Portal „Albanijan post“ objavio je „non pejper“ koji govori o sadržaju prvog sastanka presednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija. Sastanak bi, prema navodima tog medija, trebalo da bude održan u Parizu u junu.
U tom dokumentu precizirano je ne samo vreme sastanka, nego i teme i ciljevi nove runde pregovora, koji je projektovan kao završnica koja bi trebalo da traje do februara 2022.
Sve bi trebalo da se konkretizuje do konačnog sporazuma u ograničenim vremenskim okvirima od oko godinu dana, konkretizuje dokument.
To je inicijativa Nemačke i Francuske, koja za cilj ima normalizaciju odnosa Srbije i Kosova pod pokroviteljstvom EU, visokog predstavnika Žozefa Borelja i Miroslava Lajčaka.
U dokumentu se navodi da se to vrši uz podršku EU i SAD.
Taj „non pejper“ u jednoj od glavnih tačaka predviđa stvaranje autonomije za sever Kosova sa proširenom samoupravom i sa sopstvenim institucijama.
„Obe strane se slažu oko uspostavljanja Autonomnog okruga Severnog Kosova kao posebne administrativne jedinice regionalne samouprave na Kosovu koja ima pravo da usvaja zakonodavstvo u regionalnoj ekonomiji, finansijama, imovini, infrastrukturi, kulturi, obrazovanju, zdravstvu, socijalnoj zaštiti, pravdi i evropske saradnje u skladu sa Ustavom Kosova i zakonodavstvom o lokalnoj samoupravi“, navodi se u jednoj od glavnih tačaka .
Prema tim navodima, autnomni okrug severnog Kosova obuhvatiće teritorije grada Zvečana i njegovih 35 sela, Leposavića i 72 sela, Severne Mitrovice i obližnjih katastarskih zona i Zubin Potok i 63 okolna sela.
Taj autonomni okrug „imaće guvernera koji predstavlja Vladu Kosova, Skupštinu koja predstavlja narod i Izvršno veće koje će biti zajedničko telo Autonomnog okruga, Vlade Kosova, Vlade Srbije i Evropske unije“.
Druga tačka predviđena nemačko-francuskim dokumentom je status srpskih crkava.
„Srpska pravoslavna crkva biće priznata, njena imovina biće neprikosnovena i uživaće privilegovan status“, navodi se u dokumentu.
Takođe je precizirano da „Crkvu i njenu unutrašnju organizaciju treba priznati kao samoupravnu organizaciju političkog i ustavnog sistema Kosova, a vlasništvo treba da bude neprikosnoveno i da uživa privilegovan status“.
„Zaštićena područja treba da uključuju više od 40 crkava i kulturnih znamenitosti. Pravoslavnu crkvu na Kosovu, kao suštinski deo Srpske pravoslavne crkve, u skladu sa ustavnim promenama, trebalo bi da vodi patrijarh Srpske pravoslavne crkve, koji bi trebalo da ima sedište u Pećkoj patrijaršiji“, navedeno je u „non pejperu“.
Dokumentom je predviđeno da se Srbija složi sa kosovskom prijavom za članstvo u međunarodnim institucijama.
Takođe je predviđeno stvaranje ekonomske zone kao katalizatora i podsticaja za ekonomski razvoj u obe zemlje.
Ovo je bilo namenjeno „u konceptu evropskih regiona kako bi se osiguralo uspostavljanje slobodne ekonomske zone“ koja bi se protezala na region Mitrovice i Novog Pazara.
Srbija i Kosovo bi nastavili sa idejom da „nijedna od njih ne može predstavljati drugu državu na međunarodnom planu ili delovati u ime druge države“, navedeno je u dokumentu.
Istaknuto je da će Srbija i Kosovo poštovati suverenitet na svojim teritorijama.
Potpisivanje ovog dokumenta značilo bi promenu ustava i u Prištini i u Beogradu, a zatim i međusobno priznavanje nakon ustavnih i teritorijalnih preuređenja.
Časopis ukazuje i na neke druge tačke koje bi se primenjivale nakon postizanja ovog sporazuma.
„Obe strane će razmeniti stalne misije. Oni će biti osnovani u odgovarajućem sedištu svojih vlada. Praktična pitanja u vezi sa uspostavljanjem misije biće rešavana u skladu sa Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima. Obe strane će uspostaviti Savet za uzajamno prijateljstvo koji će svake godine sazivati vlade obe države kako bi se osigurala primena sporazuma koji je pravno obavezujući i promovisala bilateralna saradnja u svim oblastima od interesa“, navodi se u dokumentu.
