Jerusalem post: Kosovo i Srbija – greška Izraela na Balkanu

Jerusalem post, autor Majkl Frojnd, objavio je tekst posvećen aktuelnim dešavanjima vezanim za odluku Izraela da prizna nezavisnost Kosova, izražavajući sumnju u ispravnost tog čina uzimajući u obzir sve istorijske i pravne činjenice i dugogodišnje prijateljstvo srpskog i jevrejskog naroda.

Tekst na internet sajtu „Jerusalem post“ objavljujemo u celosti.

„Da biste u potpunosti razumeli osetljivost ovog pitanja, samo razmislite koliko je kosovsko pitanje važno za Beograd, sa kojim Izrael poslednjih godina neguje sve toplije odnose. 

U zapanjujućem preokretu politike prošle nedelje, Izrael je popustio američkom pritisku i formalno je priznao srpsku pokrajinu Kosovo kao nezavisnu državu. Iako je veći deo medija pozdravio ovaj razvoj događaja s uzbuđenjem i čak s malo veselja, ne bismo smeli da dozvolimo da nas prevare misleći da je to mudra odluka. 

Jerusalem post: priznanje Kosova je bumerang za Izrael

Sigurno nije. Priznavanjem Kosova, Izrael je počinio veliku balkansku grešku, koja nije samo uvreda istorije, pravde i zdravog razuma, već takođe podriva sopstvene nacionalne interese jevrejske države i verovatno će biti bumerang protiv nas.

Potez koji je najavio američki predsednik Donald Tramp 4. septembra u Ovalnom kabinetu  u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića kao i Avdulaha Hotija, samozvanog kosovskog premijera, tokom potpisivanja sporazuma o ekonomskoj normalizaciji, označio je nagli zaokret u izraelskoj poziciji. Više od 12 godina, otkako je Kosovo ilegalno i jednostrano proglasilo da se odvaja od Srbije 17. februara 2008. godine, Izrael je odbijao da podrži nezavisno Kosovo iz principa i sa dobrim razlogom.

Jerusalem post: Za početak, Kosovo je sastavni deo Srbije, i zakonski i ustavno.

Podržati njegovo otcepljenje znači mešati se u unutrašnje stvari druge države, što je retko razborit korak. Koliko je to još slučaj na Balkanu, gde granični sporovi, etničke tenzije i složeni istorijski procesi samo dodatno komplikuju situaciju.

Da biste u potpunosti shvatili osetljivost pitanja, samo razmislite koliko je pitanje Kosova važno za Beograd, sa kojim Izrael poslednjih godina neguje sve toplije odnose. Pojednostavljeno, Kosovo je za Srbe ono što su Jerusalim, Judeja i Samarija za Jevreje: kolevka nacije, mesto gde je sve počelo.

Pre više od 800 godina, Kosovo je bilo srce Srbije i služilo mu je kao kulturno, duhovno i administrativno središte sve do sudbonosne bitke na Kosovu Polju 1389. godine, kada su Turci Osmanlije pobedili Srbe i njihove saveznike.

Na kraju, albanski migranti raselili su srpske stanovnike u tom području i oni sada čine pretežnu većinu kosovskog stanovništva. Ali teritorija pokrajine prošarana je drevnim srpskim crkvama, manastirima i spomenicima. Za Srbe bi napuštanje Kosova bilo slično izrezivanju njihovog kolektivnog kucajućeg srca, centralnog organa koji je od vitalnog značaja za njihovo nacionalno nasleđe i identitet.

Otuda, iako se Srbija u Beloj kući složila da pojača ekonomsku saradnju sa Kosovom, oni su čvrsto odbili da pristupe njegovoj državnosti, čvrsto stojeći na svom pravu na zemlju svojih predaka.

Izraelsko priznanje Kosova predstavlja uvredu za Srbiju i preti da baci senku na poboljšane odnose dve zemlje. Takođe postavlja opasan presedan koji se lako može okrenuti i koristiti protiv jevrejske države.

Jerusalem post: Ako mogu kosovari mogu i palestinci

Uostalom, ako Kosovari mogu jednostrano da razdvoje Srbiju da bi stvorili svoju zemlju, zašto to ne bi mogli učiniti Palestinci u Judeji ili izraelski Arapi u Galileji? Kosovo je nastojalo da opravda svoj zahtev za nezavisnošću na isti način na koji to imaju Palestinci: pozivanjem na pravo na samoopredeljenje. Ali tamo gde ovo pravo počinje i završava u međunarodnim odnosima, naravno je trnovito i opasno pitanje. Zaista, koje su tačno njegove granice?

Na primer, da li bi stanovnici Bruklina u principu mogli da tvrde da su jedinstvena nacija sa sopstvenom istorijom, geografijom, kuhinjom, pa čak i naglaskom, i žele da se odvoje od SAD i formiraju svoju zemlju? Ili šta je sa Kataloncima u Španiji, Korzikancima u Francuskoj ili Škotima u Ujedinjenom Kraljevstvu, od kojih bi mnogi želeli da osnuju nezavisne nacije? Kada bi se svakoj etničkoj manjini dozvolilo da koristi pravo na samoopredeljenje, to bi izazvalo beskrajan krug haosa širom sveta.

Tokom godina, suprotstavljajući se kosovskoj nezavisnosti kao principu, Izrael je mogao s razlogom da tvrdi da zastupa dosledan stav koji zastupa nepovredivost suverenih granica. Ali nakon priznavanja Kosova, ta doslednost je sada prošlost.    

Sigurno je da sporazum najavljen prošle nedelje nije bez koristi za Izrael, jer su se i Srbija, i Kosovo sa većinskim muslimanskim stanovništvom obavezali na otvaranje ambasada u Jerusalimu, dalje jačanje međunarodnog legitimiteta statusa Svetog grada kao glavnog grada jevrejske države. Vučić i Hoti takođe su se složili da zabrane teroristički pokret Hezbolah.

I samo nekoliko nedelja nakon objave u vezi sa sporazumom između Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata, to daje osećaj napretka promenama koje su u toku u ovom delu sveta. Ali ostaje činjenica da je ovo imalo vrlo visoku cenu.

Kao što je Arthur Kol, bivši izraelski ambasador u Srbiji, rekao za „The Media Line“: „Nismo povezani sa balkanskim sukobom i ne bi trebalo da budemo. Nisam siguran da je u interesu Izraela da se umiješa u ovaj posao“, rekao je Kol, dodajući: „Plaćamo cenu predajom svog principa, dugogodišnje politike. To je korak koji bi mogao imati posledice na izraelsko-palestinski sukob“.

Priznavanjem Kosova, Izrael je zadao udarac svojim odnosima sa Srbijom, potkopao sopstveni stav o palestinskom samoopredeljenju i umešao se u spor tamo gde mu nije mesto. Umesto da prihvati Kosovo, Izrael bi trebalo da neguje veze sa Srbima, sa kojima Jevreji imaju dugu i zajedničku istoriju prijateljstva i uzajamnog poštovanja.

Nažalost, nakon izbora u SAD koji su za manje od dva meseca i potrebe Vašingtona da zabeleži spoljnopolitičke uspehe, politika je ponovo trijumfovala nad principom.

Pisac, koji je tokom svog prvog mandata služio kao zamenik direktora za komunikacije u kabinetu premijera pod Benjaminom Netaniahuom, predsednik je Udruženja prijateljstva Izrael Srbija“, Jerusalem post 10.09.2020.