„TAKVIM ELITAMA NAROD PO PRAVILU UZVRAĆA – MRŽNJOM“
ODNOS elite i naroda – nešto je na čemu se Rusija večito spotiče. Sasvim konkretno, spotiče se o prezir koji mnogi pripadnici naše elite osećaju prema zemlji i običnom narodu.
Postojanje takvih je neizbežno. Šta god da radite, kako god se molili Marksu ili Lenjinu – ljudi nisu isti. Neko je nadareniji, neko ima više sreće – ljudi zaista nisu jednaki.
Neki rmbaju od zvezde do zvezde, neki lepršaju po sceni, a neki se beče preko Tik-toka.
Ne uzimam ovoga puta u obzir akademike i astronaute, ni mudre državnike, mada su i oni takođe elita, koja prima mnogo više od 90 odsto sugrađana.
I evo: naša elita prezire narod, a narod većinom mrzi elitu (i sanja da se nađe u njenim redovima).
Svi su svesni nestabilnosti ovakvog stanja stvari, pa sanjaju da se nađu tamo gde su elita i narod manje u konfliktu.
A u stvari, sve je jednostavno.
Elita postoji i postojaće i uvek će uzimati i dobijati više od naroda.
Ona pravi naučna i druga otkrića, ona zabavlja javnost, upravlja industrijama i teritorijama – radi ono što ne može svako.
U tome postoji važna nijansa: elita se može ponositi svojim uspesima, ali ne sme prezirati one koji joj ne pripadaju.
Svačiji uspeh su očevi geni, majčina briga, talentovani učitelj, ličnost koja u pravom trenutku utiče i pomogne da se odabere put u životu. Tu je i naporan rad, naravno.
Plus: Njegovo Veličanstvo Slučaj jer u svetu ima mnogo više ljudi čije glave funkcionišu i mogu da mnogo rade, nego što ima mesta unutar elite.
Postigli ste uspeh – budite ponosni. Ali, ne prezirite one koji nisu.
To je sve.
Zemlje i kulture u kojima se ovo shvatanje formiralo, često surovo i krvavo, žive i razvijaju se.
Zemlje i kulture u kojima elita prezire svoj narod, a narod eliti uzvraća mržnjom – umiru.
To je sve.
