Vuhan, prvo žarište korone, posle 76 dana izolacije obeležio povratak u redovno stanje. Svetlima, sirenama automobila i brodova, hiljade ljudi na ulicama i u parkovima proslavile otvaranje grada.
Uz ove poruke koje su odjekivale sa ulica i trgova, uz bleštavilo svetla koje je obasjalo palatu Žutog ždrala i ceo grad, uz sirene automobila i brodova sa Jang Cea, Kinezi u Vuhanu obeležili su otvaranje grada koji je 76 dana bio u potpunoj izolaciji zbog virusa korona.
Ovaj višemilionski grad, prestonica centralne kineske provincije Hubej, označen je kao prvo žarište iz koga se u svet preneo smrtonosni kovid 19.
„Ovo što sada gledam kao da nije stvarno. Kao da je san. Neki film“, prenosi nam slike Vuhana danas naš Nikola U, profesor u jednoj školi u Vuhanu. „Možete li da zamislite grad koji je dva i po meseca bio u potpunoj tišini, bez ljudi na ulicama, a odjednom počne da vri, postane mravinjak. Čudesne su slike, iako su lepe, biće mi potrebno vremena da se i na njih naviknem“, kaže on za Novosti.
Mladi Nikola U. jedini je Srbin koji je posle proglašenja epidemije korone ostao u Vuhanu, suočen s neizvesnošću i potresnim slikama umiranja. Verovao je da je izolacija jedini spas od gotovo sigurne smrti. Hrabrila ga je pomisao na roditelje, na sestru. I, izdržao je.
© AP PHOTO / MARK SCHIEFELBEIN
„Zadivljen sam mojim Kinezima“, kaže nam ovaj tridesettrogodišnjak. „Kako su oni podneli sve ove mere, sve dane izolacije. Njima je to, kao, potpuno normalno. Meni, priznajem, nimalo nije bilo lako. Sad dok gledam koliko su srećni i kako tu sreću pokazuju, vidim koliko cene slobodu posle proživljenih dana izolacije. Oni sada slave život. Niko kao Kinezi, čini mi se, ne umeju da ga slave. Spektakl koji su priredili, posle ukidanja mera izolacije i otvaranja grada, zaista je oda životu.“
Ove slike koje nam prenosi Nikola, iz sata u sat sve su življe. Krenuo je drumski i železnički saobraćaj. Otvoren je aerodrom, poleteli su i prvi avioni. Otvoreni su marketi. Uskoro će i škole početi sa nastavom. Radnici u većini firmi već su na radnim mestima.
Ipak, neke mere opreza su ostale, pa tako iz grada može da izađe i u njega da uđe samo osoba koja ima zeleni pečat, odnosno kod u svom telefonu, kao potvrdu da je sasvim zdrava. Taj kod je dobio i Nikola U. i on će uskoro među svoje đake.
„Da nije bilo potpune izolacije, da se mere države nisu poštovale, Vuhan bi još bio zatvoren“, uveren je Nikola. „Mene, zato, strašno brinu vesti koje stižu iz Srbije. Ne razumem naše ljude zašto ne poštuju preporuke lekara. Ako je kineska priča uspela u borbi sa virusom, a mi imamo sada priliku da je primenimo jer su tamo i lekari iz Kine, zašto to ne učinimo? Sve mi se čini da se nešto inatimo, ali od inata nema zanata.“
Težak povratak
Nikoline kolege iz međunarodne škole u Vuhanu, koje su otputovale u matične zemlje kad je počela epidemija, imaće mnogo muka da se vrate.
„Moraće najpre da obnove vize, potom i boravišne dozvole, uprkos garancijama koje im šalju poslodavci“, kaže Nikola. „Pored toga, čeka ih karantin. Ovdašnje vlasti su sada mnogo opreznije, mere predostrožnosti su na najvišem nivou.“
