Luis Injasio Lula da Silva, koji je pobedio na nedeljnim izborima, prvi put je 2002. godine izabran za predsednika Brazila, a drugi mandat je osvojio na izborima oktobra 2006. godine.
Nadimak Lula je dobio od svoga imena Luis, koji je 1982. godine zakonski dodao svome imenu.
Pod ovim nadimkom je poznat u Brazilu i širom sveta.
Rođen je kao sedmo od osmoro dece siromašne radničke porodice iz savezne države Pernambuko, prenosi Tanjug.
Naučio je da piše sa 10 godina i napustio je školu posle četiri razreda.
Počeo je da radi sa 12 godina kao čistač cipela i ulični prodavac.
Promenio je više poslova i postao blizak levičarskom sindikalnom pokretu. Godine 1975. postao je predsednik sindikata metalaca u okolini Sao Paola.
Grupa intelektualaca i sindikalnih radnika, uključujući Lulu, 10. februara 1980. godine osnovala je Radničku partiju.
To je bila levičarska stranka osnovana u uslovima vojne diktature.
Lula je 1986. godine izabran za poslanika u Nacionalnom kongresu.
Godine 1990. odlučio je da se više ne kandiduje za poslanika, već da radi na širenju partije i da se kandiduje na predsedničkim izborima, što je pokušao već 1989. godine.
Pre uspeha na predsedničkim izborima 2002. godine, Lula je bio levičar koji je zagovarao drastičnu reformu brazilskog društva.
Od dolaska na vlast njegov politički program je bio mnogo umereniji i pragmatičniji, što je razočaralo neke od njegovih saboraca.
Njegovi najvažniji socijalni programi su program iskorenjivanja gladi i finansijska pomoć za porodice koje školuju i vakcinišu svoju decu.
Za vreme prvog Da Silvinog mandata, broj siromašnih u Brazilu je smanjen za 27,7 odsto.
Do pre tri godine, Da Silva je služio 12-godišnju kaznu zatvora zbog korupcije.
Izgledalo je da mu je politička karijera gotova, međutim, pušten je iz zatvora 2019. nakon što je sud odlučio da je sudija koji je vodio proces bio pristrasan.
Za povratak na vlast Da Silva može da zahvali ne samo svojoj borbenosti i populističkom šarmu, već i sve većoj zabrinutosti građana zbog širenja nejednakosti, što je dovelo do novog talasa uspona levičara na vlasti u Latinskoj Americi poslednjih godina.
Da Silva je uspešno iskoristio čežnju Brazilaca za prosperitetnijim danima svog predsedništva, kada je zemlja, do tada 13., postala sedma najveća privreda sveta i kada su, kako je često isticao u predizbornoj kampanji, prosečni ljudi sebi mogli da priušte govedinu.
Međutim, gotovo svi se slažu da će Da Silvi biti teško da ponovi svoje ranije uspehe, jer se politička i privredna situacija dramatično promenila.
Brazilski rast u prva dva Da Silvina mandata podsticala je rastuća globalna potražnja za proizvodima kao što su soja i gvožđe, kao i otkriće najvećih rezervi nafte u istoriji zemlje.
Zemlja danas, kao i dobar deo ostatka sveta, pokušava da se izvuče iz privrednog ponora nakon pandemije boreći se sa inflacijom i rastućim cenama goriva.
Da Silva će morati da vodi zemlju koja nikada nije bila dublje podeljena.
Od njegovog suđenja za korupciju i opoziva njegove naslednice Dilme Rusef, polarizacija je pustila dublje korene.
Levica okrivljuje desnicu da manipuliše pravosuđem, a Bolsonarove pristalice optužuju Da Silvu da je lopov koji planira da ukrade izbore.
