Kao što su najavili, ratni veterani koji protestuju već 145 dana u Pionirskom parku, izašli su ispred Skupštine Srbije u znak protesta zbog novog Zakona o pravima i obavezama boraca, ratnih i vojnih invalida i njihovih članova porodica koji ih diskriminiše i svodi na socijalne slučajeve. Naša Borba je u to ime iskoristila priliku da porazgovara sa jednim od vojnih veterana koji je pokušao da nam približi situaciju i objasni razlog protesta.
Protest i nezadovoljstvo vojnih veterana, zašto?
Kao prvo želim u ime svih ljudi koji protestuju da vam se zahvalim jer ste jedini mediji koji je došao i koga zanima ova priča, nažalost. Veliki mediji ćute o ovome i uopšte ih ne zanima. Protest je zbog nacrta zakona oko vojnih veterana, zbog toga smo i počeli da se skupljamo. Ministar Đorđević je na naše molbe bio ciničan, gledao nas je sa visine a mi smo samo hteli poštovanje; radnik, seljak, veteran nije bitno ali hajde da poštujemo jedni druge, svi smo mi ljudi na kraju krajeva.
Zbog čega je zakon konkretno naveo nekolicinu vas na protest da iskažete nezadovoljstvo?
Neinformisanost ljudi je takođe bitan faktor. Da, borci koji su u udruženjima veterana imaju neke beneficije, mi ne ali treba svi da znaju, bili u udruženju ili ne, mi nemamo nikakva prava. Sve je to mrtvo slovo na papiru. Navodne beneficije koje i dobijamo podeljene su u tri grupe. Prva grupa dobija 13 000 dinara, druga 10 000 a treća 7 000 dinara mesečno i to pod uslovom da veteran nema nikakva primanja, ali i niko iz njegove porodice. Tek se onda ostvaruje eventualno pravo koje je, ako ćemo, ruku na srce manje nego socijalna pomoć.
Spominjete razliku između vas pojedinaca i onih drugih koji su u udruženjima veterana i boraca. Zakon pravi razliku između vas?
Paz, borci i veterani nisu pravnici pa da bi znali sve ali ove stvari su bile ocigledne. Nama samo treba neko ko ce nas saslušati, da znamo kome da se obratimo i da znamo šta nam sleduje. Istini na volju, vlast je primila neka boračka udruženja koja su podržala ovaj zakon , ali predsednici tih udruženja ne mogu da predstavljaju sve nas, da, mi jesmo vojni veterani ali oni nemaju pravo mimo nas da odlučuju.
Zbog čega nejedinstvo između vas? Izgleda da Srbi samo u ratu mogu pronaći zajednički jezik.
Da, dobro si ovo rekao. Nema jedinstva jer država ima velika boračka udruženja koja drža za sebe, ali ona nisu izabrana da legitimno predstavljaju i govore u ime pojedinaca. Ovaj zakon nema podršku od boraca, to vam odgovorno tvrdim. oni nisu izabrani da nas legitzimno predstavljaju i govore u naše ime. Podršku za ovaj zakon nemaju od boraca, to odgovorno tvrdim. Zapravo, složniji smo nego što se čini. Podržavaju nas vojni invalidi. Jer prvo si borac, pa veteran pa na kraju invalid. To je međusobno poštovanje, mi smo kao braća.
Znači ako hoćete da ostvarite prava morate biti član nekog od većih udruženja?
Upravo to. Evo ispričaću vam šta se desilo na Sretenje. Dvadeset boraca sa Kosšra su poslati da im se uruči jednokratna pomoć. Oni iz udruzenja su se našli na spisku, ljudi koji nisu u udruženju nisu. To mi je ispričao jedan od boraca koji je sedam puta operisan zbog tumora na kolenu i nije pozvan. Ne radi se tu o parama, nego poštovanju i klasifikaciji boraca na članove i one koji to nisu. Moje skromno misljenje je da je to nepravda.
Šta se dešava sa borcima koji su se borili u Srbiji a da žive trenutno u Crnoj Gori ili Kosovu?
To je isto jedan od problema. U ovom zakonu su oni kulturno skrajnuti jer Crna Gora je u NATO a oko Kosova vam je sve jasno. Tako da, uprkos tome što položili život u odbranu svoje otadžbine ostali su bez ikakvog prava na pomoć. Takođe, zakon ne obuhvata ljude iz Republike Srpske i Hrvatskee
Uprkos tome što mediji ne izveštavaju o protestima, vas ipak ima i to ne malo. Na koji način se organizujete?
Sve to ide od čoveka do čoveka ali i društvene mreze su nas spojile, iskreno govoreći. Na njima se dogovaramo, tu obaveštavamo ljude o našim konkretnim ciljevima, planovima i protestima. Ipak, postoji izvestan strah kod ljudi zbog određenih stvari, kao da su ucenjeni pa se i ne pojave svi. Takođe, mislim da su izbori preuzeli primarijus i da je to goruća tema. Ali nismo sami, i policija je bila uz nas kao i naši saborci iz 63. padobranske brigade.
Da li želite još nešto da izjavite, a da vas mi nismo pitali?
A šta da kažem? Reći ću za godinu dana kada migranti ostanu u Srbiji pa kada krenu da prave probleme, onda će se setiti nas. Evo vidite šta se radi, oduzima nam se oružje po uredbama i zakonima i onda kada dođe do problema, narod neće imati kako da se brani. Pa i situacija u vojsci, na služenju vojnog roka ima više žena nego muškaraca. Ne kažem ništa, lepo je to što ima žena ali to je ipak muška sramota. Zapravo, sve je to naša lična sramota jer nismo ujedinjeni.
Video prilog gde su se veterani otvorili i rekli šta ih još tišti, možete pogledati ovde.
