Izbori će biti raspisani kada to bude Aleksandru Vučiću, predsedniku Srbije, najviše odgovaralo, a pitanje da li je to na zimu, u decembru, ili na proleće naredne godine, evidentno je da takva njegova odluka zavisi od toga šta opoziciji najmanje odgovara, sa stanovišta rezultata koje bi ostvarila.
Kako pokazuju sva dosadašnja istraživanja javnog mnjenja, Aleksandar Vučić, odnosno Srpska napredna stranke, iako on nije više njen predsednik, i dalje imaju ubedljivo najveću podršku birača.
Dakle, ni onih više desetina hiljada građanki i građana koji su bili spremni da protestuju, aktivno se uključe u pobunu protiv režima, u maju i junu mesecu, na ulicama Beograda, zapravo nisu, istraživanja marketinških agencija u Srbiji, pokazuju – u značajnijoj meri ugrozile rejting Aleksandra Vučića.
Većina građanki i građana zapravo i ne smatra da je aktuelna vlast odgovorna zbog dva masakra početkom maja koja su i bila povod za protest Srbija protiv nasilja.
Ipak, među tih nekoliko desetina hilljada ljudi na ulicama bili su i glasači Srpske napredne stranke, kao što, istraživači javnog mnjenja tvrde, na ulicama nisu bili nužno ni oni koji bi glasali za opoziciju na izborima, već deo demonstranata uopšte ni ne izlazi na izbore – apstinenti su.
Kao što organizatori protesta Srbija protiv nasilja ceo jul i avgust čekaju građanke i građane da se vrate sa godišnjih odmora kako bi iznova pokušali da ih animiraju, izvedu na ulice u masovnom broju i izvrše pritisak za ispunjenje zahteva ali i raspisivanje novih izbora, tako i istraživači javnog mnjenja čekaju isti taj trenutak kako bi rezultati o rejtinzima opozicije i vlasti bili relevatni i što bliže istini.
Prema rečima Predraga Lacmanovića, izvršnog direkora agencije Faktor plus, istina je da opozicija traži izbore, ali ne postoje odlučni i jedinstveni glasovi o tome kada, kao i na kojim nivoima, u određenim trenucima, bi oni trebalo da se odviju.
On kaže za Danas da je za istinitije rezultate o rejtinzima kako opozicije tako i vlasti, nužno sačekati polovinu septembra i povratak ljudi sa godišnjih odmora, odnosno ulazak u uobičajnu svakodnevicu, karakterističnu za veći deo godine.
Kako navodi, razumljivo je da postoje sve jači glasovi o tome da bi vanredni parlamentarni najviše odgovarali opoziciji na zimu, u decembru, imajući u vidu njihovu nameru da tokom jeseni “razbukte” proteste, koji će, opet, kao i tokom letnjih meseci, zamreti kada nastupi hladnije i neprijatnije vreme.
Podsetimo, opciju da izbori budu već u decembru objavili su prorežimski mediji pre dva dana, a pojedini opozicionari saopštili su da su saglasni sa takvom mogućnošću, ali da se zalažu za razdvajanje izbora, kako ime Aleksandra Vučića ne bi bilo zloupotrebljavano i na izborima koji su lokalnog karaktera.
Međutim, sagovornik Danasa kaže da uprkos tome, to bi za opoziciju moglo da ima i nepovoljan ishod, a ne samo pretpostavljeno – pozitivan.
Naime, Lacmanović smatra da bi opozicija mogla da izgubi, odnosno da ne ostvari ni približno očekivani dobar rezultat na vanrednim parlamentarnim izborima, te da ona kao totalni gubitnik, na proleće, uđe u trku na lokalnom i pokrajinskom nivou.
Drugo pitanje je, mogu li opozicione stranke za tako kratko vreme da završe posao oko ukrupnjavanja koji su počeli, da se tako pozicioniraju da budu građanima prepoznatljivi? Naznačimo pritom činjenice o totalnoj, po mnogim ocenama, brutalnoj medijskoj blokadi od strane režima, odnosno izbornim uslovima koji, takođe, po gotovo svim parametrima ne ispunjavaju minumum demokratskih kriterijuma.
– Period je jako kratak… Znate li da veliki broj ispitanika koji učestvuju u našim istraživanjima nisu uopšte čuli za većinu opozicionih lidera? – kaže Lacmanović.
