2.6 C
Belgrade
ponedeljak, 6 decembra, 2021

KAPITALIZAM UBIJA SRBIJU: Ugrožen životni standard naroda, cene hrane će rasti do sledeće jeseni!

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Agroekonomista Milan Prostran izjavio je da je najnoviji talas poskupljenja energenata i hrane ugrozio životni standard građana Srbije. “Troškovi ishrane tročlane porodice u Srbiji u porodičnom budžetu učestvuju sa 35-40 odsto, dok u zapadnim zemljama to učešće iznosi 5-15 odsto” – rekao je Prostran.

Cene svežeg mesa u septembru su skočile za 15-30 odsto u odnosu na septembar prošle godine. Povrće je poskupelo za 36 odsto, jaja za 20 odsto, a jestivo ulje za preko 50 odsto. Poskupljenja prehrambenih namirnica traju već nekoliko meseci, a ekonomisti tvrde da će rast cena potrajati najmanje do leta sledeće godine.

Istovremeno, Narodna banka Srbije je saopštila da je inflacija u septembru iznosila svega 5,7 odsto. Hrana i energenti u potrošačkoj korpi učestvuju sa preko 55 odsto, što ukazuje da će u narednom periodu doći do značajnog pada ionako niskog životnog standarda građana.

- Advertisement -

Milan Prostran prognozira da će cene hrane rasti sve dok budu rasle cene goriva. Po njegovim rečima, cene hrane u Srbiji rastu i zbog toga što je desetkovan stočni fond i zato što su izdvajanja države za razvoj poljoprivrednog sektora minimalna.

– Porasle su cene svih žitarica, a naročito je skočila cena kukuruza čak na 27 dinara po kilogramu, što direktno utiče na cenu mesa ili jestivog ulja. U poslednjih mesec dana naglo je skočila i cena pšenice i sada iznosi 30 dinara po kilogramu, s tendencijom daljeg rasta. Pandemija koronavirusa je izazvala ozbiljne poremećaje na tržištu, pre svega kada je u pitanju kretanje roba. Mislim da su bogate zapadne zemlje počele da koče kretanje roba, plašeći se nekih još većih poremećaja zbog pandemije kovida-19, što takođe utiče ne kretanje cena hrane – rekao je Prostran.

On smatra da bi država morala da uveća podsticaje za poljoprivrednike.

- Advertisement -

– Zapravo, učešće agrarnog budžeta u budžetu Republike Srbije trebalo bi da bude u korelaciji s učešćem poljoprivrede u stvaranju Bruto društvenog proizvoda (BDP) zemlje. Dakle, prema zvaničnim statističkim podacima poljoprivreda danas u BDP-u Srbije učestvuje sa nešto više od 10 odsto, dok agrarni budžet u republičkom budžetu učestvuje sa svega pet odsto, odnosno 400 miliona evra. Kada bi ovaj princip bio ispoštovan mi bismo svake godine za poljoprivredu izdvajali oko milijardu evra i taj novac bi bio značajan podsticaj za poljoprivrednike – naglasio je poznati stručnjak za poljoprivredu.

Prostran podseća Evropska unija za poljoprivredu izdvaja trećinu svog ukupnog budžeta koji iznosi 1.161 milijarda evra.

– Poljoprivreda je najvitalniji i najrealniji sektor koji obezbeđuje sigurnost života i država mora da joj posveti mnogo više pažnje. Kad ostanete bez hrane morate sve rezerve, i devizne i zlatne, da dajete za nabavku hrane, što se u istoriji naše države nekoliko puta desilo. Kad nema subvencija za domaće poljoprivrednike onda je dobro što je došlo do poskupljenja osnovnih sirovina, pre svega žitarica, kako bi se taj sektor bar na godinu dana oporavio.

Naveo je da kod nas, troškovi ishrane tročlane porodice učestvuju sa 35-40 odsto u budžetu, dok je u zemljama razvijenog zapada to učešće 5-15 odsto.

– Visoke cene hrane naročito pogađaju siromašne građane. Danas u skoro svakom gradu u Srbiji postoje narodne kuhinje u kojima se hrani veliki broj građana. Mi imamo sirotinjsku potrošačku logiku koju trpimo i koja postoji već dugi niz godina. Inflacija je sve veća i država bi u ovoj situaciji morala da intervencijom iz Robnih rezervi amortizuje cene ulja i mesa. Ovaj cenovni udar će trajati sve do sledeće jeseni.

Prognozirao je da će cene hrane sigurno i dalje rasti, pogotovo zbog projektovanog rasta cena goriva.

– Očekuje se da će tek na proleće doći do smirivanja cena nafte i gasa. Tako da će cene hrane rasti najmanje do kraja perioda rasta cena goriva. Ako se ovako nastavi cene hrane će rasti do jeseni sledeće godine. Smirivanje cena hrane može da se dogodi ako kvalitetno i na velikim površinama obavimo jesenju setvu, na najmanje milion hektara pod pšenicom i ostalim žitaricama. Međutim, ovaj rast cena je svetski trend i on možda u Srbiji neće biti tako galopirajući jer je veći deo stanovništva siromašan i neće moći da kupuje skupu hranu. Svako povećanje cena hrane utiče na smanjenje obima potrošnje i smanjenje kvaliteta potrošnje hrane. Narod će biti primoran da kupuje jeftinije vrste mesa i manju količinu kvalitetnije hrane – zaključio je Milan Prostran.

- Advertisement -
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti