Srpski knjaz Miloš Obrenović odlučno se odupirao da se školstvu i kulturnim ustanovama Knjaževine Srbije nametne reformisano “jugoslovensko” pismo.
Knjaz Miloš Obrenović doneo zakon zabrane „hule protiv božestva i praviteljstva“
Knjaz Miloš je izdavao više ukaza o zabrani unošenja u Knjaževinu knjiga i upotrebe unijatskog Kopitar-Karadžićevog kombinovanog pravopisa, savjetujući se sa mitropolitom Stefanom Stratimirovićem, Vladikom Petrom Petrovićem Njegošem i srpskim nacionalnim i kulturnim đelatnicima.
Sažeto svjedočanstvo o pravoslavnoj kulturnoj politici Knjaza Miloša je Knjaževo pismo vladici Petru II Njegošu od 20. oktobra 1836. godine. Pismo je citirano u pregledima reforme srpskog pravopisa u kontekstu komunističke i jugoslovenske kulturne propagande. Danas, srpskim generacijama posle godina jugoslovenstva i komunizma, posledica pogrešne reforme pisma i jezika, medijskog monopola latiničnog, a potiskivanja ćirilčnog pisma, jasan je Knjažev pravoslavan stav i osuda “vukovske sekte”, kako Knjaz naziva reformatore ćiriličnog pisma.
Jugoslovenski jezički projekat austroslavizma je bio negacija i razgrađivanje srpskog pravoslavnog predanja pismenosti i državotvornosti, jezičke srpske i slovenske sabornosti, kao što je to i danas u istoj mjeri i namjerama.
Pismo Knjaz Miloša vladici Njegošu:
„Ima jedna rđava sekta, vukovska nazvana, koja ь (debelo jer) izostavlja, i još gđekoja izmenjenija zahteva, i sve se bojim da ne bude otrov učenija ove sekte i do u Crnu Goru, dosad svagda čistu i nevredimu prebivšu, prispeo, a ako bi to bilo, to bi mi zaista vrlo teško i žao palo, jerbo je dosta verno poznato da ta sekta izostavljanjem ь i uvođenjem nekakvog ‘j` odvodi od pravoslavlja i privodi k rimokatoličanstvu. (Poznat će Vam biti kustos C. K. Biblioteke, Kopitar, rimokatolik, ovaj je ta učenija razvrata dao Vuku, a Vuk vuče tuđu budalaštinu ne znajući ni šta vuče ni našta.
No ovo, mislim, sami za sebe zadržite da ne dođe do nečastivih ušiju.) Ta je sekta i ovde bila počela isto učenje rasprostranjivati, no ja sam to u soglasiju s G. Mitropolitom Karlovačkim Stratimirovićem predupredio mnoge takove knjige u vatru bacivši, a mnogije čitavim sandukom pobacavši“.
Pismo je štampano u publikaciji Izvestija –Otdelenija ruskog jezika i slovesnosti`; Carska akademija nauka (1903. t. VIII knj. 3,st.333)
