Ko sve od „saveznika” beži sa ukrajinskog „broda koji tone”

Obavezno pročitajte

Vašington je 2022. godine okupio, kako su to zvaničnici nazivali, „široku međunarodnu koaliciju” podrške Ukrajini u ratu protiv Rusije, prikupivši preko 175 milijardi dolara pomoći, uključujući oružje i novac, kako bi Kijev ekonomski opstao. Ali, gotovo dve godine kasnije, mnogi američki saveznici izgledaju kao da su na izmaku snaga.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus distancirao je Berlin od Kijeva, ističući da „partnerstvo” između dve zemlje ne predstavlja „savez” i žaleći se da je ruska industrija oružja, koja je otporna na sankcije, otežala vojnu strategiju Ukrajine.

- Advertisement -

Šef ruskih obaveštajaca: Ukrajina će postati drugi Vijetnam za…

„Mi nismo partneri unutar alijanse”, rekao je Pistorijus nemačkim medijima u utorak, upitan o kritikama da je Ukrajina dobila premalo oružja od Nemačke i drugih partnera.

„Mi isporučujemo ono što možemo. Isto važi i za skoro sve ostale saveznike i partnere”, rekao je ministar.

Pistorijus je primetio da „nije kao da je Kijev primao pomoć u naoružanju, dok Rusija nije dobila ništa”.

Industrijska proizvodnja u Italiji u oktobru pala za 1,1 odsto…

„Nije slučaj da mi samo isporučujemo [oružje], a da ništa novo ne dolazi iz Rusije za ruske oružane snage”, rekao je on. Naprotiv, uprkos sankcijama, ruski odbrambeni sektor nastavlja da proizvodi opremu, „čak i ako nije od najsavremenijeg materijala” prema oceni nemačkog ministra odbrane.

Priznajući da proizvodnja nemačkog oružja i municije za Ukrajinu ide sporije nego što je planirano, Pistorijus je naglasio da spora isporuka nije ni političko ni finansijsko pitanje, već problem ograničenih „mirnodopskih” proizvodnih kapaciteta za koje je, kako je rekao, potrebno vreme da se povećaju.

Pistorijus je takođe naglasio da je Nemačka bila i nastavlja da bude drugi najveći sponzor Kijeva u celini.

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova osvrnula se na komentar nemačkog zvaničnika o „savezniku”, sugerišući da je Pistorius „odmotao potpuno novi par mokasinki koje je dobio prošlog Božića i „promenio cipele““, što je ruska izreka koja znači „preokrenuti svoju poziciju” ili „ promeniti (stav) melodiju.„

Koje su još zemlje „promenile stav” u odnosu na Ukrajinu?

Iks će početi da zapošljava inženjere u Japanu

Nemačka je do sada bila daleko najveći pojedinačni pristalica Ukrajine, izuzev Sjedinjenih Država, dajući oko 18,4 milijarde dolara vojne pomoći i preko 4,1 milijarde dolara ekonomske i humanitarne pomoći, ne računajući podršku Berlina fondovima pomoći institucija Evropske unije.

U svetlu Pistorijusovih komentara, vredi podsetiti da Berlin nije jedini evropski saveznik u NATO-u koji je promenio stav o podršci „bloku ukrajinskih saveznika”.

Poljska

Poljska, članica alijanse koja se graniči sa Ukrajinom ka Zapadu, bila je kanal za protok zapadnog oružja u Ukrajinu tokom trenutne krize, i aktivno je navijala za napore kijevskih političara da raskinu svoje istorijske odnose sa Moskvom i pridruže se zapadnim institucijama još od obojene revolucije 2005. i državnog udara 2014. godine.

To je počelo da se menja u leto, sa prepirkom oko „navike” ukrajinskog agrobiznisa da baca proizvode i stoku u Poljsku i potkopava lokalne farmere, u kombinaciji sa ekonomskim problemima koji su proistekli iz kratkovide odluke EU da pokuša da sankcioniše Rusiju do pokornosti, što je kulminiralo sa izjavom poljskog predsednika Andžeja Dude koji je Ukrajinu u septembru okarakterisao kao „opasnog davljenika” koji preti da sa sobom „povuče” u zaborav i druge, uključujući Poljsku.

Poljska, sedmi po veličini vojni i ekonomski donator Kijeva do sada, smanjila je svoju pomoć u oružju, dok su političari pozvali Vladimira Zelenskog i Brisel da nadoknade Varšavi već pruženu pomoć.

Slovačka

Poljska nije jedini sused Ukrajine koji je smanjio podršku Kijevu poslednjih meseci. Krajem oktobra, novoizabrani premijer Slovačke Robert Fico najavio je da Bratislava „više neće isporučivati oružje Ukrajini”, rekavši da će humanitarne zalihe biti jedina podrška koju će zemlja slati u budućnosti.

Fico, čija je zemlja na sličan način pretrpela ekonomski uticaj politike dampinga ukrajinskih agro-biznisa, takođe ima poruku za Brisel, sugerišući da „EU treba da se promeni od dobavljača oružja u mirotvorca”.

Zapadna Evropa

I u bogatijim zapadnoevropskim zemljama, zvaničnici su pažljivo izražavali svoje nezadovoljstvo ukrajinskom krizom. U oktobru, na primer, Norveška se pridružila sve većem broju nacija koje su razmišljale o načinima da plate ukrajinskim izbeglicama koje žive u zemlji da se vrate kući. U susednoj Finskoj, službenici za sprovođenje zakona razbili su tabu o problemima korupcije u Kijevu i njenom uticaju godinu dana ranije, izveštavajući o tome da je da oružje namenjeno za borbu nekako završavalo u rukama lokalnih bandi.

Amerika

U Vašingtonu – najvećem dobrotvoru koji određuje vojnu i ekonomsku sudbinu Ukrajine, zvaničnici su u medijima poslednjih nedelja privatno slali signale za moguće mirovne pregovore, usred svađe u Kongresu između republikanaca MAGA s jedne strane i demokrata i tradicionalnijeg neokonzervativnog spoljnopolitičkog krila republikanca na drugoj.

U svom ovonedeljnom intervjuu za medije, Pistorijus je naglasio da će Berlin nastaviti da se drži kursa u plaćanju proksi rata u Ukrajini, prenosi Sputnjik. I u Vašingtonu, predsednik Džo Bajden je u utorak naglasio da bi „neuspeh u podršci Ukrajini” bio „apsolutno lud” i „baš pogrešan”.

Ali, odluka nemačkog ministra odbrane da naglasi da Kijev nije saveznik, kada se posmatra u svetlu činjenice da i drugi „saveznici” odustaju od pomoći Ukrajini, signalizira, ako ništa drugo, pomak od nekadašnje retorike Zapada o ukrajinskoj „evropskoj budućnosti” i izgledima za članstvom u NATO.

SourcePolitika

Ostavite komentar

Najnovije objave

VLADIMIR PUTIN: Vukli su nas za nos, trebalo je ranije započeti dejstva u Ukrajini

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je jedino zbog čega bi moglo da se žali to što Rusija nije...

Još priča na sličnu temu