24.2 C
Belgrade
nedelja, 26 juna, 2022

KAD JE TEŠKO: Karadžić i Dabić!

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Bio je to samo jedan, od brojnih maratonskih procesa, koje sam vodio, ni kriv, ni dužan, odnosno koje su protiv mene i drugih vodili, a koji bi bez profesionalaca i ljudi koji rade po savesti završio loše

Piše: Stefan Petrović, novinar i aktivista

Postupak protiv grupe mladića, i moje malenkosti, koja je bila svedok, a ispala optuženi, samo zato što je bio na suprotnoj strani kada je prilikom intervencije prekrši zakon – okončan je u korist već otpisanih, remijem, što manje nego idealno, ali više nego očekivano.



Bio je to jedan od onih postupaka, gde je sa druge strane policija, sud i sve druge okolnosti, a na strani optuženih samo Bog, koji će im tek u poslednjem trenutku pomoć prijatelja i profesionalca.

Prilikom intervencije, desetak policajaca, nanelo je trajne posledice po zdravlje jednom od optuženih, a drugima obezbedilo veče i jutro za pamćenje, kao i proces koji će im biti čast, ali prepreka za mnogo šta, dok nije bilo ove dvojice junaka.

Samo je nekoliko od njih pozvano da se izjasne, i to kao oštećeni, a bez ikakvih dokaza da to jesu, što im nije palo napamet da učine, barem ne pred sudom – izbegavajući do poslednjeg dana suočavanje sa žrtvama i pravdom, krijući se i lagajući.

Nije to bio neki spektakularan proces, u kojem učestvuju poznati, niti uticajni, pa čak ni imućni, već samo grupa mladića, čija je sudbina gotovo zapečaćena, a koji su trebali da budu žigosani kao nasilnici, koji ne prezaju čak ni od napada na policiju.

Tu u priču stupa advokat Goran Karadžić, a posle i advokat Milan Dabić, bez čije bi profesionalnosti, iskustva i angažmana, kao i brojni koje su zastupali – prošli kao bosi po trnju, kroz sito i rešeto, i završili ko zna gde.

Kako su sve okolnosti bile u korist grupe policajaca, koji su brutalnom silom reagovali na poziv zbog kršenja reda i mira, kojeg nije bilo, odnosno koji je bio samo nesporazum, i pogrešna procena, koja je njihovom reakcijom postala horor.

Prebijanje, pritvor, a potom i proces koji će trajati godinama, ne mogu se opisati, kao ni njegove posledice, pa se neću ni truditi preterano oko toga, a samo Bog i mi znamo istinu.

Budući da je sve bilo protiv nas, slučaj je bio više nego neprimamljiv, i gotovo je izvesna bila negativna presuda, a takve su bile i reakcije onih koji su bili upoznati sa predmetom, osim jednog – sada mogu reći i prijatelja.

Ovaj novosadski advokat, koji je već zastupao nekoliko mojih prijatelja, i odbranio skoro neodbranjivo, a na čiju je preporuku u pomoć pritekao i kolega advokat Milan Dabić, bili su ta razlika.

Da nije bilo njih, možda bi umesto slobode, zahvalnosti, i pokušaja da reagujem kako mi vaspitanje, savest i profesionalna etika nalažu – zatvorsko iskustvo bilo ono o čemu bi pisao sada.

I nije ovo prvi put, brojni su primeri, u kojima su oni istupili, kao i mnogi drugi moji prijatelji, i odbranili omraženu profesiju, koja je kao i ova, zbog tuđe manjkavosti na lošem glasu.

Nije ovo pobeda kojoj bi se svako radovao, i predugo je trajala borba, i nije to možda najslavnija pobeda, ali je više nego pobeda za nas koji nismo osuđeni, i više je nego pobeda, jer je poruka svima da je moguće pobediti, dok je takvih kao Karadžića i Dabića.

A možda će se i nastaviti borba, ali verovano neće, jer i ti policajci su žrtve, možda mnogo veće nego mi, a njima će mnogo strožije biti suđeno, i to na sudu gde nema Karadića i Dabića da ih spasu.

I ne krivim ja sud, barem ne ovaj, i sudovi su tu da sude, a ja sam suđen i presuđen pošteno, i onako kako treba, tu nemam zamerki, ni kad je to bilo na moju štetu, jer su se uvek našli profesionalci, koji su znali svoj posao, i to je možda pravo čudo.

Bilo kako bilo, još će se čuti za njih, a njima hvala, i nije ovo ni blizu dovoljno da se dočara njihova veličina, ali je početak, a vama ako je za utehu, znajte – još majke rađaju Karadžiće i Dabiće.









- Advertisement -
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti