Kosovo i metohija?
Predsednik Srbije Vučić je više puta u periodu od marta do juna prošle godine izjavio da se zalaže za podelu Kosova, odnosno razgraničenje. „To je moja ideja“ – odgovorio je potvrdno na pitanje novinara o podeli, stojeći na brani Gazivode 8. septembra 2018.
Kosovo i podela
Ideju podele Kosova je podržao i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić u avgustu 2018. rečima da je to najbolje rešenje, kao i ministar odbrane Vulin (koji po zakonskim propisima ima dužnost da brani teritorijalni integritet zemlje) koji je u septembru 2019. tražio da što pre dođe do podele.
Prema Bečkoj konvenciji o ugovornom pravu iz 1969. izjave predsednika države i ministra spoljnih poslova obavezuju državu, odnosno pokazuju njen zvaničan stav.
Dakle, može se tvrditi da je zvanična politika Beograda podela Kosova i Metohije iako je toje u suprotnosti sa Ustavom Srbije koji zahteva 2/3 većinu u Narodnoj skupštini i većinu na obaveznom referendumu radi promene pokrajinskih ili državnih granica.
Ona je u suprotnosti i sa Rezolucijom 1244 SB UN u kojoj se više puta izričito garantuje teritorijalni integritet Srbije.
Međutim, predsednik Srbije kao „autor“ nikada nije izneo detalje razgraničenja. Detalji su izneti tek u listu Frankfurter Rundschauu februaru 2019, a to su:
Srbija se neće protiviti članstvu takozvanog Kosova u UN;
Srbija dobija samo jednu celu opštinu na severu KiM – Leposavić, koji se graniči sa obroncima turističkog centra na Kopaoniku;
Srbija predaje Gazivode, odnosno oko 2/3 teritorije opštine Zubin Potok, zavod Trepču koja se nalazi u opštini Zvečan, kao i celu Severnu Kosovsku Mitrovicu koja će biti deo distrikta u kojem će Albanci i stranciimati većinu u odlučivanju.
Južno od Ibra predaje se 1.600 sakralnih objekata Eparhije-raško prizrenske i sve srpske zajednice. Secesionistima se takođe predaje deo uže Srbije, tj. deo Pčinjskog okruga koji obuhvata opštinu Preševo i Bujanovac.
Dakle, Srbija predaje oko 94 % Kosova, deo Pčinjskog okruga u užoj Srbiji, preko 100.000 svojih sunarodnika i 1.600 sakralnih objekata Eparhrije-raško prizrenske – spomenike pod zaštitom UNESKO, Dečane, Gračanicu, Bogorodicu LJevišku i vekovno sedište SPC Pećku patrijašiju.
To nijedna državna ili crkvena vlast u istoriji Srbije nije dobrovoljno predala i zato će i odgovornost biti solidarna bez obzira na udeo u krivici.
Da je to plan podele ukazuju i sledeće činjenice:
Priština je bez protesta Beograda preuzela nadležnost nad hidroelektranom Gazivode u aprilu 2020. Takozvani premijer Kosova Kurti je istog meseca izjavio, pozivajući sa na razgovor sa Tačijevim kabinetom, da je plan podele dogovoren u vreme kada je visoki predstavnik za spoljnu politiku EU Mogerinijeva posredovala u razgovorima.
Plan podele Kosova predviđa da Srbija zadržava nadležnosti samo u tri opštine na severu. Mogerinijeva nikada nije demantovala ove navode, kao ni njen naslednik Borelj. Naprotiv, on izjavio u maju 2020. da ne isključuje ideju o promeni granica i da “EU ne može biti veći katolik od pape“.
Kako će vlasti u Srbiji pokušati da opravdaju takav katastrofalan plan o podeli Kosova ako ga Vučić potpiše na travnjaku Bele kuće u kontekstu Trampove predizborne kampanje u leto 2020?
Tvrdiće, što nije tačno, da je Srbija zadržala eksteritorijalnost nad manastirima iako je ta doktrina odbačena u međunarodnom pravu.
Sveta Gora, na primer, ima versku autonomiju ali u okviru države Grčke. Takođe,Vatikan je posmatrač u UN što sigurno neće biti ni Dečani ili Gračanica posle podele , odnosno, oni sigurno neće moći da imenuju svoje ambasadore u drugim državama (nuncije) kao što to radi Vatikan.
Sa druge strane, ono što je više nego verovatno je da će posle podele ili formiranja nove države i njenog ulaska u UNESKO, Priština početi da dobija nove nadležnosti nad srpskim manastirima (kao i Albanska pravoslavna crkva).
Tvrdiće se da Srbija nije de iure priznala takozvano Kosovo iako se ne protivi članstvu u UN jer nisu uspostavljeni diplomatski odnosi.
To takođe nije tačno jer Povelja UN propisuje da su sve države članice obavezne da međusobno poštuju teritorijalni integritet. Posle ulaska u UN teritorijalni integritet će morati da poštuju i onih 17 država koje su u poslednjih nekoliko godina povukle priznanje takozvanog Kosova.
Tvrdiće se da je Srbija dobila više nego što je imala i da je tako sprečeno da tzv. Kosovo dobije “nezavisnost i suverenost na celoj teritoriji“ kao što je već Vučić izjavio u maju prošle godine, Netačno.
Do Briselskog sporazuma 2013. Srbija je imala svoj suverenitet na celom severu – MUP, Civilnu zaštitu, pravosuđe, upravne organe,izborni sistem, telekomunikacije, energetiku. Delimično su srpski organi delovalii južno od Ibra sve do predgrađa Prištine.
Dakle, podelom se srpski suvernitet, koji je do 2013. dopirao do okoline Prištine, zamenjuje secionističkim koji će se pružati do okoline Vranja.
Umesto Pećke patrijašije Srbija će dobiti obronke turističkog centra Kopaonik, koji je inače poznat po nelegalnoj gradnji od strane ljudi bliskih vlastima. Takva “podela“ pokazuje i pravi karakter vlasti.
Autor teksta Dejan Mirović
