18.8 C
Belgrade
ponedeljak, 27 septembra, 2021

KESIĆ DOBIO 60 000 EVRA: Diktator Vučić i lažna opozicija, N1 i PINK rade isto, KRIJU ISTINU OD NARODA!

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Preko pune linije

Na frontu borbe protiv istine su Vučićevi, ali i Šolakovi najamnici na istoj liniji

Čuvari tiranina i njegovih zlodela

U borbi za opstanak na vlasti Aleksandar Vučić upotrebljava sva sredstva. Na front, protiv istine i pravde, isturio je članove svoje porodice, stranačke kolege, državne funkcionere i institucije, ali i lažne političke protivnike. Po istom modelu, kako je napravio svoju stranku, tako je izabrao i podobnu opoziciju, pa i medije koji ga kritikuju. Protiv interesa države i naroda, svako na svom formacijskom mestu, združenim snagama rade televizije Pink i N1, blatoidi Informer, Pečat i Vreme. Na istom zadatku su Dragan Bujošević, Milomir Marić i Jugoslav Ćosić, Predrag Sarapa i Zoran Kesić, Dragan J. Vučićević i Milan Ćulibrk. Bez obzira na razlike u uređivačkoj koncepciji, ti mediji promovišu istu političku agendu i svom snagom napadaju stranačke lidere, nepodobne novinare i intelektualce koji ometaju Vučićeve pokušaje da uništi Srbiju.

Predrag Popović

- Advertisement -

Svaki medij, da bi to zaista bio, mora da bude korektiv vlasti. Televizije i novine koje ne rade u interesu građana nisu ništa drugo nego propagandni servisi. Za kolektivnu hipnozu, kojom pokušava da sakrije svoje laži i zločine, Aleksandar Vučić upotrebljava sve medije pod svojom kontrolom, jednako Pink i Informer, koji otvoreno zastupaju njegove stavove, kao i N1 i Danas, koji ga kritikuju s kerčerskom glumom, dobro pazeći da mu ne nanesu nikakvu štetu.

Simbioza te dve vrste medijskih parazita najjasnije se vidi u izboru tema koje zdušno podržavaju i, još više, u napadima na zajedničke protivnike. U režimskim medijima, baš kao i u „objektivnim” i „profesionalnim”, kako vole da se nazivaju njihovi pandani iz United Group, promovišu se Vučićevi kapitalni stavovi: Evropska unija nema alternativu, Kosovo je albanska nezavisna država s kojom Srbija treba da gradi dobrosusedske odnose, treba ispuniti sve obaveze iz Briselskog i Vašingtonskog sporazuma…

U odnosu prema problemima koji razjedaju srpsko društvo, kao što su kriminal i korupcija, pojavljuju se disonantni tonovi, ali tek da bi se stvorio privid autonomnosti. Dok RTS, Pink i Hepi potpuno ignorišu kriminalne afere, ili za njih odgovornost prebacuju na opoziciju, televizije N1, Nova S i Newsmax Adria otvaraju prostor i za kritiku pojedinaca iz vlasti, koji imaju određene uloge u tim zločinačkim projektima, ali uvek s namerom da se zaštiti Aleksandar Vučić. Kako to izgleda u praksi videlo se na primeru vesti o smrti Vladimira Cvijana.

- Advertisement -

Magazin Tabloid je sredinom marta objavio informaciju o tome da je Cvijan mrtav od 5. januara 2018. godine. Režimski mediji su zanemarili tu vest, pokušavajući da problematičnog pokojnika opet puste niz vodu, što dalje od Vučića. Na drugačiji način, ali sa istim ciljem, tragičnim slučajem su se bavili „profesionalci” iz N1 i pratećeg medijskog tima.

Svesni da je njihova publika sposobna da shvati razmere zavere, kojom je više od tri godine od javnosti skrivana vest o smrti bivšeg savetnika dvojice predsednika Srbije, narodnog poslanika i visokog funkcionera vladajuće stranke, spin-majstori iz United grupe kritiku su usmerili na Magazin Tabloid. U tome su prednjačili televizija N1, Newsmax, Nova S i njihov sajt nova.rs.

Jelena Obućina, “zvezda“ Newsmax televizije, u udarnom terminu je odrecitovala pamflet protiv našeg Magazina. Dva dana posle otkrića istine o Cvijanovom tragičnom kraju, Obućina nije od vlasti zahtevala da otkrije uzroke smrti, već je optužila Magazin Tabloid da „sad objavljuje da je Cvijan umro u januaru 2018, a u maju te godine je napravio s njim intervju”.

U svom naci-stilu, ukočena kao Her Flik, gledala je u kameru i lagala. Iako treba biti skeptičan kad su njene profesionalne mogućnosti u pitanju, čak je i Obućina bez većih problema mogla da izvrši pretragu sajta našeg Magazina, pa da se brzo i lako uveri da je predmetni tekst objavljen 15. juna 2017, a prenet na sajtu politikon.rs u maju 2018. Obućina je znala da laže, ali svesno je to radila ne bi li izazvala sumnju i tako skrenula pažnju javnosti s Vučića.

U tom poslu, kojim su Vučića hteli da zaštite od mrtvog Cvijana, naročito se istakao Veselin Simonović, glavni urednik portala nova.rs, koji je svakodnevno plasirao kontradiktorne sadržaje. „Porodica Cvijan nije znala da je Vladimir mrtav. Porodica je znala, otac je identifikovao telo i potpisao zahtev za kremiranje. Porodica nije znala, uključujući i Vladimirovu bivšu suprugu Aleksandru. Aleksandra je znala da joj je bivši muž mrtav, podnela je zahtev za porodičnu penziju na ime njihovog maloletnog sina.” Taj poratal je objavljivao da se Cvijan vratio iz Amerike da se ovde ubije, pošto je bio bolestan, i da je ostavio oproštajno pismo.

Takođe, objavili su i da nema oproštajnog pisma. I tako u krug, dok ne zbune i poslednjeg čitaoca i gledaoca, kako bi izgubio iz vida suštinu – Cvijan je optuživao Vučića za kriminal, korupciju i diktaturu, a onda je usmrćen u nerazjašnjenim okolnostima, a to je tri godine skrivano u mutnom Dunavu.

Milan Ćulibrk, glavni urednik NIN-a, u intervjuu za N1 priznao je da je još pre godinu i po znao da je Cvijan mrtav, ali to nije objavio jer su on i njegov kolega Vuk Cvijić utvrdili da je u pitanju samoubistvo, pa nisu hteli da uznemiravaju porodicu. Primarijus dr Ćulibrk nije otkrio na osnovu čega su patolozi iz NIN-a zaključili da je Cvijan izvršio samoubistvo. Umesto njega, to je uradila Bezbednosno informativna agencija, koja je u javnost pustila navodne izjave Cvijanovog oca, sestre i bivše supruge. Sestra je istakla da je Vladimir bio teško bolestan od srca.

Ako je tačno da je to motiv za samoubistvo, opet nema objašnjenja zašto su svi – političari, advokati, mediji i članovi porodice – skrivali informaciju o smrti. Uostalom, i Vučić ima zdravstvenih problema sa srcem, pa ne pomišlja na samoubistvo, već na to stimuliše druge ljude, žrtve njegovih pljački i prevara. Ipak, NIN je obavio veliki posao za Vučića, koji sad preko naloga SNS-a na Tviteru svaku polemiku o tom slučaju završava s rečenicom: “Što se tiče Cvijana, pitajte Ćulibrka, neka vam on objasni istinu”.

Šolakovi mediji na sličan način štite Vučića od istine koja ga povezuje sa kriminalnom grupom Veljka Belivuka. Tri televizije “američkog” porekla povremeno objavljuju vesti o istrazi koju Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi protiv Belivuka, ali s namerom da sakriju veze s političkim vrhom. Kad se nekom od urednika i novinara s tih televizija otme prejaka reč, odmah stižu sankcije.

Vučić je obrukao Jelenu Zorić, najbolju novinarku N1, time što joj je dodelio orden, isti kakvim je odlikovana i Pinkova sramna voditeljka Gordana Uzelac. Zorićka nije mogla da izbegne bruku. Po scenariju iz “Kuma”, Vučić joj je poslao ponudu koja se ne odbija – ako ne pristane da učestvuje u njegovoj propagandnoj predstavi biće objavljene informacije o njenim kontaktima s kriminalcima. Naravno, pristala je.

Slobodan Georgiev, urednik Newsmax Adria televizije, dobio je samo ponudu da dođe na koktel u Vladu Srbije. Bio je tamo, ponizio se pred Anom Brnabić, što naprednjaci i sad koriste da ga kompromituju. Čim na Tviteru objavni nešto što im ne odgovara, stignu packe. “Hvalio si se da kod brata Belivuka nikad nisi bio u čekaoni, fazon nogom vrata otvaraš. A u Bokeljki si mogao da dobiješ samo ćevapčić, po običaju. Znamo da voliš ćevapčiće, zato te i zovemo, ali neka si se ti nama dobro najeo kod Vučića, pa makar to bila i gurmanska, krišom. Za tebe uvek dupli meni. Znamo da voliš“, napisala je Vladanka Malović, šef medijskog tima Srpske napredne stranke, optužujući Georgieva za specijalne odnose s Belivukom, ali i s Vučićem.

U Šolakovim medijima rade deca bivših šefova i funkcionera Državne bezbednosti, kao i nekoliko aktivnih saradnika te službe. Tamo su se udomile i dojučerašnje zvezde Javnog servisa. Pored Obućine, u United grupi su se našle Rada Đurić, Nataša Miljković i Vučićeva kuma Maja Nikolić. Godinama su doprinosile Vučićevoj režimskoj “Velikoj propagandi laži”, sad to rade na drugim frekvencijama, ali sa istim ciljem.

U tom društvu je i Veselin Simonović, glavni urednik portala nova.rs, koji bi trebalo da uskoro pokrene i štampano izdanje. Simonović je stasao u Borbi, gde se istakao ogovaranjem kolega. Ponekad bi preterao, pa bi bio sankcionisan, kao u slučaju sa Slavkom Ćuruvijom, koji je s njim obrisao pod u redakciji. Manojlo Manjo Vukotić je Simonovića odveo u Blic. Međutim, kad je Blic podržao opozicione demonstracije krajem 1996. godine, zbog krađe rezultata lokalnih izbora, Vukotić je najuren, a na njegovo mesto je postavljen podobni Simonović. Na mestu glavnog urednika Blica ostao je do penzije, verno služeći svakoj vlasti koja je uništavala Srbiju. Sad služi Šolaku.

Simonović je okupio redakciju, koja bi uskoro trebalo da pokrene dnevne novine. Po planu, već je trebalo da se štampa prvi broj, ali zapelo je oko tehničkih stvari. Beogradske štamparije su odbile saradnju. Cela mašinerija United grupe je počela da vrši pritisak na vlast ne bi li bilo dozvoljeno bilo kojoj štampariji da štampa novine koje će uređivati Simonović.

U tim medijima nikad nije pomenuto da je Vučićev režim pre sedam godina zabranio štamparijama da sarađuju sa Magazinom Tabloid. Naš Magazin se štampa u Crnoj Gori, što utrostručuje rashode i otežava poslovanje. Ipak, taj pritisak ne smeta “profesionalcima” iz United grupe. Naprotiv, oni s istim žarom kao i Vučićevi blatoidi udaraju po Magazinu Tabloid i našim urednicima. U tome prednjački komedijaš Zoran Kesić.

Pink je prošle godine pokrenuo kampanju protiv Milovana Brkića s optužbom da je pretio deci Aleksandra Vučića. Prilog, koji je montirao Pink, bez ikakve korekcije, emitovan je u emisiji Zorana Kesića. Nedavno je Šolakov Sarapa napravio sličan skeč.

-Vučić ima pričicu o tome kako mediji pišu o njmu, iako pod “mediji” misli na jedne novine za koje je teško utvrditi gde se uopšte i prodaju, nešto što se zove Magazin Tabloid. E, pa taj Tabloid, znate šta radi? Reketira! Ima da platiš, inače će oba naša čitaoca, od kojih je jedan Vučić, ima da saznaju sve svi! – smejao se Kesić.

S obzirom na komične domete njegove inteligencije, ne treba čuditi što Kesić ne čita Magazin Tabloid. Njega ne zanimaju analize prof. dr Slobodana Komazeca i Branka Dragaša, svedočanstva o prošlosti koja traje, koja na stranicama naših novina ostavlja Ivan Ivanović, poslednji živi disident i pisac kultne knjige “Crveni kralj”, kao i Mile Isakov, bivši ambasador i potpredsednik vlade Zorana Đinđića. Ne zanimaju ga ni informacije koje iznose ostali autori Magazina Tabloid. Kesićevu pažnju više privlače THC sadržaji, koje diluje sin Olje Bećković, uz njihovu pomoć ponekad uspeva da bude smešniji od svog dvojnika Sarape.

