Sadržaj teksta
Izbori 2020. – za koga se glasa i šta posle!
Na parlamentarnim izborima, prema proporcionalnom sistemu, za Narodnu Skupštinu Republike Srbije, bira se 250 narodnih poslanika. Pravo glasa ima 6.583.665 registrovanih glasača. Na Kosovu, koje Srbija prema važećem ustavu još uvek smatra svojom Autonomnom pokrajinom parlamentarni izbori biće održani u sredinama u kojima živi srpska zajednica.
Izbori se sprovode prema zakonu iz 2000. godine
Republika Srbija, prema važećem izbornom Zakonu, koji je usvojen 2000. godine, a izmenjen 2004. godine, predstavlja jednu izbornu jedinicu. Poslanički mandati raspodeljuju se proporcionalno prema broju osvojenih glasova. Izmene starog zakona prevashodno se odnose na političke stranke nacionalnih manjina u raspodeli mandata, koje ukoliko ne pređu izborni cenzus, koji prvi put na ovim izborima iznosi 3%, pre je iznosio 5% glasova, za njih važi „prirodni prag„, koji se dobija kada se broj važećih glasova podeli sa 250 poslanika za svako poslaničko mesto, što u zavisnosti od izlaznosti na izbore, predstavlja između 12.000 i 16.000 glasova.
Na parlamentarnim izborima učestvuje 21 lista. Na prethodnim parlamentarnim izborima 2016.godine učestvovalo je 20 listi.
Republička izborna komisija (RIK) Srbije je proglasila važeće izborne liste:
● Aleksandar Vučić – za našu decu
● Ivica Dačić – „Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) – Dragan Marković Palma“
● Dr Vojislav Šešelj – Srpska radikalna stranka
● Vajdasági Magyar Szövetség-Pásztor István – Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor
● Aleksandar Šapić – Pobeda za Srbiju
● Za Kraljevinu Srbiju (Pokret obnove Kraljevine Srbije, Monarhistički front) – Žika Gojković
● Ujedinjena demokratska Srbija (Vojvođanski front, Srbija 21, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Stranka moderne Srbije, Građanski demokratski forum, DSHV, Demokratski blok, Zajedno za Vojvodinu, Unija Rumuna Srbije, Vojvođanska partija, Crnogorska partija)
● Akademik Muamer Zukorlić – Samo pravo – Stranka pravde i pomirenja (SPP) – Demokratska partija Makedonaca (DPM)
● Metla 2020
● Milan Stamatović – Zdravo da pobedi – Dragan Jovanović – Bolja Srbija – Zdrava Srbija
● SDA Sandžaka – dr Sulejman Ugljanin
● Milica Đurđević Stamenkovski – Srpska stranka Zavetnici
● Narodni blok – Velimir Ilić – general Momir Stojanović
● Sergej Trifunović – Pokret slobodnih građana
● Suverenisti
● „Albanska demokratska alternativa – Ujedinjena dolina“- „Alternativa demokratike Shqiptare – Lugina e bashkuar”
● Grupa građana: 1 od 5 miliona
● Nek maske padnu – Zelena stranka – Nova stranka
● Ruska stranka – Slobodan Nikolić
● Čedomir Jovanović – Koalicija za mir (Liberalno demokratska partija, Tolerancija Srbije, Bošnjačka građanska stranka, Stranka Crnogoraca, Vlaška narodna stranka – Partia neamului rumânesc, Liberalno demokratski pokret Vojvodine, Udruženje Jugoslovena u Srbiji, AMARO – Akciona mreža asocijacija i romskih organizacija, Udruženje građana „Rumuni Homolja“, Skaska)
● Pokret Levijatan – Živim za Srbiju
Izbori 2020. – očekivana izlaznost preko 50%
Prema istraživanjima javnog mnjenja uverljivu prednost ima lista „Aleksandar Vučić – za našu decu. Zbog smanjenja izbornog praga na 3% šanse, da osiguraju poslanike u Narodnoj Skupštini Republike Srbije imaju i manje političke stranke te stranke manjinskih zajednica. Rezultati predizbornih istraživanja pokazuju, da će izlaznost biti iznad 50% kao i očekivana izborna pobeda liste Srpska napredna stranka – za našu decu.
Analitičari smatraju, da je za budućnost parlamentarne demokratije u Srbiji važno, da u narednom periodu postoji snažna i aktivna opozicija kao korektiv vlasti što do sada nije bio slučaj, posebno zbog bojkota jednog dela opozicije u radu parlamenta.
Okončanje dijaloga između zvaničnog Beograda i Prištine
Okončanje dijaloga između zvaničnog Beograda i Prištine biće jedan od prioriteta nove Vlade Republike Srbije. Specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trumpa za okončanje dijaloga između Beograda i Prištine ambasador Ričard Grenel već je postigao značajne uspehe. Radi se, pre svega, o postizanju sporazuma o obnovi avionskog saobraćaja između Beograda i Prištine te o dogovoru o izgradnji auto-puta, koji će povezati Beograd i Prištinu.
U Prištini je nedavno formirana nova Vlada Kosova, čiji će zadatak biti da implementira budući potpisani obavezujući sporazum.
Analitičari smatraju, da će za Srbiju od ključne važnosti biti, da se posle parlamentarnih izbora formira snažna Vlada, koja će imati sveopšti društveni konsenzus za okončanje dijaloga sa Prištinom, suočavanje sa posledicama pandemije Covid-19 te za nastavak započetih reformi. Okončanjem dijaloga između zvaničnog Beograda i Prištine rešiće se vekovni albansko-srpski spor i otvoriti se nova epoha u odnosima ta dva najbrojnija naroda u regionu.
Izbori stvaraju bitan preduslov za nastavak pregovora
Rešavanje srpsko-albanskih odnosa biće dobro polazište, da se kasnije urede i druga nerešena pitanja u regionu, a među njima je uređivanje odnosa između Srba i Bošnjaka, dva naroda koja dele isti životni prostor. Pri tome će biti posebno važna uloga opozicije, koja mora zajedno sa vlastima postići konsenzus kada se radi o ključnim nacionalnim pitanjima. Zbog toga bojkot izbori od strane jednog dela opozicije predstavlja realnu otežavajuću prijetnju neostvarivanju ključnih nacionalnih interesa i ugrožava aktuelnu geopolitičku situaciju u kojoj se Srbija nalazi zbog dodatnih spoljnih pritisaka zbog proglašenja vojne neutralnosti.
Dijalog se odvija u ambijentu predsedničke izborne kampanje u SAD te u situaciji kada je Kosovo povuklo takse, koje je jednostrano uvelo na uvoz robe iz Bosne i Hercegovine i Srbije i u situaciji kada vlasti Crne Gore popuštaju pred masovnim protestima i kada su prisiljene ponuditi mogućnost suspenzije Zakona o slobodi veroispovesti sve dok Ustavni sud Crne Gore odnosno Evropski sud za ljudska prava u Strazburu ne odluči o spornom Zakonu. Američka administracija želi postići spoljno politički uspeh pred predsedničkim izborima i insistiraće na završetku dijaloga između zvaničnog Beograda i Prištine potpisivanjem pravno obavezujućeg sporazuma.
Analitičari smatraju, da će nastavak dijaloga između zvaničnog Beograda i Prištine, koji će se održati 27.juna 2020. u Vašingtonu biti znak relaksacije odnosa ne samo između Beograda i Prištine nego u celokupnom regionu. Iako sa odugovlačenjem dijaloga najviše gube Srbija i Kosovo, celi region je u iščekivanju završetka dijaloga i potpisivanja pravno obavezujućeg sporazuma. To je posebno važno, jer je istorijski Prespanski sporazum između Severne Makedonije i Grčke doneo pozitivne rezultate, a završetak dijaloga doneo bi novi podsticaj pozitivnim procesima u regionu i konačno sređivanje situacije u Bosni i Hercegovini.
„Mini Schengen“ je hrabra i vizionarska ideja predsednika Srbije Aleksandra Vučića, i prema ocenama analitičara najvažniji projekt od raspada SFRJ do danas. Taj projekt probudio bi optimizam i ulio nadu, da se na ovim prostorima može osigurati bolja i uspešnija budućnost. Realizacija „Mini Schengena“ doprinela bi homogenizaciji evropskog prostora i osigurala realizaciju u praksi evropskih sloboda kretanja ljudi, roba, kapitala i usluga. To bi obesmislilo balkanske nacionalizme, a pritom i osnažilo EU, koja je nemoćna pred pritiscima Rusije, Kine i Turske i koja se odlučno ne suprotstavlja populistima, koji kolaboriraju sa snagama čiji je jedini cilj razaranje evropskog jedinstva.
Jedan dio faktora u Evropi i svijetu se protive ovoj inicijativi, jer njihovim interesima odgovara da Balkan ostane trajno nestabilno područje gdje nikada neće doći do susjedskog pomirenja i saradnje, istinske evropeizacije, dugoročnog ekonomskog napretka, stabilnosti, mira, perspektive za mlade i obrazovane ljude sa krajnjim ciljem ulaskom svih država Zapadnog Balkana u EU. Konačno „Mini Schengen“ mogao bi dovesti do prosperiteta svih država regiona poslije skoro 30 godina sporova, napetosti, konflikata i zastoja.
Analitičari smatraju, da Srbija ulazi osnažena u dijalog, jer će Vučić posle izbori imati podršku više od 50% biračkog tela, dok na Kosovu ne postoji opšti društveni konsenzus o dijalogu. Postoji nesrazmernost u snazi strana u dijalogu. Kosovo je napravilo stratešku grešku što je prepustilo poziciju glavnog pregovarača sa Srbijom predsedniku Kosova Hašimu Tačiju, koji je istovremeno glavni pregovarač sa Srbijom i glavni osumnjičeni za ratne zločine.
