22 C
Belgrade
subota, 13 avgusta, 2022

JUNAČINE: Vašington još ne planira embargo na ruske energente

NAJČITANIJE

- Advertisement -

„Gasprom” je obustavio snabdevanje Evrope cevovodom „Jamal”, Vašington i Berlin su protiv sankcija u oblasti energetike, a Brisel traži nove snabdevače.

Galon benzina u San Francisku dostigao je nezapamćenu cenu od pet dolara. Megavat-sat poreklom od prirodnog gasa u četvrtak je na ključnom TTF evropskom čvorištu u Holandiji nakratko koštao 199 evra, a juče 203,8 evra. Vrednost barela azerbejdžanske nafte nadmašila je 118 dolara, dok je cena barela severnoatlantskog „brenta” dotakla nivo iz 2008. godine (119 dolara). „Ako tražnja ruske nafte zgasne, barel ide na 185 dolara”, najnovija je procena američke banke Džej-Pi Morgan. S nepredvidivim razvojem ukrajinske krize, globalno tržište energenata postaje ovih dana sve nervozniji talac političkih faktora, na koje teško utiče.

S jedne strane, uticajni politički akteri sa dve obale Atlantika otvoreno se izjašnjavaju: ili za sveopšti embargo na uvoz ruskih energenata (Nensi Pelosi) ili za što hitnije i zauvek „odvikavanje” od ruskih energenata (Ursula fon der Lajen). „Ja sam za potpunu zabranu uvoza ruskih energenata”, izjasnila se Nensi Pelosi, lider demokrata u Predstavničkom domu SAD. „Mi jednostavno ne možemo da se toliko oslanjamo na snabdevača koji nam eksplicitno preti. Zato smo se obratili drugim globalnim snabdevačima”, najavila je Fon der Lajenova.

- Advertisement -

Uprkos ovome, u Vašingtonu i Berlinu za sada izgleda ipak nije otišlo u vetar upozorenje Derena Vudsa, izvršnog direktora američkog „Ekson mobajla”, da će u slučaju „znatnog poremećaja snabdevanja ruskom sirovom naftom (i gasom) tržištima biti veoma teško da se izbore s tim manjkom, što će voditi još višim cenama”.

Sve skuplji benzin, naftni derivati, prirodni i tečni gas (u Aziji postaje dostupan samo najbogatijim kupcima) i potencijalne društvene posledice tog tržišnog šoka, sada upadljivo brinu i zvanični Vašington i Berlin. I to ne bez ozbiljnog berzanskog razloga. Naime, cene sirovina, od poljoprivrednih do energenata, ove sedmice su zabeležile zbirno najveći porast od 1974. godine, ukazuje Blumbergov indeks sirovina.

Da Vašington (još) nema u planu embargo na ruski energetski izvoz, portparol Bele kuće Džen Saki objasnila je ovako: „Nemamo strateški interes da smanjimo globalno snabdevanje energijom, jer bi to podiglo cene goriva na američkim benzinskim pumpama, kao i širom sveta”. Nemački ministar ekonomije Robert Habek četvrtak se jasno izjasnio protiv zabrane uvoza energenata iz Rusije, i to zbog strepnje za dalju društvenu koheziju u Nemačkoj.

- Advertisement -

„Ne bih se zalagao za embargo na uvoz fosilnih goriva iz Rusije. Štaviše, bio bih javno protiv toga. Nestašica energenata mogla bi da ugrozi društvenu koheziju u Nemačkoj. Neophodno nam je energetsko snabdevanje kako bismo održali stabilnu cenu i energetsku bezbednost Nemačke”, preneo je Habekovu izjavu „Dojče vele”.

Gde je, iz ove energetsko-socijalne vizure Berlina, mesto u ovom trenutku zatučenog „Severnog toka 2”, nejasno je.

U međuvremenu, Kadri Simson, komesar za energetiku EU, objavila je pred vikend da Brisel ima plan za „vanredne situacije” za slučaj da dođe do „delimičnog ili potpunog prekida snabdevanja prirodnim gasom” iz Rusije.

Prilika da EU iskaže profil svoje pripremljenosti za eventualno rusko zavrtanje energetskih slavina nastupila je, čini se, već juče.

„Naime, protok sibirskog gasa cevovodom ’Jamal’ na zapad, preko Belorusije i Poljske ka Nemačkoj i Evropi, obustavljen je”, javio je juče prvo izraelski „Džeruzalem post”. Rusija, inače, tržištima u Evropi isporučuje oko 40 odsto prirodnog gasa, a „Jamalom” putuje oko 15 odsto te količine.

Jučerašnje obustavljanje dogodilo se bez zvaničnih objašnjenja, iako je „Gasprom” bukirao kapacitete za prolazak gasa tom trasom tokom celog jučerašnjeg dana.

Da li je reč o privremenom potezu „Gasproma” i koji je tim povodom sledeći korak Brisela, nejasno je, jednako kao i dilema kako bi se ova „mini gasna trauma” mogla odraziti na cenu tog energenta u Evropi.

U međuvremenu, zategnute živce berzanskih energetskih špekulanata širom sveta dodatno tanji „OPEK plus”, kao i pre neki dan Globalno udruženje država izvoznika gasa (GECF). Naime, u situaciji neizvesne dalje sudbine ruskog izvoza gasa i nafte, „OPEK plus” je ove sedmice, nakon sednice koja je trajala samo 13 minuta, zaključio da tržištu u aprilu nisu neophodne veće količine barela od ranije dogovorenih „plus 400.000 barela”. Ni „OPEK plus”, kao ni GECF nedavno na samitu u Dohi, u svom zaključnom saopštenju nije spomenuo ukrajinsku krizu.

- Advertisement -
SourcePolitika
- Advertisement -

Srodni članci

1 KOMENTAR

Ostavite komentar

Najnovije vesti