31.8 C
Belgrade
subota, 25 juna, 2022

KADA ĆE I KOLIKO POSKUPETI STRUJA U SRBIJI: I devedesetih smo imali jeftinu struju, pa je sistem pucao

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Iako je 700.000 građana Srbije za prvomajske i uskršnje praznike išlo u inostranstvo, a sada već razmišlja o moru, što prema rečima predsednika Srbije pokazuje da nismo ni osetili krizu, on neće dozvoliti da struja poskupi.

Bar ne sad odmah, nego tek kada se inflacija, inače uvezena, ne smiri i ne dovede po kontrolu. I još je iz Davosa odbrusio predsedniku NO EPS-a koji je najavio poskupljenje struje za 20 do 40 odsto da gleda svoja posla, a da se ne bavi politikom. A potkačio je i potpredsednicu Vlade i ministarku energetike koja je takođe rekla da struja mora da poskupi rečima da ne može da se gleda samo svoj sektor.

- Advertisement -

A odgovorio je izgleda i sam sebi od pre pet dana kada je izjavio da će „struja morati da poskupi, ali da to svakako neće biti „preko noći“, kao i da će se nadležni truditi da to i dalje bude niska cena, iako veća nego do sada“.

Dok predsednica tehničke vlade odvrće sijalice, a predsednik poručuje da se struja štedi dilema da li će, koliko i kada struja poskupeti ostaje sakrivena iza igrokaza ili stvarnog neslaganja nadležnih.

Ono što je sigurno, Srbija i dalje uvozi jedan deo potrošnje električne energije po cenama od oko 200 evra po megavatsatu, dok će EPS prema prognozama resorne ministarke biti spreman tek sledeće godine.

- Advertisement -

Za to vreme, cena struje za privredu je ograničena na 75 evra po megavatsatu, a domaćinstva plaćaju oko 50 evra po megavatsatu, ali odatle se namiruju i Elektromreže Srbije i Elektrodistribucija Srbije kao distributer.

Prema nedavnoj izjavi Vladimira Šiljkuta, savetnika direktora EPS-a za poslovni sistem više od polovine prodajne cene ide za mrežarinu.

Javnosti još nije poznato koliki je gubitak EPS-a bio prošle godine usled kolapsa sistema u decembru, pošto finansijski izveštaji još nisu objavljeni, ali je izvesno da se gubici gomilaju i sada.

Poslednjih nedelja kruže razne glasine, procene i saznanja. Recimo prema jednim izvorima struja za domaćinstva bi trebalo da poskupi za 30 odsto. Da tu nešto ima ukazuje i izjava Jovana Despotovića, predsednika NO EPS-a da struja treba da poskupi 20 do 40 odsto.

Za privredu se spekuliše da će poskupeti struja čak i 70 odsto.

Prema rečima Željka Markovića, stručnjaka za energetiku iz konsultantske kuće Dilojt prosečna prodajna cena struje za domaćinstva je oko 66,7 evra po megavatsatu (6,67 centi po kilovatsatu). Od toga svega 29,2 evra po megavatsatu ide EPS-u, a ostatak su takse i mrežarine.

„Da bi došli do prihoda EPS-a od nekih 60 evra po megavatsatu, struja za domaćinstva treba da poskupi za oko 43 odsto. I sa time bismo bili među jeftinijima u regionu. Ako bi struja poskupela 30 odsto za domaćinstva, EPS bi došao do 49-50 evra po megavatsatu i time bi došao do toga da ne gubi na isporuci struje domaćinstvima“, objašnjava Marković.

On ističe i da se u javnosti diže prevelika fama oko cene struje i da bi poskupljenje od 30 odsto značilo da se prosečan račun od oko 4.000 dinara uvećava za oko 1.200 dinara. To je nekoliko kafa u kafićima, a s druge strane u pitanju je propadanje EPS-a“, upozorava Marković.

Za privredu se govori o još većem poskupljenju, s obzirom da se preduzeća, za razliku od građana, nalazi na komercijalnom snabdevanju.

Marković ističe da bi u tom slučaju cena za privredu mogla da dostigne oko 110 evra po megavatsatu, sa sadašnjih zamrznutih 75 evra.

„Sa tim bi EPS mogao pozitivno da posluje i pokrije i ovaj uvoz struje koji plaća oko 200 evra po megavatsatu. Ako do poskupljenja ne dođe, EPS će nastaviti da gomila gubitke. To može da traje koliko god država to odluči i bude pokrivala gubitke, jer to će ionako snositi poreski obveznici. S druge strane, svaki mesec odugovlačenja znači propadanje ove kompanije. Ima se EPS-u štošta zameriti, od rukovođenja, preko broja zaposlenih, ali ova cena mu samo šteti“, ocenjuje Marković.

Treba znati da od podnošenja zahteva Agenciji za energetiku mora proći mesec dana dok EPS dobije pravo da poveća cene. Dakle, ako bi danas Elektroprivreda zatražila poskupljenje, tek 26. juna bi mogla da naplaćuje tu višu cenu. Da bi se izbeglo dvostruko čitanje strujomera, taj zahtev se obično podnosi 1. u mesecu.

Drugo pitanje je šta znači smirivanje inflacije? U NBS kažu da će od polovine godine inflacija početi da se smanjuje, a da će se polovinom sledeće godine vratiti u granice cilja Narodne banke od 1,5 do 4,5 odsto.

Od toga šta Vučić smatra smirivanjem inflacije zavisi i da li će struja poskupeti već na leto ili možda i sledeće godine.

U vreme kada pada standard građana, povećanje deluje kao jeres, ali kako objašnjava Petar Đukić, profesor na TMF u Beogradu, to je ekonomska zakonitost.

„Ako je nešto veštački jeftino i ispod cene proizvodnje, toga neće biti. Električna energija je najplemenitiji oblik finalne energije, a mi koristimo u proseku više od EU po stanovniku, jer je jeftina. Tržište bi trebalo da odlučuje šta će i koliko poskupeti, a ne Vučić ili neko drugi. Ali šta će se stvarno desiti? Verovatno će naći neku sredinu između onoga što bi trebalo i onoga što procene da će narod da prihvati. Sa tih 10 do 20 odsto povećanja neće doneti ništa ni nama ni njima“, ocenjuje Đukić.

On podseća da smo mi i 1990-ih u sankcijama imali jako jeftinu struju i da su građani masovno prešli na grejanje i kuvanje na struju, a elektroenergetski sistem je bio pred pucanjem, a povremeno i pucao.

„I sada postoji opasnost da se ljudi na zimu isključe sa centralnog grejanja i greju na TA peći. Ljudi rade ono što im je jeftinije. Onaj ko planira elektroenergetsku politiku ne bi smeo to da dozvoli. Inflaciju nikada nije bilo moguće ugušiti kontrolom bilo kojih cena, a mi opet ponavljamo tu grešku. Ničija volja ne može biti jača od tržišta“, zaključuje Đukić.

- Advertisement -
SourceDanas
- Advertisement -

Srodni članci

1 KOMENTAR

Ostavite komentar

Najnovije vesti