Međutim, mnogo je dokaza da “novinari – istraživači” iz Šolakove ekipe pažljivo čitaju Magazin Tabloid. Čitaju i prepisuju. U našem Magazinu je objavljen prvi tekst o misterioznom hotelu na Pančićevom vrhu, koji nelegalno grade Zvonko Veselinović i Bratislav Gašić. Televizija N1 je napravila prilog na tu temu, ali kao izvor informacije navela je – internet. Jugoslav Ćosić, u skladu sa svojim shvatanjem profesionalizma, nije dozvolio da se pomene medij iz koga pozajmljuje vesti. U istom stilu, istraživački portal BIRN, koji je tada vodio Georgiev, preuzeo je informacije o sporu oko hotela “Šumadija”, u koji je batinašku ekipu poslao Aleksandar Papić, kum ministra Nebojše Stefanovića. Nedeljnik NIN je 2019. preuzeo temu o spornom ugovoru beogradske vlasti i jedne francuske kompanije, kojom se naš Magazin bavio dve godine ranije. Objavili su iste dokumente i predstavili ih kao svoj ekskluzivitet.

Tako je postupio i NUNS-ov Centar za istraživačko novinarstvu, koji je nedavno objavio sporni ugovor vojvođanskog premijera Igora Mirovića i Telekoma. Iste informacije objavljene su pre četiri meseca na stranicama Magazina Tabloid, ali to ne sme da se pomene.

Koliko je strašna i tužna cenzorska tradicija United grupe videlo se na primeru nedavnog nastupa političkog analitičara Cvijetina Milivojevića u jednoj emisiji na Televiziji Nova S. “Propada cela Srbija. Nestaju cela sela. Čitajte tekstove mog prijatelja Branislava Gulana, u njima se navode podaci o tome”, rekao je Milivojević. Samo nije smeo da kaže da se Gulanovi tekstovi objavljuju u Magazinu Tabloid, da Kesić ne posumnja da je baš Milivojević čitalac koji kupuje drugi primerak naših novina, koji ostane iza Vučića.

Razlog za tako strogu autocenzuru vuče korene iz političkih i poslovnih odnosa, kojima su povezani režim i lažna opozicija. To najbolje ilustruje slučaj koji je, opet, pokrenuo Magazin Tabloid. Mi smo objavili vest da Slaviša Kokeza prodaje kompaniju “Vin Vin” Nenadu Kovaču za 130 miliona evra. Informaciju su preneli svi Šolakovi mediji, ali bez navođenja imena kupca. Nenad Kovač, zvani Neša Roming, partner je i Vučića i Šolaka, pa mora da se zaštiti. U Magazinu Tabloid ne može da računa na takvu zaštitu niko ko je umešan u sporne poslove. To zna i Aleksandar Vučić. U intervjuu za Insajder, Vučić je to i priznao. Na pitanje Brankice Stanković zašto toliko pominje Tabloid, koji nije uticajan i nema kredibilitet, Vučić je odgovorio: „Tabloid ima duplo veći tiraž od Danasa, a kredibilitet imaju informacije koje objavljuje”.

U Šolakovim medijima, kojima upravljaju “novinari” formatirani pod kontrolom Vladimira Bebe Popovića, još u vreme dok su isti posao radili na B92, i pridošlica sa RTS-a, koje su prošle obuku Aleksandra Tijanića, nalaze se i talenovani pojedinci. Većina njih je ipak bespogovorno prihvatila uređivačku koncepciju, koja predstavlja samo drugu stranu iste Vučićeve medalje. Ko to ne shvata, završi kao Darko Mitrović, autor kultne radijske emisije “Mentalno razgibavanje”. Mitrović je nedavno, usred emisije, dao otkaz i napustio Šolakovu imperiju.

– Vi sa Nove S i Junajted Medije slobodno radite šta želite. Ja sam juče pokušao da vas pozovem, da sprečim ovo i da se lepo čujemo i da čujem šta je bio problem u jučerašnjoj emisiji, što sam ja to rekao i kako sam to rekao. Pošto ovu televiziju uređuju Brankica Stanković, Antonela Riha, Jovana Gligorijević, Ivan Ivanović i ostali, ja sad dajem otkaz i doviđenja – rekao je Mitrović u živom programu, skinuo bubicu i napustio studio.

Problem je nastao kad je Mitrović negativno kritikovao predlog psihologa Žarka Trebješanina da vlast kazni sve koji ne žele da prime vakcinu protiv Kovida 19. Pored toga, u “Mentalnom razgibavanju” je bilo govora o tome da PCR testovi nisu pouzdani. Mitrović je to dokazao kad je na test stavio marmeladu, pa je dobio rezultat da marmelada ima korona virus. Politički komesari United Media grupe su to shvatili kao diverziju. Optužili su voditelja da “zbog tri minuta gledanosti i pet minuta slave propagira netačne i opasne stavove o Kovidu 19, bolesti koja potresa ceo svet, čime praktično poziva ljude da krše sve mere zaštite, što može proizvesti ulazak u karantin, gubitak hiljada radnih mesta, još veći broj zaraženih i još umornije lekare”.

Mitrovićev pokušaj da gledaocima i slušaocima ponudi informacije koje su zabranjene u medijima United grupe završen je raskidom saradnje. To i ne čudi, pošto su Šolakovi mediji davno raskinuli saradnju s građanima, kojima uskraćuju sve što može da nanese pravu štetu režimu Aleksandra Vučića.

Politički komesari sa N1 i pratećih medija žale se na ograničen domet, pošto nemaju nacionalnu frekvenciju, nego program emituju samo u kablovskim mrežama. Domet im je zaista ograničen, a takav im je i profesionalizam. Da bi proširili uticaj nametnuli su ideju da opozicija prinudi vlast na nesvakidašnji ustupak – da i oni uređuju informativni program državne televizije. Po tom planu, Dnevnik bi jednog dana uređivala ekipa sa RTS-a, a drugog novinarska selekcija iz NUNS-a i United Media grupe.

Kad bi se to ostvarilo, gledaoci bi videli duplu dozu istog. U obe verzije Dnevnika ne bi bilo kritike Vučićeve izdaje državnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji, ne bi se osporavalo pogubno subvencionisanje tzv. stranih investitora, kapitulantski odnos prema Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskoj uniji, kao ni temama poput naseljavanja migranata, haraču koji sprovode javni izvršitelji ili selektivnoj borbi protiv organizovanog kriminala na čijem čelu se nalaze članovi porodice Vučić. Ne bi bilo suštinske razlike između programa koji prave Dragan Bujošević i Nenad Lj. Stefanović ispred RTS-a i onog što bi pripremala ekipa koju bi predvodile, recimo, Brankica Stanković i Antonela Riha. Kritika Vučićeve vlasti svela bi se na ono što je već viđeno na N1, pa i u biografijama Bujoševića i Ćosića. O Bujoševiću je nedavno svedočio Ljubiša Ristić, bivši predsenik JUL-a i pozorišni režiser.

– Dragan Bujošević je u novinarstvu “uspeo” uz pomoć politike. Jedan prijatelj mi je ispričao kako je Zoran Đinđić angažovao Bujoševića. Đinđić je mog prijatelja pitao da mu preporuči nekog novinara, ne mora da bude dobar, samo nek je poslušan, pa da prati rad Demokratske stranke. Moj prijatelj mu je rekao: “Ima jedan, nije neki novinar, ne ume da radi to što radi, ali može da ti posluži”. Predložio je Bujoševića, koji i danas, 20 godina kasnije, sedi u RTS-u, u državnoj televiziji u kojoj ja ne mogu da dobijem reč, ni u Dnevniku, “Metropolisu” ili bilo kojoj emisiji koja se bavi kulturom. Taj isti Bujošević je tri dana posle Petog oktobra objavio knjigu o Petom oktobru. Na prvu stranu je stavio Đinđićevu izjavu, a na poleđinu moju. Da me denuncira, da me prijavi kako grdim revoluciju, stavio je moju izjavu u kojoj tvrdim da to nije revolucija, nego puč. Ja jesam, naravno, rekao da je to puč, jer je to bio puč, što sad svi znaju. Tako mi je presudio Bujošević – tvrdi Ristić.

