujući rudnike Bor, Veliki Krivelj i Cerovo, rudnike bakra u Majdanpeku, površinske kopove Kolubara (površinski kopovi lignitnog uglja) i termoelektrana, rudnik lignita Kostolac, Ljuboviju – rudnik olova i cinka, napušteni rudnik antimona Zajača, industriju cementa – Beočin, Kosjerić, Popovac, petrohemijski kompleks – Novi Sad, Pančevo.

- Advertisement -
SourceDanas
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti