Izdvajamo za vas neke od saveta i poučnih priča
Svete knjige
Svete knjige čitaj celim svojim srcem jer ćeš iz njih naučiti zadobijanje vrlina i tvoja duša će biti ispunjena radošću i veseljem. (Sv. Efrem Sinajski)
Granice
Granice između pravoslavlja i jeresi su ispisane krvlju. (Starac Jeronim Svetogorac)
Neprijatelji
Živi u miru ne samo sa svojim prijateljima, već i sa svojim neprijateljima; ali samo sa svojim ličnim neprijateljima, ne i sa neprijateljima Božijim. (Sv. Teodosije Kijevskih pećina)
Vera – temelj
Vera je jedini blagosloveni temelj života ličnog i života društvenog i uređenja državnog. (Sv. Nikolaj Žički)
Sloboda
Sloboda koja isključuje svaku mogućnost da pogazimo dobro – jeste savršena i Božanska. (Sv. Filaret Moskovski)
Sloboda Zlatna
Kao čisto platno daje se sloboda ljudima; kada je ljudi uprljaju, moraju je prati suzama i krvlju. Jer sloboda ili je čista ili nikakva. Ili Zlatna Sloboda, nerazdvojna od Časnog Krsta, ili nikakva. (Sv. Nikolaj Žički)
Sloboda i zlo
Na pitanje kako je postalo zlo? – Vasilije Veliki odgovara ovako: ono je nastalo onako kako nastaje mrak kada zatvoriš oči. Onaj ko je stvorio oko nije kriv što si ti zažmurio i što je za tebe nastupila tama. Čemu služi sloboda? – Ona služi tome da možeš da izabereš dobro i da uživaš u blaženstvu, kao Anđeo i kao čovek, a ne da samo lutaš po zemlji kao životinja, ili da vegetiraš kao trava. (Sv. Filaret Moskovski)
Sloboda u Bogu
Sloboda u Bogu a ne od Boga – to je prava sloboda, neprolazna, životvorna, radosna, zlatna.“ (Sv. Nikolaj Žički)
Tvoj izbor
Ko ne veruje Apostolima taj veruje Judi, Kajafi, Irodu i Neronu – goniteljima Apostola i izdajnicima istine. Ko ne poveruje pravednicima, tome ne ostaje drugo nego poverovati nepravednicima. Ko ne veruje čistima taj mora poverovati nečistima. Ko ne veruje stradalnicima za istinu, taj mora poverovati mučiteljima i razvratnicima.
Dan svaki ne sviće nizašta drugo nego da se ljudi opredele za jedne ili za druge. (Sv. Nikolaj Žički)
Zlato
Ni jedan prijatelj zlata nikad nije postao prijatelj Hrista ili ljudi. (Sv. Jovan Zlatousti)
Žena
Žena svojim vrlinskim životom moralno čuva celu naciju, ali ona je i uništava svojim nemoralom. (Sv. Vasilije Veliki)
Zadovoljstva
Kao što se razbojnici kriju po skrovitim mestima da bi orobili prolaznika, tako se i đavo krije u zadovoljstvima da bi savladao našu dušu. (Sv. Vasilije Veliki)
Vreme ludila
Vreme dolazi kada će ljudi poludeti, i kada vide nekoga ko nije poludeo napašće ga govoreći: “Ti si lud, ti nisi kao mi“. (Ava Antonije Egipatski)
Vera i iskvaren život
Ispravna vera ne koristi ništa ako je život iskvaren. (Sv. Jovan Zlatousti)
Trud
Kada je trud na našoj strani odsutan tada i Božija pomoć prestaje. (Sv. Jovan Zlatousti)
Nošenje Krsta
Samo kroz dragovoljno nošenje Krsta poznaje se važnost Krsta. Ko ponese Krst, taj i saznaje, da je Krst – Put, Istina i Život. (Sv. Nikolaj Žički)
Pretci naši
Ako ćemo da se hvalimo pretcima svojim, ne smemo biti manji od njih u molitvi i ljubavi – u molitvi, da bi nam Bog bio saveznik, pomoćnik i zaštitnik; u ljubavi, da bi nam život bio radost i snaga i svetlost. (Sv. Nikolaj Žički)
Volja Božija
Ne napuštaj volju Božiju da bi ispunio volju ljudi. (Prep. Antonije Veliki)
Ne dešava se slučajno da Božije Proviđenje dopušta događaje koji nas pogađaju. To se dešava ili kao kazna, ili kao pouka. (Sv. Filaret Moskovski)
Tajne sveta
Nisu pametni ljudi svojom pameću otkrili mnoge tajne nego su samo svojom željom i trudom kucali na vrata tajni, i Bog im je otvorio. (Sv. Nikolaj Žički)
Bezosećajnost
Kada duša biva ranjena i pada ona ne leži bez svesti kao telo, nego se ovde muči grižom zle savesti, a kada ode odavde baca se u večno mučenje. Ako neko ne oseća bol od rana koje nanosi đavo, taj svojom bezosećajnošću samom sebi priprema još veću nevolju. Jer ko nije osetio prvu ranu taj će uskoro zadobiti i drugu a posle druge treću. Nečastivi videći da je ljudska duša bezbrižna i da ne obraća pažnju na zadobijene rane, ne prestaje da je ranjava sve do poslednjeg izdisaja. (Sv. Jovan Zlatousti)
Darovi
Bez božanske ljubavi mi nemamo koristi ni od čega, čak i ako posedujemo sve ostale darove Duha Svetoga. (Sv. Vasilije Veliki)
Podvig
Veliki je podvig prineti Bogu na žrtvu sve ono što nas, ljude, u ovozemaljskom životu zabavlja i uveseljava. (Sv. Filaret Moskovski)
Dubona smirenja
Istina je da se u toku dana mogu videti zvezdem ali iz dubine. Dubina mora biti uska i okomita, nedostupna za sunčevu svetlost. Što je čovek dublji u svom smirenju, to bolje vidi Nebo. (Sv. Filaret Moskovski)
Bratija
Ako mi zaboravimo našu bratiju onda nemojmo očekivati ni da se Gospod seti nas. (Sv. Jovan Zlatousti)
Znanja
Mala znanja dobijaju se učenjem, velika znanja dobijaju se verom i poštenjem. (Sv. Nikolaj Žički)
Budućnost
Kada bi bilo korisno znati budućnost, onda to Bog ne bi sakrio od nas. (Sv. Jovan Zlatousti)
Demonski napadi
Zbog pet razloga, govore, Bog dopušta da budemo napadani od demona. Prvi razlog je, kažu, da budući napadani i braneći se, dođemo u rasuđivanje vrline i zla; drugi – da bi stekavši vrlinu borbom i trudom imali je čvrstom i neizmenljivom; treći – da, napredujući u vrlini, ne mislimo visoko o sebi, nego da se naučimo smirenoumlju; četvrti – da bi, upoznavši iz iskustva kakvo je zlo, omrzli ga savršenom mržnjom (Ps 139,22); i peti povrh svih – da ne bi, postavši bestrasni, zaboravili svoje slabosti, niti silu Onoga koji nam je pomogao.“ (Sveti Maksim Ispovednik)
Principi dobra
Ako neprijatelju duše biva dozvoljeno da se poigrava ljudskim životom, zar to nije zato što ranije u tom čoveku nisu bili čvrsti principi dobra, bez kojeg nema blagodati koja nas štiti? (Sv. Filaret Moskovski)
Hristovi ljudi
Svet je nešto što treba savladati. Čime? – Gornjim svetom. Duh vremena našeg je nešto što treba savladati. Čime? – Duhom Hristovim. Čovek je nešto što treba savladati. Čime? – Bogočovekom. Hristovi ljudi su od Boga, i pobeđuju svet, jer je veći onaj koji je u njima negoli koji je u svetu (sr. 1. Jn. 4,4). (Sv. Justin Ćelijski)
Dok je duša živa…
Dok je god u jednom narodu, kao i u jednom čoveku, duša živa i jaka, dotle ništa nije izgubljeno i ništa nije mrtvo, što je prašinom posuto. (Sv. Nikolaj Žički)
Vlast
Dužni smo da se povinujemo priznatoj zemaljskoj vlasti sve dotle dok ona ne zahteva od nas ono što Bog zabranjuje, i do ne zabranjuje ono što Bog zapoveda. /Dela Ap. 5, 29/ (Sv. Filaret Moskovski)
Dom
Napravi tvoj dom Crkvom, jer ti ćeš odgovarati za duše tvoje dece i svih onih koji obitavaju u njemu. (Sv. Jovan Zlatousti)
Doslednost
Nikada ne radi ništa nečasno, makar se to mnogima dopada, i ne napuštaj dobro delo, makar da je ono mrsko bludnima. (Sv. Grigorije Bogoslov)
Dugotrpljenje
Hrana za oganj su drva; a hrana za razdražljivost je visokoumlje (visoko mišljenje o sebi). Budi dugotrpljiv… Dugotrpeljivost je prekrasan dar; ona izgoni razdražljivost, gnev i prezir, privodeći dušu smirenoumlju. … Ne možeš da podnosiš uvrede? Ćuti i smirićeš se. (Sv. Jefrem Sirin)
Iskušenja i uvrede
Ako je u nemogućnosti da te iznutra zavede, đavo počinje da te muči spolja – preko ljudi koji su mu se predali. Stoga budi spreman za ovo stradanje i očekuj neprijatnosti kao goste.
Čas ti se približuju pohvale, čas ukori, klevete i teškoće svake vrste. Vrlo je važno prozrijeti ko izaziva buru, i sve mirno podnositi: neprijateljstvo protiv određenih ljudi obraća se u neprijateljstvo protiv zloga koji iza njih stoji i na neprijateljstvo podstiče. Naiđu li stvari koje te žaloste i ljute, obrati se Bogu i ne dozvoli zlome da ti priđe. Ne uspiješ li u tome, onda bar ćuti dok se ne savladaš. Tada govori mirno i ljubazno sa drugima.
Ne čini im nikakve zamjerke i ne podsjećaj ih na učinjenu ti nepravdu. Moli se samo Bogu da se rđavi utisci u srcu izglade što je moguće prije. Tako ćeš biti čist pred Bogom, koji čovjeka vodi, korak po korak, preko nevolja koje očišćavaju. Teško je da bez nevolja pobijedimo svoje farisejsko samoopravdanje.
Snaga kojom podnosiš iskušenja jeste mjera tvoje unutrašnje zrelosti. Preko nje lako možeš da poznaš na kojoj stepenici zrelosti stojiš. Ako onome koji te je uvrijedio ne oprastaš cijelog svog života, budi siguran da unutrašnji put uopšte nisi ni počeo. Ako si bio uvrijeđen, pa si uvredu tek poslije godinu dana uspio da zaboraviš, znači da stojiš na najnižoj stepenici unutrašnjeg truda. Ukoliko dalje budeš napredovao u duhovnom trudu, utoliko ćeš brze moći da opraštaš nanesene ti uvrede: poslije jednog mjeseca, jedne nedelje ili jednog dana.
A kako se u takvim slučajevima ponaša onaj ko je Bogom prosvećen? On gleda strijelu uvrede koja leti prema njemu i pokriva se imenom Božijiim kao oklopom. Uvreda se odbija od
njega i ne ostavlja ne najmanju ogrebotinu. Ako si dotle stigao, možeš smatrati da si uznapredovao u duhovnom životu.
Međutim, nikad ne gubi najvažnije iz vida: Bog dopušta iskušenje ili da bi te probao, ili da bi sazrele tvoje duhovne snage. Stoga, primi iskušenje mirno i podnesi ga spokojno, bez mržnje prema tvojim uvrediocima. Sjećaj se da metal dolazi u topionicu da bi se odvojio od šljake. Tako se i ti pretapaš da bi dospio do više čistote. Podnesi sve čuvajući unutrašnji mir i ljubav Božiju, prizivajući Gospoda u pomoć kako bi kušača udaljio od sebe.
(Prepodobni Nil Sorski)
Svakog dana
Svakoga dana valja misleno ispovedati grehe svoje Gospodu, i uopšte, svaku molitvu poimati kao molitvu pokajničku. Uzmite, primera radi, prozbenu jekteniju. U njoj se molimo za oproštaj i ostavljenje grehova i pregrešenja svojih, i kao odgovor na tu prozbu valja nam se opomenuti greha što ih nosimo na duši, i sa tim sećanjem zavapiti: „Podaj, Gospodi!“
Može se, čak, i svakodnevno piti Bogojavljenska voda. U obitelji Svetoga Save Osvećenog, u blizini Jerusalima, imao sam prilike da vidim kako bratija posle svake liturgije primaju antidor i potom piju od svete vode, koja uvek stoji u jednoj posebonoj posudi u hramu, na svome mestu. (Sv. Teofan Zatvornik)
Siromaštvo
Nije za osudu biti siromah, već nemati hrabrosti u podnošenju bede. (Sv. Vasilije Veliki)
Korist
Korisno ćemo mi za sebe naći tada, kada budemo tražili korist za bližnjeg. (Sv. Jovan Zlatousti)
Žrtva usrećuje
Nije bogat onaj koji poseduje imetak i čuva ga, nego onaj koji ga deli. Žrtva, a ne posedovanje nas usrećuje. (Sv. Kliment Aleksandrijski)
Ubogi i bogati
Nije ubog onaj koji nema ništa, nego onaj koji mnogo želi; isto nije tako bogat onaj koji mnogo ima, nego onaj koji ništa ne treba. (Sv. Jovan Zlatousti)
Ljudsko srce
Po prirodi ljudsko srce je čisto, meko, toplo; ali kada strasti (grešne navike) prodru unutra, ono postaje hladnije, tvrđe i tamnije. Kao mleko kada se ukiseli te postaje, gušće, manje tečno, laži (prevare) otvrndnjavaju srce, njegov normalni protok smirenja je oštećen pokvarenošću i zlobom.
Sa grehom unutar sebe i lažama (prevarama) oko sebe, vernik je još više ubeđen u držanje Božijih zapovesti, jer u njima on nalazi podršku protiv njegovih sopstvenih grehova i odmor od napada zlih ljudi. (Sv. Teofan Zatvornik)
Božuri i trnje
Ni na Kosovu nisu rasli samo božuri nego i trnje. Ali se u Gračanicu unose samo božuri. (Sv. Nikolaj Žički)
Mala sagrešenija
Đavo nam prikazuje male grehove kao nevažne, jer nas inače on ne bi mogao navoditi u veća sagrešenja. (Sv. Marko Podvižnik)
Neprijatnosti
Mala vatra omekšava veliko parče voska, tako i male neprijatnosti često omekšaju, zaslade i očiste sve naše oštrine, neosećajnost i tvrdoću srca. (Sv. Ignatije Brijančaninov)
Oganj
Mi svi jednako primamo blagoslov od Boga. Međutim, neki od nas primivši od Boga Oganj (to jest Njegovu reč) postaju meki kao pčelinji vosak, dok neki poput gline postaju tvrdi kao kamen. (Sv. Petar Damaskin)
Oproštaj
Čak i ako ti svi duhovni oci, patrijarsi, arhijereji i svi ljudi oproste, još uvek ti nije oprošteno dok se ne pokaješ na delu. (Sv. Kozma Etolski)
Pare
Što više voliš pare to čvršće zatvaraš Carstvo Nebesko. (Sv. Vasilije Veliki)
Pobožni pravoslavani hrišćanin
Budi radostan da ti je dopušteno da budeš pobožni pravoslavni hrišćanin. Ali isto tako plači i tuguj za nepobožnima i neverujućima koji hode u tami, u rukama đavola.
…DUŠA I HRIST SU TI NEPHODNI…TO DVOJE ČUVAJ – NEMOJ DA IH IZGUBIŠ… (Sv. Kozma Atolski)
Vera i znanje
Ko znanjem podržava svoju veru, verom dopunjuje svoje znanje, taj je rešio problem vere i znanja. (Sv. Nikolaj Žički)
Smrt
Kao što je smrt za telo odvajanje duše od tela, tako i smrt za dušu je kada se ona odvoji od Boga. (Sv. Simeon Novi Bogoslov)
Osuđivanje Boga
Kada prestanemo da osuđujemo Boga, prestaćemo da osuđujemo i stvorenja, čoveka. (Prep. Siluan)
Težina grehova
Ko oseća težinu svojih grehova, taj ne obraća pažnju na grehe bližnjega. (Ava Mojsej)
Zle misli
Kao što oblaci zakljanjuaju sunce, tako i zle misli zakljanjaju razum. (Prep. Jovan Sinait)
Duhovni razgovori
Niko ne bi trebao razgovarati o duhovnim stvarima sa ljudima koji su nezainteresovani za njih. (Sv. Serafaim Sarovski)
Stomak
Zavladaj nad stomakom, dok on nije nad tobom zavladao. (Prep. Jovan Lestvičnik)
Ljubav
Ljubav ne gleda na neprilike i ne vidi ih. (Sv. Teofan Zatvornik)
Rad
Ljubi RAD. Telesni rad pruža srcu čistotu. (Prep. Antonije Veliki)
Bog i čovek
Ma gde da je čovek, tamo postoji i Bog. (Prep. Antonije Veliki)
Istorija
Čitajte svoju istoriju kako valje, i videćete sav je zakon Božiji urezan u njoj. (Sv. Nikolaj Žički)
Navika
Ma kako bili gnusni i neznatni gresi, navika ih čini neznatnim. (Bl. Avgustin)
Strpljenje
Ma šta radio, radi to sa strpljenjem i Bog će ti pomoći svim delima tvojim i u svemu ma šta se dogodilo sa tobom. (Prep. Antonije Veliki)
Malodušnost
Malodušnost i osuda bližnjeg pomućuju svest i ne dozvoljavaju da se vidi Svetlost. (Ava Isaija)
Lenjost
Materom poroka smatraj lenjost, zato što blaga koja imaš potkrada, a koja nemaš ne dozvoljava da činiš. (Prep. Nil Sinajski)
Lenjost i gordost
Ako se žalimo na lenjost i ohladnelost duše, trebalo bi da pogledamo da nije ušla u dušu jedna od onih pomisli koje vuku čoveka na dole, a ne uzdižu ga uvis. Takve misli su one u kojima nešto prisvajamo ili priprisujemo sebi: uspeh u nekom poslu, pohvala, primećivanje nedostataka bližnjih i naša nadmoć nad njima. Iskušaj me, Gospode, i isprobaj me, pogledaj da li je u meni put bezakonja i uputi me na put večni. (Sv. Filaret Moskovski)
Skromnost
Mi smo dužni da se pred drugima ne uzdižemo, već da se smirujemo. (Sv. Jovan Kronštantski)
Ropstvo
Mi smo u ropstvu, iskupi nas, Gospode! (Sv. Teofan Zatvornik)
Protiv greha
Misli uvek i govori u sebi: neću ostati na ovom svetu duže od ovoga dana i nećeš grešiti pred Bogom. (Prep. Antonije Veliki)
Mir Božiji
Mir je mera svih dobara i pretpostavka svake radosti. (Sv. Jovan Zlatousti)
Kad se uzdamo u Boga, možemo da podnesemo nedaće i da sačuvamo svoj mir, pa makar i ne sretali mir kod ljudi koji nas okružuju. Jer je rečeno: bejah miran sa onima koji mrze mir. Neka bi dao Bog da i oni zavole mir. (Sv. Filaret Moskovski)
Molitva
Ne nalazi vremena za molitvu samo onaj koji neće da se moli. (Sv. Inokentije Moskovski)
Molitva kao zlatni ključ, otvara nam sva bogatstva milosrđa i darova Božijih. (Dimitrije ep. Hersonski)
Trebalo bi da se trudimo da u molitvi budemo čvrsti i da ne damo slučajnostima da nas pokolebaju, ali isto tako, u molitvi treba da budemo tihi i smireni i da ne dopuštamo uobrazilji da se razmahne. (Sv. Filaret Moskovski)
NEKA BUDE VOLjA TVOJA GOSPODE, I KAKO ZNAŠ I UMEŠ – SPASI ME! (Sv. Teofan
Zatvornik)
Molitva i nepažnja
Molitva koja se čini sa nepažnjom i lenošću jeste brbljivost i besmislica. (Prep. Antonije Veliki)
Blažen je um koji za vreme molitve čuva besprekornu suzdržanost ili usresređenost. (Sv. Nil Sinajski)
Prepirke sa neprijateljem
Nikada ne treba ulaziti u prepirke, a posebno onda kada neprijatelj može da nadgovori onoga koji je u pravu i kada se neprijatelj ne plaši da će biti prekinut, nego se nada da, u slučaju nužde, ako već ne može da dokaže da je u pravu, svoga suparnika može pobediti grubošću i podsmehom. (Sv. Filaret Moskovski)
Dva puta i dva carstva
Dva se carstva zadobiti ne mogu. Dva suprotna carstva. Ili Nebo ili zemlja. Ili telo ili duša. Dva se gospodara ne mogu služiti. Ili Hristos ili Hristov supostat (protivnik). Ne može se putovati na dva suprotna puta. Ili niz vodu ili uz vodu. Ili tesnim putem u Nebesko Carstvo ili širokim u propast. (Sv. Nikolaj Žički)
Gledanje u budućnost
Kada bi bilo korisno znati budućnost, onda to Bog ne bi sakrio od nas. (Sv. Jovan Hrizostom)
Skrivene strasti
Mnoge strasti su skrivene u našim dušama, i pokazuju se onda, kada se pojave predmeti koji ih izazivaju. (Sv. Maksim Ispovednik)
Briga i rad
Mnogobrižnost je bolest palog čoveka koji pokušava da isključivo sam odredi i oformi svoju sudbinu pa zato neprestano planira i žuri, levo-desno, da to ostvari… Izbegavaj BRIGU. Radi svoj posao revnosno, posveti Bogu ceo svoj trud i predaj se Njegovom rukovodstvu. Neumeren RAD zamagljuje um, hladi srce, a to udaljuje od Boga, izvora svakog dobra. (Sv. Teofan Zatvornik)
Osuđivanje
Makar ti i svojim očima video grešećega, i tada ne osuđuju jer se često i oči obmanjuju. (Sv. Jovan Lestvičnik)
Nema manjeg greha od osude, ali nema ni opasnijeg. (Sv. Teofan Zatvornik)
Tuđi gresi
Ne gledaj na tuđe grehe, nego posmatraj svoje zlo. (Sv. Dimitrije Rostovski)
Reč
Ljudska reč može biti oštra kao mač i tada ona ranjava i ubija, a može biti blaga kao jelej i tada je ona poput melema koji leči. (Sv. Filaret Moskovski)
Istinski post
Korist od posta ne ograničavaj samo na uzdržavanje od jela, zato što je istinski post udaljavanje od zlih dela. (Sv. Vasilije Veliki)
Kraj života
Kraj života ima istu takvu snagu za pozvanog u budući život kao i kraj sveta. (Sv. Hrizostom)
Delovanje Božije
Koliko su nedokučive snaga i moć Božija, toliko je nedokučivo i delovanje Njegovo. (Sv. Antonije Veliki)
Samoljublje
Koren svih grehova je SAMOLjUBLjE. (Sv. Teofan Zatvornik)
Lukavstvo
Nema lukavstva na zemlji ni u oaklu koje može nadmudriti večnu Nebesku Mudrost. Na mnogim megdanima Ona izgleda tučena, u očima onih koji misli da je bitka okončana. Ali, Ona nadaleko gleda, i vidi u daljini dan Svoje Pobede. (Sv. Nikolaj Žički)
Um
Drži um svoj u adu i ne očajavaj! (Prep. starac Siluan)
Smirenje
Smirenje je skraćeno spasenje. (Ava Varsonufije)
Ljubav i molitva
Ljubav je od molitve. (Prep. Isak Sirin)
Trud i spasenje
Bez muke nema spasenja. (Sv. Serafim Šarovski)
Pad
Ljudski je pasti, satanski je ostati u grehu (to jest ne pokajati se). (Sv. Simeon novi Bogoslov)
Gnev
Ne dopuštaj gnevu da se podigne do tvoga grkljana. (Ava Isidor)
Pomoć Božija
Ne oslanjaj se na svoje moći, i pomoć Božija biće svugda uza te. (Ava Isaija)
Najgore koristoljublje
Najgora vrsta koristoljublja je ne davati onima koji žive u bedi ono što može da propadne. (Sv. Vasilije Veliki)
Gordost i samoobmana
Najlakše je obmanjivati samog sebe i gorditi se pustom slavom, smatrati sebe za nekog, a pritom ne biti ništa. (Sv. Grigorije Bogoslov)
Obaveza
Naša obaveza je svakog upućivati na spasenje duše i iz svega za sebe duševnu korist izvlačiti, u tome je sva naša mudrost. (Sv. Teofan Zatvornik)
Vreme
Ne budi naklonjen sreći, koja se razara vremenom, jer šta vreme gradi, vreme pak i razara. (Sv. Grigorije Bogoslov)
Uvreda
Kako reče stari filosof, ne treba se uzbuđivati ako vas je udario magarac. (Sv. Filaret Moskovski)
Molitva za neprijatelje
Ne donosi nama toliko korist molitva za prijatelje, koliko za neprijatelje. (Sv. Hrizostom)
Ćutanje je zlato
Jedan dobar razgovor je srebro, no ćutanje je čisto zlato. (Sv. Jefrem Sirin)
O mnogoslovlju
Već i samo mnogoslovlje sa onima koji žive životom drugačijim od našeg dovoljno je da rastroji nutrinu pažljiva (duhovno sabrana) čoveka.
Najžalosnije od svega je što time može da se ugasi onaj oganj koji je Gospod naš, Isus Hristos, došao da baci u zemlju (našeg) srca: jer, ništa tako lako ne tuli oganj, koji Duh Sveti udahnjuje u srce monahovo radi osvećenja duše, kao saobraćanje i mnogoslovlje i razgovor, izuzev onog koji nam je uzrastanje razuma i približavanje Bogu (Isak Sirin, slovo 8). Zbog toga je radi sačuvanja unutarnjeg čoveka potrebno nastojati da uzdržavamo jezik svoj od mnogoslovlja, jer mudar čovek drži se ćutanja (Priče 11,12) i koji pazi na usta svoja, čuva dušu svoju (Priče 13,3).
Pre nego sto saslušamo reči nekoga o nekom predmetu, ne smemo odgovarati, jer „odgovarati na reč pre nego sto je čujemo, bezumlje je i sramota“ (Price 11,12). (Sv. Serafim Sarovski)
Uvek istinu
Uvek treba pokazivati istinu, pa makar ona bila i žalosna, i od takve istine se učiti, da ne bismo dočekali gorku istinu, koja ne samo da vaspitava, nego i kažnjava zbog našeg nemarnog odnosa prema njoj. (Sv. Filaret Moskovski)
Mir sa sobom
Pomiri se sa sobom i miriće se sa tobom i Nebo i zemlja. (Sv. Isak Sirin)
Svaki udisaj
Visoko ceni svaki udisaj, jer se on neće vratiti. (Atonski starac Antonije)
Samoljublje
Ne budi samoljubiv i bićeš bogoljubiv; ne budi samougodljiv i bićeš bratoljubiv. (Sv. Maksim Ispovednik)
Borba za pravdu i nada u Boga
Onaj ko se bori za pravednu stvar i ko se u Boga uzda može da pobedi i mimo očekivanja, u okolnostima koje ni najmanje ne pružaju nada u uspeh. (Sv. Filaret Moskovski)
Rane
Ne leči se svaka rana jednim te istim melemom. (Sv. Ignatije Bogonosac)
Svevideći Bog
Ne nazivaj sebe PRAVEDNIM i NEPOROČNIM pred Gospodom, jer što je sakriveno
od tebe, otkriveno je pred Bogom. (Sv. Jefrem Sirin)
Đavolska nauka
Nauka ili znanje BEZ DOBROTE, jeste MUDROST ĐAVOLSKA. (Sv. Filaret Moskovski)
Ne nalikuj svinjama
Ne nalikuj svinjama koje, bez obzira što ih često teraju od povrtnog rastinja i tuku, to zaboravljaju i tome se iznova vraćaju. (Sv. Dimitrije Rostovski)
Druženje
Ne traži poznanstva sa čovekom lukavim. Druženje sa lukavim jeste druženje sa đavolom. (Prep. Antonije Veliki)
Odmeravanje
Ne odmeravaj sebe prema najslabijima od ljudi, nego bolje obogaćuj sebe prema meri zapovesti o ljubavi. (Sv. Maksim Ispovednik)
Nedostojno živeći
Ne nadaj se da ćeš olako i badava otići na Nebo, ne živeći dostojno Neba. (Sv. Dimitrije Rostovski)
Mir
Ne postoji ništa bolje od mira, jer se njime uništava svaka kletva nebeskih i zemaljskih duhova. (Sv. Ignjatije Brančaninov)
Otrovne stvari
Ne prihvataj sa medom otrovne stvari. (Sv. Vasilije Veliki)
Poruga
Ne raduj ne neznanju braće svoje, jer nećeš imati radosti u poruzi. (Sv. Jefrem Sirin)
Saučešće
Ne raduj se padu bližnjega, već naprotiv plači i ridaj, i njegov pad svojim smatraj, jer nam je zapovedio da volimo bližnjeg kao i sebe (Sv. Dimitrije Rostovski)
Žalost
Žalost može biti opravdana, ali nikada ne sme biti preterana. Iskusni mudrac kaže: Žalost je mnoge ubila i nema koristi od nje.
Žalost nikada ne sme biti jača od vere u Boga i od nade u Njegovu pomoć. Ma šta se desilo, treba da verujemo u Njegovo milosrđe i da se nadamo da će nas On pomilovati. …Prinesite Bogu želju da se molite, a On će vas uslišiti i dati vam molitvu. (Sv. Filaret Moskovski)
Žalost i radost
Iskusna mudrost kaže: u radosti ne zaboravi da se pripremaš za žalost, a u žalosti ne zaboravi da se nadaš boljem. (Sv. Filaret Moskovski)
Analiziranje Tvorca
Ne razumevajući ne sebe same, kako se usuđujemo da Tvorca analiziramo? (Sv. Simeon Novi Bogoslov)
Duh i dela spasenja
Ne spasavaju dela sama, već i Duh koji sva dela pokreće. (Sv. Teofan Zatvornik)
Duša i dobit
Ne traži uporno dobit u kojoj je šteta za dušu, jer šta je skuplje od duše? (Sv. Jefrem Sirin)
Radoznalost
Ne treba biti radoznao u onome što se nas ne tiče. (Sv. Vasilije Veliki)
Neprijatelj u nama
Ne treba se bojati spoljašnjeg neprijatelja; neprijatelj naš je sadržan u nama samima. (Sv. Jovan Kasijan)
Nema većeg neprijatelja čoveku, nego što je on sam sebi. (Sv. Marko Podvižnik)
Nezgode kao isceljenja
Nezgode je neophodno prihvatati kao dragocena isceljenja protiv naše taštine i mudrovanja. (Sv. Ignjatije Brjančaninov)
Besede
Neka tvoje besede budu odmerene na kantaru da bi bile korisne onima koji će ih čuti. (Prep. Antonije Veliki)
Nečasnost
Nema nečastnosti koja bi bila veća od te nečastnosti kada čovek nanosi jad bližnjemu i gordi se nad njim. (SV. Antonije Veliki)
Nehotične želje
Nehotična naša želja za mnogo čim ispunjava nas pometenošću, i mi bludimo u tami grešnog života, ne shvatajući sebe same. (Sv. Antonije Veliki)
Veliki i mali
Ni veliki bez malih, ni mali bez velikih ne mogu postojati. Svi oni kao da su povezani među sobom, i to im donosi korist. (Sv. Kliment Rimski)
Ne vređaj
Ni sam se ne vređaj niti vređaj drugoga, a znaj čuvati svoje srce uvek u savezu sa drugima. (Sv. Teofan Zatvornik)
Podvig
Nijedan podvig ne može biti velik, ako ne donosi korist drugima. (Sv. Jovan Hrizostom)
Iskušenja
Niko bez iskušenja ne može ući u Carstvo Nebesko; da nema iskušenja niko se nebi spasao. (Prep. Antonije Veliki)
Pustinjak
Nije svaki pustinjak smiren, ali je svaki smiren pustinjak. (Sv. Isak Sirin)
Drskost
Ništa tako od duše ne odgoni strah Božiji kao drskost. (Ava Dorotej)
Samoća i ćutanje
Ništa ne čini srce tako skrušenim i dušu smirenom kao razborita samoća i potpuno ćutanje. (Sv. Grigorije Sinait)
Spoznaja svoje nemoći
Ništa nije bolje, nego spoznati svoju nemoć i neznanje; i ništa nije gore, nego ne razumeti to. (Sv. Petar Damaskin)
Upravljanje
Nužno je pre svega naučiti upravljati sobom pa tek onda drugima. (Sv. Tihon Zadonski)
Sanjarenje
Ne sanjaj nepostojeće stvari, nego dobro ustroj postojeće na opštu korist. (Sv. Vasilije Veliki)
Grdnja i klevete
Korisno je znati reči kritike. One su lek protiv gordosti i savet da budemo oprezni.
Na grdnju je bolje odgovarati krotošću nego grdnjom. Prljavština se skida čistom vodom. Prljavština ne može da opere prljavštinu.
Ne treba se bojati kleveta, samo treba biti na oprezu od njih. Klevete nas uče opreznosti, a opreznost čini da klevete postanu nemoćne. (Sv. Filaret Moskovski)
Osuđivanje
Trebalo bi da nam je teže da osuđujemo ljude, nego da ih gledamo mirno, kao što gledamo kako vetar ljulja drveće, ili kako teče reka; međutim, očigledno je da je čoveku teško da gleda bez osude. Šta da se radi? Treba se postepeno učiti tome da najprije osudimo sebe zbog toga što osuđujemo bližnje, zatim da se uzdržavamo od osude rečima onda kada se misao pokrene na to, a zatim da zaustavljamo i samu misao.
Onaj ko dovoljno poznaje i osuđuje sebe, taj nema vremena da osuđuje druge.
Onaj koji gleda sa podozrenjem taj lako može doći do mržnje prema čoveku; onaj koji želi da ima ljubav prema bližnjem, trebalo bi da gleda čisto i jednostavno.
Ne sudite, da vam se ne sudi, pa makar vam se i činilo da ima razloga za osudu, zato što onaj ko je blizak svome Gospodu može da stoji, ili da pada. Još je gore ako sudite kao zlonamerni sudija. Mislite da ljudi pričaju besmislice, a oni govore o onome što je duši na korist i o tome kako da se čini dobro.
Kada osuđujemo svoje bližnje mi sami sebi nanosimo veliku štetu. Ovoga se treba čuvati i iskupljivati se tako što ćemo osuđivati i koriti sebe i moliti se da Bog bude milostiv i onima koje smo mi osudili, i nama koji smo ih osudili.
Trudite se da srce i namere bližnjih tumačite pozitivno, a ne negativno; u tom slučaju ćete ređe biti u prilici da pogrešite, a vašem bližnjem će biti lakše da se popravi.
(Sv. Filaret Moskovski)
Samopoznaja
Najbolje poznaje sebe onaj ko za sebe misli da je ništa. (Sv. Jovan Zlatousti)
Pravi Put
Ako želiš da nađeš put koji vodi u život, traži na tom putu Koji reče “JA SAM PUT, ISTINA I ŽIVOT; JA SAM VRATA“ (Jn.14:6, 10:9), i tamo ćeš naći, ali traži jako pažljivo jer je “malo onih koji nađoše“ (Mt 7:14), da ne bi inače bio ostavljen od onih nekoliko i našao sebe među mnogima. (Sv. Maksim Ispovednik)
Sveta revnost
Bez svete revnosti hrišćani su hrišćani samo po imenu; oni imaju samo ime da su živi ali u stvarnosti oni su mrtvi. (vladika Averki)
Samoopravdanje
Kao što vatra i voda ne mogu biti zajedno, tako samoopravdanje i smirenje isključuju jedno drugo. (Sv. Marko Podvižnik)
Samoudovoljavanje
Prestani da udovoljavaš sebi i nećes mrzeti brata svoga. (Sv. Maksim Ispovednik)
Sloga
Ako hoćeš da ne otpadneš od ljubavi Božije, ti ne dopusti niti da brat tvoj zaspi ogorčen na tebe, niti ti da zaspiš ogorčen na njega; nego idi pomiri se sa bratom svojim, i došavši prinosi Hristu sa čistom svešću dar ljubavi kroz usrdnu molitvu. (Sv. Maksim Ispovednik)
Pasivnost
Svaki sluga koji čuvajući svoj mir nije uradio ništa da bi zaustavio lopove od provale u kuću svog gospodara, biće osuđen od njegovog gospodara kao lukavi lopov iako nije ništa uradio da mu pomogne. (Sv. Simeon novi Bogoslov)
Srce
Ko god ima Boga u srcu ima svako dobro, i ne može da trpi da čini greh! A ko god nema Boga u srcu, ima đavola i čini svako zlo i sve grehe. (Sv. Kozma Etolski)
Srodstvo
Na zemlji je duhovno srodstvo nešto sasvim drugo od prirodnog i ukoliko poslednje nije u saglasju sa prvim ono se hladi i sasvim iščezava, krvni srodnici postaju strani jedan drugome. Na to nas je uputio Gospod kada je rekao “Ko je brat Moj i mati Moja?“ i odgovorio “Onaj koji tvori volju Oca Mojega“.
Ako je na zemlji tako, na nebu će se to ispoljiti krajnjom silinom posebno nakon Poslednjeg Suda. (Sv. Teofan Zatvornik)
Strasti kao idoli
Onaj koji odbija da se potčini strastima čini isto kao i onaj koji odbija da se pokloni i obožava idole. (Sv.Teofan Zatvornik)
Strah Božiji
Šta može biti bolnije od Pakla? Ništa nije vrednije nego strah od pakla, jer će nam strah od pakla doneti krunu spasenija… Gde strah postoji, tamo je revnost u davanju milostinje, i snaga molitve, i suze tople i česte, i teški uzdisaji ispunjeni skrušenošću. Jer ništa tako ne izjeda greh i čini vrline da se umnožavaju i cvetaju kao stalno stanje strahovanja. Tako da je nemoguće onome ko ne živi u strahu da čini pravilno, a sa druge strane nemoguće je da čovek koji živi u strahu može otići u pogrešno. (Sv. Jovan Zlatousti)
Blažen je čovek koji ima u sebi strah Božiji. (Sv. Jefrem Sirin)
Boj se Boga ne kao mučitelja, već ga se Boj iz ljubavi. (Sv. Atanasije Veliki)
Ljubav Božija
Blažen je čovek u kome postoji ljubav Božija, zato što nosi u sebi Boga. (Sv. Jefrem Sirin)
Neprijatelji
Ljubi neprijatelje svoje, neprijatelja Božijih se gnušaj, a neprijatelje Otačastva satiri. (Sv. Filaret Moskovski)
Borba
Boreći se (danas) za Krst Časni ti se boriš za jedini pravi put života, za jednu živu istinu, i za jedini istiniti život (…) A ko god se za to bori, ako i umre živeće, ako i pogine pobediće. (Sv. Nikolaj Žički)
Vreme
Razumi vreme. Ne očekuj blagoustrojstvo u opštem stanju Crkve, nego budi zadovoljan time što je onima koji žele spasenje ostavljena mogućnost da ga ostvare. (Starac Isajia)
Hrabro ispovedanje vere
Boj se Gospoda, sine moj! da ne izgubiš pripremljeni ti venac, da ne budeš odbačen od Hrista u tamu najkrajnju i muku večnu. Hrabro stoj u veri i, ako je neophodno, s radošću trpi progone i druge nevolje, jer će sa tobom biti Gospod… i Sveti Mučenici i Ispovednici sa radošću će gledati na tvoj podvig. (Sv. Antonije Optinski)
