Danas discipline nema i deca se ne boje roditelja… Idu kud hoće i rade šta hoće“, reći će neko od starijih danas.Međutim, citirane reči je pre više od pola veka izgovorila jedna starija žena u filmu Želimira Žilnika „Žurnal o omladini na selu, zimi“. Verovatno ste u nekom holivudskom filmu o američkim studentima videli kako se mlađarija, uz pomoć „beer bonga“, naliva pivom. Nije to, međutim, ništa novo. Isto su radili i mladi u Bukovcu pre više od pola veka. U ovom filmu Želimira Žilnika o omladini u kameru je izgovoreno i: „Našikam se i pravim haos“.
Rečenica je to koja se prenosi iz generacije u generaciju, ali malo njih zna odakle ona potiče. „Kraj 1966. godine. Ohrabrim se da u novoosnovanu Neoplantu film odnesem predlog za petnaestominutni dokumentarac.
- Advertisement -
„Kraj 1966. godine. Ohrabrim se da u novoosnovanu Neoplantu film odnesem predlog za petnaestominutni dokumentarac. Da se snima u okolnim mestima: Bukovac, Krčedin, Irig. Znao sam nekoliko drugara, iz gimnazije i sa fakulteta. Veseli i pametni mladići. Dolazili bi ranim autobusima u grad. Viđali smo ih kako dremaju na klupama. Posle škole žure, da ne zakasne na autobuse. Ideja je da dokumentarac pokaže kako žive kod kuće“, pričao je Žilnik.
