Kako posle vanrednog stanja?
Pre vanrednog stanja bilo je važno postići sve dnevne obaveze, obaviti posao, ispuniti rokove i možda pronaći malo vremena za sebe. U trenutku kada je objavljena globalna pandemija i uvedeno vanredno stanje, sve je stalo i otišlo u drugi plan – najvažnije je bilo ostati zdrav.
Dani su proticali drugačije, porodice su bile na okupu, posao se obavljao od kuće, obroci se nisu naručivali već kuvali, slobodno vreme se provodilo u domovima. Iako je mnogima predah prijao, sve su ovo promene koje naš organizam doživljava kao stresne situacije na koje brzo mora da se prilagođava. Sada je vreme da se vratimo u sve one dnevne rutine koje je koronavirus prekinuo i zato predstavljamo nekoliko saveta kako pripremiti telo na ubrzanu svakodnevicu bez skidanja zdravlja sa vrha liste priroriteta.
San je važan za srce i mozak
Od velike je važnosti da kvalitetno spavate, barem 6 do 8 sati tokom noći jer se tokom spavanja odvijaju važni procesi koji pomažu organizmu da prikupi snagu i energiju. San igra posebnu ulogu u funkcionisanju najvažnijih organa u telu – srca i mozga. U velikom delu noći, srce i vaskularni sistem usporeno rade i jedino tada odmaraju, a mozak se oslobađa viška informacija koje su nepotrebne i do 10 puta više nego kada smo budni.
Budite optimistični u prilagođavanju
Verujemo da se mnogi ne raduju povratku u stanje pre vanrednog, ali je možda baš sada vreme da promenimo pogled na sve i postanemo pozitivniji. Razmišljajte o tome šta možete da promenite kako bi vam svaki dan bio bolji – da se budite ranije i pijete kafu kod kuće, počnete da meditirate kako biste ublažili stres, pišete liste dnevnih zadataka kako biste lakše organizovali vreme, odlučite šta kod sebe želite da unapredite, a šta izbacite i sa prijateljima i porodicom se posavetujete oko toga.
Fizička aktivnost može samo da pomogne
Ne pričamo samo o teretanama, trčanju i grupnim ili individualnim treninzima. Fizička aktivnost su i ples, sređivanje kuće, šetnja do posla, sa ljubimcem ili prijateljima. Koju god aktivnost da odaberete za pokretanje mišića, ona će pozitivno uticati na vaš kardiovaskularni sistem, imunitet, energiju i smanjenje stresa. Osećaćete se i izgledati bolje, postavićete primer vašoj deci i prijateljima i pomoći telu da se lakše vrati u brži ritam.
Hranite se kvalitetno – unosite vitamine
Pravilna ishrana je jedan od ključnih faktora za funkcionisanje imuniteta. Epidemija nam je pokazala koliko je važno da imunitet uvek bude spreman na odgovor i zato ga održavajte kvalitetnom ishranom bogatom vitaminima. Za početak se pridržavajte važnog opšteg načela o smanjenju unosa soli, šećera i nezdravih masnoća. Nakon toga se potrudite da na trpezi na radnom mestu i kod kuće uvek imate neku od namirnica bogatih najvažnijim vitaminima.
Birajte vodu bogatu mineralima
Za svakodnevnu hidraciju, koja je ujedno i izvor najvažnijih minerala bez kojih organizam ne može, možete koristiti prirodnu mineralnu vodu, posebno onu koja je bogata magnezijumom. Magnezijum često ne unosimo u dovoljnim količinama kroz hranu, ali ga zato možemo nadoknaditi unosom vode, iz koje ga telo može lako apsorbovati, što su potvrdile i neke naučne studije. Oblik magnezijuma koji naš organizam može efikasno da iskoristi za pokretanje više od 300 vitalnih funkcija u telu možete uneti kroz vodu prirodno bogatu ovim mineralom – Mg Mivelu. Konzumacijom 1l negazirane, blago gazirane ili gazirane Mg Mivela vode unosite preporučenu dnevnu dozu magnezijuma, koji doprinosi smanjenju umora i normalnom funkcionisanju nerava, psihe i mišića uključujući i srce.
Povratak u normalu
Radovali se povratku u normalu ili ne, on se dešava. Pratite savete, ojačajte organizam i psihu i sve promene ćete podneti lakše.
Neurolog dr Gorica Đokić za Direktno.rs kaže da u svakoj stresnoj situaciji, uključujući i ovu dolazi do pojave stresom indukovanih poremećaja, koji su svakako lakši u odnosu na kliničku sliku, ali su veoma teški za izdržati.
– Na primer anksiozno depresivna reagovanja, anksiozni poremećaji sa ili bez napada panike. Stresom indukovani poremećaji u svakoj situaciji intenzivnog stresa gde ljudi osećaju nemoć i nemogućnost kontrole situacije oko sebe izazivaju povišen stepen takvih reakcija. Citirala bih jednu pacijentkinju, koja je rekla „nije meni problem što ne mogu da izađem, nego mi je problem što znam da ne mogu da izađem“ – rekla je dr Đokić, i dodala da je činjenica da ne smete da izađete jako problematična. 
Ona dodaje da je upravo to ljudima stvaralo povišen nivo stresa.
– Ljudi imaju neku tendenciju na ovim prostorima, a mislim da to važi i za ceo svet, da neke izuzetno stresne situacije i sopstvenu ansioznost „leče alkoholom ili psihoaktivnim supstancama“. To ne može da bude rešenje. Klinika „Laza Lazarević“ ima 24 časa otvoren telefon, među njima i liniju za psiho-socijalnu podršku, ja radim na tom projektu, tako da kad imaju napad panike slobodno nek pozovu, danju, noću, možemo da im pomognemo – rekla je ona i dodala da pored alkohola i psihoaktivnih supstanci, nikako se ne smeju koristiti ni tablete za smirenje, jer ovo nije „gašenje požara“, te tablete samo trenutno „rešavaju“ problem, ali prilikom dužeg korišćenja stvaraju zavisnost. 
Psiholog Žarko Trebješanin za Direktno.rs kaže da je opravdano očekivati da će biti izvesnog povećanja nekih slučajeva mentalne neravnoteže, poremećaja, emocionalnih i nekih ozbiljnijih poremećaja, neuroze, poremećaja ponašanja, ali da ne veruje da će to biti u prevelikoj razmeri.
– Ovo stanje je sigurno ostavilo posledice. Možda će biti 10 odsto ljudi koji će imati problema, nije malo i da je tri odsto. Svakako je vrlo neprijatno biti zatočen dva meseca. Sve to sigurno ostavlja trag, ali treba verovati u to da ljudi nisu tako slabi – smatra Trebješanin i dodaje da nikako ne bi valjalo stvarati paniku kod ljudi.
Trebješanin smatra da je u ovom trenutku podrška vrlo važna.
– Ko je do sad koristio alkohol ili drogu, naneo je svakako sebi mnogo štete, ali ljudima koji pomišljaju na neki takav potez treba dati podršku. Na ovaj način se stiče i psihološki imunitet – rekao je Trebješanin.
