28.5 C
Belgrade
субота, 8 августа, 2020

KORONA KAO PROBA ZA ONO ŠTO DOLAZI: Da li je neko rešio da istrebi čovečanstvo?!

NAJČITANIJE

UZNEMIRUJUĆE: Delili drogu osnovcima, roditelji dece ih tukli bejzbol palicama (VIDEO +18 )

U ruskom gradu Barnaul grupa dilera podelila je grupi osnovaca nižih razreda narkotike, uglavnom ekstazi i spid u vidu bombona i žvaka.

“PUTIN OSLOBODIO LAVOVE I TIGROVE“ Na sve spremni da spreče kršenje izolacije?

Jutros na društvenim mrežama "eksplodirala" je vest kako su "ruske vlasti na nalog predsednika Vladimira Putina, oslobodile na stotine lavova, kako...

OGLASILA SE I KUBA: Imamo lek. Spremni smo da snabdevamo i ostatak sveta

Kuba tvrdi da ima dovoljno rezervi antivirusnog leka koji se koristi za lečenje korona virusa da pokrije potražnju kod kuće, kao i potrebe drugih...

HOLBRUK OTKRIO, SVET U ŠOKU: Milo je korisna bitanga, radio je za NATO tokom bombardovanja Srbije

Milo i prevare Crnogorski predsednik se hrabro suprotstavio Slobodanu Miloševiću i pomagao NATO u ogromnoj meri tokom rata na...
- Advertisement -
loading...

Zdravstvena komisija grada Bajanur u pomenutoj regiji upozorava na rizik od prenosa infekcije sa čoveka na čoveka i apeluje na građane da preduzmu preventivne mere, kao i da se jave bolnici ukoliko dobiju neobjašnjivu temperaturu.

- Advertisement -

Vest o pojavi bubonske kuge u severnom delu kineske regije Unutrašnja Mongolija, koju je u subotu lansirao Blumberg, ustalasala je celu planetu. Naime, Zdravstvena komisija grada Bajanur u pomenutoj regiji upozorava na rizik od prenosa infekcije sa čoveka na čoveka i apeluje na građane da preduzmu preventivne mere, kao i da se jave bolnici ukoliko dobiju neobjašnjivu temperaturu. Ovaj američki medij je podsetio da je bubonska kuga ostavila jezive posledice na tri kontinenta tokom 14. veka, ali i da je doslovno opustošila London u 17. stoleću. Tokom svoje poslednje pandemije 1665. godine u Londonu, ova bolest je ubila čak jednu petinu stanovnika.

Smatra se da je kuga uzročnik crne smrti koja je prošla kroz Aziju, Evropu i Afriku u 14. veku izazvala smrt oko 50 miliona ljudi, što je 30-60 odsto od ukupnog broja stanovnika Evrope tog perioda. Pošto je kuga usmrtila tako veliki deo radne populacije, plate su porasle usled velike potražnje za radnom snagom. Neki istoričari vide ovaj događaj kao prekretnu tačku u evropskom ekonomskom razvoju, a danas nam ovakav podatak može samo dodatno podstaći na razmišljanje o posledicama velike pandemije na svet, a naročito u slučaju smrtnog ishoda u masovnim razmerama. 

- Advertisement -

Sablasan izgled lekara sa kljunastim maskama koji su lečili kugu u Centralnoj Evropi tokom 17. veka potiče od verovanja da se bolest prenosi ružnim mirisima, pa su u kljunove stavljali različita mirisna bilja.

Pojavom korona virusa, svet se suočio sa nečim potpuno nepoznatim, a mere zaštite koje su preduzimane širom sveta, pratile su brojne teorije koje možemo nazvati zavereničkim. Ipak, čovečanstvo je i dalje ostalo uskraćeno za mnoge odgovore koji se tiču pojave korona virusa i širenja zaraze širom planete.

- Advertisement -

Na sve ovo, pojavila se i vesti o sumnji na prvi slučaj bubonske kuge u Kini, pa je zabrinutost sa razlogom porasla. Da li je korona veštački virus kao što tvrdi nobelovac koji je pronašao virus HIV? Ko je pustio i sa kakvim ciljem? Može li čovečanstvo da se suoči sa još težim oblicima patogena koji će zauvek promeniti svet ili samu ljudsku vrstu? Ko drži ključeve tajnih laboratorija u kojima se kriju virusi dovoljno moćni da istrebe čovečanstvo i može li neko da odluči da ih pusti?

Na to pitanje odgovaraju sagovornici portala Alo.rs epidemiolozi doktori Ana Gligić i Radmilo Petrović.

Bubonska kuga

Bubonska kuga je naziv za najčešći i najpoznatiji oblik kuge. Izaziva je bakterija Jersinija pestis. Izraz bubonska dolazi od reči bubon, odnosno naziva za otečenu žlezdu, a odnosi se na jedan od njenih najpoznatijih siptoma, otečene limfne žlezde ispod pazuha. Ukoliko se bubonska kuga ne leči, izaziva smrt dve trećine svih pacijenata u roku od dva do šest dana od izbijanja simptoma. Nakon jednog do sedam dana od izlaganja bakteriji razvijaju se simptomi nalik gripu. Ovi simptomi obuhvataju groznicu, glavobolju, i povraćanje. Natekli i bolni limfni čvorovi javljaju se u oblasti najbližoj mestu gde je bakterija prošla kroz kožu. Ponekad, otekli limfni čvorovi pucaju.

Bubonska kuga se uglavnom širi putem inficiranih buva sa malih životinja. Ona isto tako može da bude rezultat izlaganja telesnim tečnostima mrtve životinje zaražene kugom. U bubonskoj formi kuge, bakterija ulazi kroz kožu putem buvljeg ujeda i putuje preko limfnih sudova do limfnih čvorova, uzrokujući oticanje. Dijagnoza se uspostavlja nalaženjem bakterije u krvi, ispljuvku, ili tečnosti iz limfnih čvorova. Termin bubonska je izveden iz grčke reči „prepona“. Termini „buboni” se isto tako koristi za otekle limfne čvorove.

Čovek se najčešće zarazi od divljih glodara, ujedom buve ili direktnim kontaktom, a takođe je moguće i od domaćih životinja ogrebotinom, ugrizom ili kapljičnim putem. Interhumani prenos je moguć kapljičnim putem od bolesnika sa plućnim oblikom kuge.

Inkubacija traje 3-5 dana. Početak bolesti je nagao sa simptomima opšte infekcije, povišenom temperaturom, jezom, groznicom, glavoboljom, povraćanjem, malaksalošću.

Bolesnik je zažarenog lica, uplašen, poremećenog stanja svesti i krvavim konjunktivama. 

Po kliničkom toku može da protiče u tri oblika:

Bubonska kuga – najčešći oblik, na mestu ujeda buve ili ogrebotine može se javiti vezikula (mehurić ispunjen tečnošću), pustula (sa gnojavim sadržajem), a zatim krusta. Već narednog dana limfne žlezde su jako uvećane i bolne (buboni). Formiraju se paketi žlezdi, koje često zagnoje i perforiraju kroz kožu. Proces na limfnim žlezdama praćen je burnim simptomima opšte infekcije. Ovaj oblik može da se komplikuje plućnim i septičnim oblikom i često se smrtno završava.

Primarna plućna kuga – manifestuje se pored teških opštih simptoma i kašljem, otežanim i ubrzanim disanjem, krvavim ispljuvkom i cijanozom (modra prebojenost). Tok bolesti je težak a smrtnost visoka.

Septični oblik kuge – javljaju se vrlo teški simptomi generalizovane sepse uz difuzna krvarenja po koži i sluzokoži- crna smrt. Uvek je veoma teško oboljenje koje se završava smrću.

Prevencija se ostvaruje putem mera javnog zdravlja kao što je nedolaženje u kontakt sa mrtvim životinjama u oblastima gde je kuga česta pojava. Utvrđeno je da vakcine nisu od velike koristi u prevenciji kuge. Nekoliko antibiotika je efektivno za tretman, uključujuči streptomicin, gentamicin, i doksiciklin. Bez tretmana, kuga dovodi do smrti od 30 do 90 odsto zaraženih osoba. Smrt, ako do nje dođe, tipično se javlja u toku deset dana. Sa tretmanom rizik od smrti je oko 10 odsto. Globalno se javi oko 650 dokumentovanih slučaja godišnje, što rezultira sa oko 120 smrtnih slučajeva. U 21. veku, ova bolest se najčešće javlja u Africi.

Lečenje se sprovodi najstrožom izolacijom bolesnika, primenom lekova poput tetraciklina i streptomicina u energičnoj terapiji koja mora biti u visokim dnevnim dozama u trajanju od 7-8 dana.

BUBONSKA KUGA NIJE PRETNJA

– Bubonska kuga koja je ostala u sećanju kao kuga srednjeg veka, strašna bolest koja je harala i pravila pandemije po celom svetu usled koje su ljudi umirali. Kod ove kuge glavni prenosioci su pacovske buve, pa je bolest lako dolazila sa pacova do ljudi, a kuga je samo jedna bakterija koja je osetljiva i na antibiotike – za Alo.rs ispričao je penzionisani epidemiolog Radmilo Petrović.

Na naše pitanje da li bi trebalo da se plašimo kuge danas, Radmilo je dao ohrabrujuć odgovor. 

– Niko ne treba da se plaši toga, čak ni u Kini ona neće da se širi, oni će sa lakoćom da suzbiju svaki vid te bakterije jednostavnim antibioticima. 

korona,

Epidemiolog u penziji Radmilo Petrović, Foto: printscreen

OZNAKA ZA SMRT

Laboratorije sa oznakom S-4 su one u kojima se proučavaju najopasniji virusi sveta. Stoga i ne čudi što se smatra najopasnijim mestom na svetu, a ima ih čak 40 širom planete, mahom u SAD.

Jedna od takvih je i ona sada već čuvena u Vuhanu u kojoj je izbila pandemija koronavirusa.

Laboratorije su prostorno odvojene od ostalih kolektiva u okviru klinika gde se nalaze, a sve što ulazi i izlazi iz njih, bilo u aero ili tečnom stanju, mora da prođe kroz posebne filtere.

Jedna od teorija zavere u vezi koronavirusa je takva da je i sam COVID-19 iznet slučajno iz laboratorije, međutim, to do sada nije dokazano.

Naš sagovornik doktor Petrović potvrdio nam je postojanje ovakvih laboratorija. 

– To se najpre odnosi na variolu veru, i na dve laboratije u celom svetu. Jedna je u Atlanti i jedna u blizini Moskve, njihovim dogovorom zaključenom je da samo oni imaju prava da sačuvaju viruse radi istraživanja. Rusi, Amerikanci i još 15 zemalja na svati i dalje radi na usavršavanju i na proizvodnji biološkog oružja. 

Jedan primer biološkog oružja iz laboratije svakako je antraks kojim su Englezi eksperimentisali u Drugom svetskom ratu. Iza njih odmah idu Amerkianci koji su razvijali sve moguće vrste biološkog oružja. – završava Radmilo Petrović. 

NEVIDLJIVI NEPRIJATELJ KOJIM JE ZAPOČET TREĆI SVETSKI RAT

Na naše pitanje da li je korona proba za nešto mnogo gore što nas čeka, Petrović kaže: 

To je pitanje čiji bi odgovor voleo da znam, ali nažalost ne znam. Nešto mi nije jasno sa koronom, osim da smatram da je korona virus samo nevidljivo oružje nepoznatog neprijatelja koji je započeo Treći svetski rat. Više od 215 zemalja zaraženo je ovim virusom.

SENZACIONALIZAM

Epidemiolog, doktor Anu Gligić, koja slovi za najiskusnijeg virusologa na svetu, prokomentarisala je za Alo.rs navode o pojavi bubonske kuge.

– Senzacionalističke priče u medijima ne mogu da komentarišem, iako sam specijalizirala mikrobiologiju i polagala ispit iz bubonske kuge. To nije virus i stoga kao virusolog ne mogu ući u to. Reč je o bakteriji koja se prenosi preko pacova. Pre dva dana sam pročitala jedan članak u kom piše da se u Kini pojavio svinjski grip. To nije ništa novo, povezivanje gripa sa svinjom odavno postoji, ali je neobično vreme da se pojavi, pa nema nikakvih simptoma – rekla je za Alo.rs virusolog Ana Gligić.

Ana Gligić

Ova čuvena doktorka podseća da su skoro mediji izvestili i o pojavi hemoralgijska groznica s bubrežnim sindromom u Kini i ističe da to nije nikakva novost, već se samo pravi senzacija.

– Kina je vekovima kolevka te bolesti. To nije ništa novo, a kamoli senzacija. Kinezi su se oduvek, pa i danas, borili sa tom bolešću. Hemoralgijska groznica sa bubrežnim sindromom (HGBS), poznata kao “mišija groznica” je akutna virusna prirodnožarišna bolest. Onaj ko to ne zna, prihvati to kao senzaciju i usplahireno priča o pojavi te groznice – objašnjava doktorka Gligić.

- Advertisement -
SourceAlo
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

- Advertisement -

Najnovije vesti

STROGA DISCIPLINA, MERE I OPCIJE: Kako će izgledati nastava od septembra u doba korone?

Nastava i korona Za manje od mesec dana počinje nova školska godina, ali je i dalje nepoznanica kako će se...

HAOS NA GRANICI: Migranti nasrtali na srpsku policiju, meštani uplašeni (VIDEO)

Migranti i strah meštana Iz dana u dan sve više migranata se može videti u pograničnim mestima, a...

KAD JE BAL NEK JE BAL: Vulin dobio još jedno priznanje

Vulin i novo priznanje Ministru odbrane i predsedniku Radne grupe za mešovite migracije Aleksandru Vulinu danas je dodeljeno priznanje...

VLASTI SE MENJAJU, ONI OPSTAJU: 9 neuništivih poslanika

Poslanik kao radno mesto Smena generacija u Skupštini nije se dogodila, uprkos talasu mladih koji su mahom...

ZA NJIHOVU DECU: Sa Megatrenda, u Megaskupštinu, upoznajte najmlađeg poslanika

Deca u skupštini Nikola Lazić (21) iz Beograda sa liste “Aleksandar Vučić – Za našu decu” najmlađi je poslanik...
- Advertisement -