Mnoge presude svima koji su smetali prethodnim vladarima, ali i aktuelnom, objavljivali su Jugoslav Ćosić, Brankica Stanković i slični. Ko god zasmeta njihovim trenutnim gazdama, izložen je prljavim lažima i najbrutalnijim napadima. Zato napadaju, između ostalih, i Magazin Tabloid. Nisu im važne informacije koje objavljujemo, nego rečnik i autorski stil.

Olja Bećković se u Utisku nedelje čudila što neko citira Magazin Tabloid, koji “i u svom nazivu ima reč tabloid”. Tu mantru su preuzeli ostali novinari i voditelji iz Šolakovog stada, pa i njihovi sagovornici, poput Aleksandra Dikića, kolumniste Danasa. To se svidelo Vučiću, koji ne propušta priliku da kriminalizuje Magazin Tabloid i kuka nad epitetima kojima se na ovim stranicama opisuje: “Neka pišu da sam picousti peder, bolesnik, ludak, mentalno poremećen, debeo…” Šolakovi puritanci to ocenjuju kao neprihvatljiv način komunikacije, pa čak i kao govor mržnje. Osetljivi su na to, osim kad se sami tako obraćaju svakome ko nije s njihove strane fronta.

– Pripadnici “druge Srbije” se izražavaju pamfletima. Jezikom E novina, Vremena, Peščanika i sličnih medija poživotinjavaju se ljudi. Taj jezik se izlio u tabloidnu strukturu. Kad se oni danas čude svemu što je tabloidno, ja bih rekao: “Pa, to ste vi uneli u javni govor”. Tako je pisano u Vremenu devedesetih godina o Vasiliju Krestiću, Darku Tanaskoviću, Čedi Popovu i drugim ljudima, čiji politički stavovi im nisu odgovarali. To je postala norma, danas tako svi pišu – tvrdi prof. dr Milo Lompar, a ta istina je jedan od razloga zašto je i on zabranjen na medijima u vlasništvu Dragana Šolaka i njegovih američkih poslovnih partnera.

Ko god kritikuje vlast Aleksandra Vučića podjednako smeta Pinku i Informeru kao i N1 i Danasu. Po sistemu spojenih posuda, zajedničkim snagama održavaju građane u stanju hipnoze, jer samo tako mogu da produže diktaturu naprednjačkog kartela. Na njihovu žalost, sve više njihovih gledalaca i čitalaca prave informacije traži u Magazinu Tabloid, u emisijima na kanalima na You Tube i pojedinim portalima, koji ne služe ni Vučiću, ni Šolaku.

-Na svako pitanje odgovarajte sa “možda”, “šta znam” ili “jebem li ga” – posavetovao je Zoran Kesić medijskog dvojnika Srđana Predojevića.

Taj savet može da mu bude od koristi kad bude, posle smene vlasti, odgovarao na pitanje zašto je pristao da glumi dvorsku ludu u Vučićevom režimu. Sigurno će se poslužiti nekim od odgovora koje sad preporučuje sebi sličnim štetočinama, ali istina se zna. Kao i ostali, sve radi za novac. No, novac će se potrošiti. Ostaće bruka, koju će podeliti sa svima koji sada doprinose održavanju vlasti Aleksandra Vučića.

“Plaćen od CIA“

Pre mesec dana Zoran Kesić je boravio u Mađarskoj, da podigne 60 hiljada evra, koliko mu je, kako je rekao svojoj majci, poslala CIA, da odradi posao i blati protivnike srpskog režima, odnosno glavnog urednika Magazina Tabloid. Ustvari, te pare je dobio od Dragana Šolaka, jer CIA ne plaća toliko beznačajne ljude. Prema tvrdnji njegove majke, njen sin Zoran će sazidati kuću na imanju pod Bukuljom (Aranđelovac) koji mu je preporučila penzionisana pevačica Vesna Zmijanac. Glavni urednik Magazina Tabloid obratio se pismom načelniku Uprave za sprečavanje pranja novca Ministarstva finansija gospodinu Željku Radovanoviću da ga obavesti da li je gospodin Kesić prijavio navedeni iznos, koji je podigao u banci u Mađarskoj, radi plaćanja poreza i ko je taj novac uplatio. Da li ćemo dobiti odgovor?

- Advertisement -
SourceTabloid
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti