27.8 C
Belgrade
četvrtak, 29 jula, 2021

KO SU (PRAVI) VLASNICI medija u Srbiji

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Iako predsednik Srbije Aleksandar Vučić neretko govori da je većina medija u Srbiji protiv njega, najveći broj njih i to oni najuticajni veoma su bliski njemu i Srpskoj naprednoj stranci. Sagovornici portala Nova.rs navode da se bez obzira na formalno vlasništvo za malo koji medij u Srbiji sa sigurnošću može tvrditi ko iza njega stoji, da su neki kupljeni državnim novcem, a pojedini se mogu direktno povezati sa vladajućom partijom.

Možda je najviše pažnje prethodnih godina privukla kupovina TV Prve i O2. Iza te dve televizije formalno stoji Srđan Milovanović, vlasnik Kopernikusa i brat funkcionera SNS Zvezdana Milovanovića, koji je svoj kablovski sistem prethodno prodao državnoj kompaniji Telekom za oko 200 miliona evra. On je dve TV stanice i sajt B92, prema pisanju medija, platio oko 180 miliona evra.

Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a, navodi da je upitno ko stoji za te trgovine.

- Advertisement -

“Pitanje je da li je kablovski sistem vlasnika Kopernikusa toliko vredeo, da li je on zaista vlasnik tih televizija ili iza njega stoji partija ili neki drugi biznismen. To bi u normalnoj državi izazvalo polemiku, kao pitanje od javnog interesa, a kod nas se takve stvari guraju pod tepih. Kod nas se mnogo toga iza brda valja”, zaključuje Bodrožić.

Upitan da li zaista veruje da su vlasnici medija u Srbiji oni koji se kao takvi navode u APR-u, Bodrožić kaže da u nekim slučajevima to jeste tako, ali da je reč o manje uticajnim medijima.

“I Željko Mitrović je sigurno vlasnik Pinka, ali je pitanje kome je sve dužan. Moguće je da su i oni koji se vode kao vlasnici Hepija samo pokriće za one koji zapravo stoje iz te televizije. Problem sa stvarnim vlasnicima verovatno postoji i u drugim državama, ali je kod nas taj problem opasniji jer smo još pretpolitičko društvo, pa bi vlasništvo moralo da bude transparentnije”, kaže Bodrožić.

- Advertisement -

Jedan od većih medijskih igrača u Srbiji je kurševački biznismen Radoica Milosavljević, koji je pokupovao niz televizija po lokalu, a koji je dobio milionske subvencije preko projekata za sufinansiranje medija.

“I Radoica Milosavljević i porodica Gašić vode se kao vlasnici lokalnih medija. Problem je što su ih oni kupovali državnim, odnosno javnim novcem. Dobijali su ogromne subvencije iz javnih budžeta, da bi potom kupovali medije. I za njih je pitanje da li su oni pravi vlasnici ili se samo tako vode papiru”, dodaje Bodržić.

Milosavljević je inače jedan od 27 donatora Srpske napredne stranke, koji su joj poklonili prostorije na Novom Beogradu vredne više od milion evra. On je prethodnih godina inače kupio većinski paket akcija televizije Leskovac, RTV Pančevo, RTV Požega, RTV Kragujevac, televizije iz Bačke Palanke, a vlasnik je i paraćinske televizije Kanal M, zatim televizije “Caribrod”, Brus…

“Javni novac troše na propagandu vlasti”

Zoran Gavrilović, istraživač Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), kaže za Nova.rs da je pitanje ko su vlasnici medija u Srbiji vrlo teško pitanje, jer imamo funkcionalne i pravne vlasnike.

“Pravni vlasnici su oni koji su upisani u registar medija, a funkcionalni – država koja nije izašla iz medija. Ona i dalje finansira medije davanjem novca kroz sufinansiranje javnog interesa, za koji nije obezbeđena adekvatan monitoring. U stvari se javni novac troši za partijsku propagandu, odnosno propagandu vlasti”, navodi Gavrilović.

On kaže da formalno vlasništvo medija ništa ne znači, te da je suštinski bitno kome godi, a kome šteti izvešavanje medija.

“Imamo RTS kao javni servis, imamo izvorno privatne televizije, Pink i Hepi, i one koje su kupljene nakon transakcija sa državnim parama – B92 i Prva. Imate tri tipa vlasništva – RTS je javni, drugi su izvorno privatni, a ovi treći su partijsko-privatni. Mi kad pogeldamo naše monitoringe, zaključujemo da oni rade propagandu odnosno promociju”, kaže Gavrilović i dodaje da je RTS u vlasništvu svih nas, ali da opet imamo promociju vlasti i cenzurisanje opozicije.

“Imate jedno neprofesionalno novinarstvo koje ne doprinosi ostvarivanjem prava koji su garantovani Ustavom i Zakonom o elektronskim medijima, koji građanima garantuje objektivno, blagovoremeno, istovremeno, potpuno informisanje. To javni servis ne radi”, kaže on.

Upitan šta je sa provladinim tabloidima i portalima, Gavrilović dodaje da je isti model.

“Bitno je šta taj medij nudi kao sadržaj, koliki prostor daje akterima, kako su oni predstavljeni, koje teme otvara, a koje ne, ko se pojavljuje kao analitičar… Iz te analize vi vidite za koga on radi – vlast ili opoziciju. Iz te analize vi iščitate ko je stvarni vlasnik”, zaključuje on.

- Advertisement -
SourceNova RS.
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti