Čak 57 odsto građana smatra da bi Srbija trebalo da prihvati francusko-nemački plan ukoliko bi isključio formalno priznanje Kosova i njegovo članstvo u Ujedinjenim nacijama. S druge strane, čak 80 odsto građana je protiv tog predloga ako bi taj dokument podrazumevao priznanje Kosova i njegov ulazak u UN – pokazalo je najnovije istraživanje agencije „Faktor plus“. Studija je urađena na reprezentativnom uzorku od 1.100 ispitanika, a u agenciji „Faktor plus“ kažu da se marginalna greška kreće u rasponu minus ili plus tri odsto.
Istraživanje, između ostalog, otkriva pod kojim uslovima bi građani Srbije prihvatili novi sporazum sa Prištinom na osnovama francusko-nemačkog predloga s tim što rezultati istraživanja pokazuju da je tek svaki peti građanin upoznat sa osnovama plana iza kojeg stoji cela EU. Direktor agencije „Faktor plus“ Vladimir Pejić predstavio je istraživanje i zajedno sa stručnjakom u oblasti komunikacija Đorđem Trikošem komentarisao dobijene rezultate.
Tako je svega 21 odsto građana odgovorilo da je upoznato sa osnovnim idejama francusko-nemačkog predloga za rešenje kosovske krize dok je 61 odsto ispitanika reklo da nije upoznato, a 11 procenata građana nema stav o tome.
– Kada je KiM u pitanju, mišljenje građana je periodično. Kosovo nije pitanje koje mnogo zanima građane Srbije. Tu nema nekih promena. Međutim, kada dođe do nekog problema, kao što su incidenti, Kosovo dođe na prvo mesto. Postoji jedna crvena linija preko koje građani nikako ne bi prešli. Dobili smo indikativne odgovore koji ukazuju na to da su građani spremni na kompromis, da je i njima teško da država na ovaj način funkcioniše. Naravno, ne bi se pomirili sa nekim zahtevima koji nisu prihvatljivi – objašnjava direktor agencije „Faktor plus“ Vladimir Pejić.
I da francusko-nemački plan ne podrazumeva formalno priznanje Kosova i njegov ulazak u UN 33 odsto građana smatra da Srbija ne bi trebalo da prihvati taj dokument dok je 10 odsto ispitanika na to pitanje odgovorilo sa „možda“. Kao što smo već rekli, 57 odsto građana bi podržalo takav francusko-nemački predlog.
– Sama činjenica da su ljudi toliko opredeljeni za potpisivanje nekog sporazuma govori da je ljudima stalo do napretka i razvoja zemlje. Ali, isti ti ljudi spremni su čak i po cenu tog životnog standarda, kada su suočeni sa pitanjem kosovske nezavisnosti, da od toga odustanu. Ne verujem da bi reakcija na sporazum bila toliko oštra ukoliko se predstavi ekonomska strana i objasni se koliko bismo izgubili ukoliko ga ne bismo potpisali – rekao je Trikoš gostujući na Blic TV.
Koliko se građani protive ponižavajućim uslovima eventualnog sporazuma sa Prištinom pokazuje i podatak da svega devet odsto građana smatra da bi naša država trebalo da prihvati francusko-nemački predlog ako podrazumeva priznanje Kosova i njegov ulazak u UN dok se 11 odsto ispitanika izjasnilo sa „možda“. Građani nisu veliki optimisti da bi u slučaju eventualnog odbijanja aktuelnog plana sledeći predlog za rešenje kosovskog pitanja bio bolji. Tako 33 odsto građana smatra da će sledeći plan „verovatno biti gori“, a devet odsto ispitanika misli da će „izvesno biti mnogo nepovoljniji“.
Čak 36 procenata građana kaže da „sledećeg plana neće ni biti“ dok samo 21 odsto veruje da će „sledeći plan verovatno biti bolji“.
– Pokreće se pitanje da li će biti uopšte predloga kao što je francusko nemački sporazum. Deo građana smatra da sledeći predlog može biti mnogo gori, a visok broj građana kaže da ga neće uopšte ni biti – kaže Pejić.
Zanimljivo, tek svaki drugi građanin ispratio je potpuno ili delimično nedavnu sednicu Narodne skupštine koja je bila posvećena pitanju Kosova. Naime, samo 12 procena ispitanika potpuno je ispratilo tu sednicu, a 36 odsto delimično. S druge strane, 11 odsto građana je reklo da nisu pratili sednicu skupštine, ali su „usput obratili pažnju“ dok je 25 odsto izjavilo da „ne prati politiku“.
Postoji nešto veće intresovanje za rad Skupštine Srbije danas, što je dobra vest, ali loša vest je možda to da građani nisu oduševljeni kako to izgleda – rekao je Vladimir Pejić.
– Vrlo temeljno sam pratio dešavanja u Skupštini. Dve ključne stvari su mogle da se zaključe. Jedan da je vreme političke neutralnosti Srbije istekao. Drugi da je Srbija u težoj poziciji danas nego pre par meseci. Ukoliko se stvari značajno ne promene, bićemo u još težoj situaciji – dodao je Trikoš.
Prethodnih dana spominjala se mogućnost raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora na jesen, a prema studiji „Faktor plusa“ 39 odsto građana izašlo bi na izbore da se održavaju u nedelju dok 36 odsto ispitanika ne bi. Čak 25 odsto građana trenutno nema stav o izlasku na izbore.
– Nema većih promena tu, biračko telo nije u tolikoj meri senzitivno. Ne ide to tako brzo. Svakako, ne bih nikoga posebno istakao, sve iz brojki možemo da vidimo. Očekujem da bude na strani opozicije prekomponovanja – kaže Pejić.
Pitaju se mnogi da li je i koliko ta sednica skupštine uticala na rejting stranaka? Sudeći po istraživanju „Faktor plusa“, nisu mnogo. SNS trenutno ima podršku 46 odsto građana, a SPS 10,8 procenata. Na trećem mestu je SSP sa 7,1 odsto podrške, a na četvrtom koalicija „NADA“ sa 4,7 procenata. Da se danas održavaju pralamentarni izbori cenzus od tri odsto prešli bi još „Zavetnici“, pokret „Ne davimo Beograd“ i „Dveri“. Ispod cenzusa ostali bi Narodna stranka Vuka Jeremića sa 2,7 odsto glasova i pokret „Srce“ Zdravka Ponoša sa 2,2 procenata koliko bi imala i koalicija „Zajedno za Srbiju – Ekološki ustanak“.
– Među liderima desničarskih stranaka imamo i jednog sa druge strane, Zelenovića, za kojeg se opredelilo 9 odsto ispitanika. Ja bih rekao da je razlog zbog čega je Zelenović prošao tako dobro jeste to što je imao jasan, konstruktivan stav. Veliki je problem što opozicija pre izbora nije sve karte stavila na prozapadnu priču, jer bi njihov kredibilitet danas bio mnogo veći – smatra Trikoš.
Vlada Srbije obeležila je prošlog petka 100 dana rada, a istraživanje agencije „Faktor plus“ pokazuje da su najbolje prosečne ocene od strane građana dobili premijerka Ana Brnabić (3,2), ministar finansija Siniša Mali (3,1), ministar građevinarstva Goran Vesić (3) i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić (3). S druge strane, najslabije prosečne ocene imaju Darija Kisić (2,3), Marko Blagojević (2,3), Husein Memić (2,3), Tanja Miščević (2,3), Aleksandar Martinović (2,3), Edin Đerlek (2,2), Mihailo Jovanović (2,2) i Tomislav Žigmanov (2,2).