Jačanje pritisaka zbog vojne neutralnosti
Srbija se još uvek nalazi na prekretnici odnosno da li će nastaviti sa ubrzanim putem ka članstvu u EU i realizaciji započetih reformi, koje tek u narednom periodu treba da daju prave rezultate ili će se vratiti u period kada su državom vladali tajkuni.
Iako je Srbija februara 2016. potpisala sporazuma sa NATO-om još uvek jedan deo država izražava sumnjičavost prema geopolitičkoj orijentaciji Srbije ali i još nekih drugih država regiona, prema kojima se izražava skepsa, da mogu promeniti geopolitičku orijentaciju. Zbog toga je važno u narednom periodu raditi na dodatnoj izgradnji i razvijanju poverenja između Srbije i Zapada, jer može postati žrtva dodatnog nepoverenja zapadnih saveznika prema Srbiji i njenoj politici. Pri tome je važno da Crna Gora i Hrvatska ne budu nosioci izgradnje tog poverenja zbog tradicionalno negativnog odnosa srbske javnosti prema politikama tih država prema Srbiji.
Iako Srbija širi intenzitet priče o vojnoj neutralnosti na drugoj strani Srbija je proširila svoje prostore u sedištu NATO-a i ojačala je saradnju. Severna Makedonija je postala članica NATO-a, uz Hrvatsku, Crnu Goru, Albaniju, Rumuniju, Mađarsku i Bugarsku koje su već pristupile Severnoatlantskom savezu, vojno neutralna Srbija je okružena državama članicama NATO-a. Tu je i Kosovo sa prisutnim NATO trupama i velikom vojnom bazom. Prema ocenama vojnih eksperata vojna neutralnost predstavlja unikum Srbije.
Demokratska stranka žrtva opozicionih obračuna
Demokratska stranka (DS) kao jedna od najstarijih i najvažnijih političkih stranaka u Srbiji doživela je potpuni raspad i postala je najveća žrtva unutar opozicionih obračuna i sukoba. Iz Demokratske stranke izrasla je većina sadašnjih opozicionih stranaka i njihovih čelnika, koji su svoje nove političke karijere gradili na uništavanju Demokratske stranke.
Analitičari smatraju, da je Demokratska stranka trebala postati centar opozicionog okupljanja u Srbiji, a ne da su pojedinci, koji su izrasli iz Demokratske stranke učinili sve da ta stranka postane beznačajan i neprepoznatljiv deo opozicione političke scene. Tome su doprinela i unutrašnja previranja unutar Demokratske stranke, koja su je dodatno marginalizovala.
Veći deo opozicije u Srbiji naneo je ogromnu štetu građanskim protestnim okupljanima, koja su imala tradiciju u Srbiji, jer su u jednoj fazi opozicione političke stranke prisvojile građanska okupljanja potpisivanjem tzv. sporazum sa narodom i tako su protestna građanska okupljanja izgubila svoj istinski smisao.
Izbori za novog lidera opozicije
Rascjepkanost opozicije poslije parlamentarnih izbora dovešće do ukrupnjavanja opozicije i izbora novog lidera opozicije. Većina opozicionih lidera su već do sada poznati široj javnosti, značajan deo sa brojnim hipotekama.
Upravo zbog rascepkanosti opozicije predstojeći izbori predstavljaju izbore, koji treba da promovišu novog lidera opozicije, novo lice, koji neće nositi breme svoje političke prošlosti. Uslediće prekomponovanje stranačke scene što će uzdrmati jedan deo već postojećih stranaka na političkoj sceni Srbije.
Izbori – Važnost mira i stabilnosti
Parlamentarni izbori u Srbiji predstavljaju važan test za sigurnosno-obaveštajni sistem te zemlje. Pojedini politički subjekti već su do sada koristili nasilje kao političko sredstvo u sprezi sa stranim faktorom te se ne može isključiti mogućnost izbijanja nasilja i nemira neposredno pred izbore.
Analitičari smatraju, da je Srbija ključna država regiona za održavanje stabilnosti i mira i zbog toga je potrebno sprečiti mogućnost izbijanja nasilja u završnici izborne kampanje i izazivanjem nemira na sam dan izbora kako bi se izbori proglasili nelegitimnim i nelegalnim te tako nevažećim. Tako bi se pokušali osporiti rezultati izbora i destabilizovati Srbija.
Postoji jedan manji deo krugova unutar Srbije, kojima bi sa delom stranog faktora odgovarala destabilizacija Srbije, tako bi se Srbija i Zapadni Balkan vratili 30 godina unazad umesto, da se Srbija okrene napretku i dodatno poboljša ekonomske pokazatelje, sa kojima je prednjačila u regionu kao što su: nivo stranih investicija, relativno nizak javni dug, niska nezaposlenost, ubrzan rast plata i visoka godišnja stopa ekonomskog rasta sa potencijalom da se u narednom periodu dodatno poveća.
