U istoriji nema konačnih rešenja, istorijske okolnosti su promenljive i već su se u odnosu na kraj prošlog veka promenile, možda još uvek nedovoljno, ali mi ne smemo da gubimo strpljenje niti da se umorimo od trpljenja, kaže episkop bački Irinej o budućnosti Kosova i Metohije i srpskog naroda na tom prostoru.
„Pozdrav ‘dogodine u Prizrenu’ besmislen je samo za one čija je istorijska svest nepotpuna, oštećena“, kaže episkop Irinej u intervjuu za Blic.
Istakao je da naša država pomaže srpski narod i čuva mir i da je to više nego dovoljno.
Poručio je da u jedinstvu duhovnog prostora jednog naroda nema gradacije i da ne postoje važnije i manje važne oblasti.
“Za našu crkvu i narod jednaka je važnost i Dečana i Ostroga, i Srbije i Crne Gore i KiM, i Bačke i Srema i Banata, kao i svih drugih krajeva i krajina u kojima srpski narod vekovima živi kao autohtoni narod“, naveo je Irinej.
Govoreći o položaju SPC u Crnoj Gori, episkop je istakao da su litije u toj zemlji bile manifestacija potpunog jedinstva crkve i naroda, a da je narod braneći svetinje i crkvenu imovinu, branio i odbranio sopstveni nacionalni, kulturni i u prvom redu crkveni, pravoslavni identitet.
Episkop kaže da su u litijama Srbi, kao i oni koji se ne osećaju Srbima, ali su pravoslavni vernici, ubedljivo, brojnošću, upornošću i nenasiljem dokazali narodnu suverenost.
“Naš narod zna da je stvorio tu državu, branio je od Turaka, Mlečana i potonjih osvajača i da je sloboda Crkve i naroda neprikosnovena i u Crnoj Gori i svugde. Oni koji i danas mute vodu i misle da mogu da se igraju sa tom činjenicom ne rade dobro ni za svoju državu ni za koji od tamošnjih naroda, a ni sebi ne čine dobro“, poručio je Irinej.
Osvrnuo se i na situaciju sa pandemijom virusom korona ističući da nam Bog i kroz bolesti pruža priliku da se pokažemo “kao njegovi ljudi“ – pokažemo ljubav i pomažemo jedni drugima.
On kaže da je naša država u početku primala prijateljsku pomoć, a sada je u mogućnosti da takvu pomoć pruži zemljama oko nas i to je za primer, zahvalnost i ugledanje.
Poručio je da kroz proslavljanje Vaskrsa – za hrišćane najznačajnijeg događaja u istoriji sveta, slavimo našu veru i nadu da ćemo i mi Hristovim putem, putem našeg vaskrsenja koji, kako kaže, znači prelazak u večni, blaženi život pun radosti.
“A radosti nema bez bližnjih, bez zajednice sa onima kojie volimo. Stoga mi verujemo da ćemo u večnom životu biti sa svojim roditeljima, precima, prijateljima. To je Vakrs“, poruka je Irineja.
