„Čujem da pitate za moje zdravlje i da ste tražili telefonski razgovor sa mnom, ali dušmani ovde to ne dozvoljavaju. Nisu dozvolili ni mom parohu, ocu Đuri da me poseti, iako je doleteo čak iz Australije kada je čuo da su me zlikovci strpali u samicu.
Što se duhovnog zdravlja tiče, nema zdravijeg ni jačeg od mene! Brojni Srbi i prijatelji Srba, sa svih kontinenata, svakodnevno se javljaju, bodre me i ne daju mi ni za tren da se osetim zaboravljenim.
Namojte pomisliti da sam se predao u ruke Bogu, kao što mnogi na dugim robijama rade, a mnogi tako i nađu spas. Nisam ništa više ni manje pobožan nego što sam bio. Nikada se ne molim Bogu za sebe, jer mi je dao sve što mi treba. Ali, bez vere i konstantne i istrajne podrške Srpske pravoslavne crkve ne bih ovako lako izdržao skoro deceniju i po dug nacistički montirani proces. Bez i jednog proverljivog dokaza! Sve je bilo zasnovano na individualnim izmišljenim optužbama, za koje se jedino nudi „hrvatska časna reč“.
A ja sam danas zdraviji, jači, brži i okretniji nego što sam ikada bio. Godinama već ne pušim, a pušio sam pet kutija dnevno, kafu sam sveo na 2-3 nedeljno, a ispijao sam po 20 na dan. Do skoro sam radio tri puta po sto sklekova na dan. Po savetu lekara smanjio sam na tri puta šezdeset. Trčim dnevno 76 minuta. Toliko o mom duhovnom i fizičkom zdravlju.
Iako me već deset meseci nacistički zlikovci nezakonito, bez ikakvog procesa ili dokazanog prekršaja, drže u izolaciji, nikada nisam bio kreativniji i verovatno da me nisu izdvojili u izolaciju ne bih stigao da završim knjigu „Grehomrošenja“. Jedan sam od malobrojih Srba koji se nije školovao na srpskom jeziku, a napisao je knjigu na srpskom!
Pitaju me da li imam nameru da se „politički angažujem“? Najkraći odgovor je – DA.
Međutim, ja nisam vernik i sledbenik ni jedne političke ideologije, a poštujem samo devet od deset božijih zapovesti i hrišćanskih načela. To je razlog zašto ranije nisam prihvatio ponude gotovo svih političkih faktora u državi. Nisam prihvatio jer je svima njima najvažnija bila međusobna borba, a manje važni nacionalni interesi i borba protiv deklarisanih srpskih neprijatelja. Nadam se da su prošla ta vremena i raduje me da vidim više mudrosti nego sujete kod sadašnjeg predsednika Srbije. Ulazim u politiku ne da bih „rušio vlast“ niti da se grčevito borim protiv političkih neistomišljenika u Srbiji. Tokom mog „boravka“ u Hrvatskoj došao sam do strašnog saznanja da je moguće da u državi koju je priznao „civilizovani svet“, koja je postala sastavni deo EU, vlada i dalje otvoreni nacistički progon srpskog naroda! Po hrvatskim zatvorima već godinama trunu časne srpske patriote, grehom rođenja! Locirao sam 63 slučaja protiv Srba koji se i površnom proverom moraju svrstati u kategoriju „greha rađanjem“ ili diskriminatorskog drakonskog kažnjavanja samo zato jer su Srbi.
Vasiljković se sa tugom seća progona Srba iz RSK u „Oluji“
.jpg?w=696&ssl=1)
Ja sam dokaz diskriminacije. U istoriji Lepoglave nikada nijedan, pa ni najgori ratni zločinac hrvatske nacionalnosti, uključujući ustaškog vojnog vikara Stepinca, nije ostao u zatvoru duže od dve trećine kazne. Ja, Srbin, zadržan sam da poslednjeg dana. Sto odsto kazne i to poslednjih deset meseci u nezakonitoj izolaciji. Obećao sam ovde Srbima očevima, muževima, braći i sinovima, da ću zatražiti mandat u Skupštini Srbije i da ću biti njihov glas u Srbiji, da više neće biti ignorisani. Da nijedan nevini Srbin nikada više ne bude zaboravljen kao što sam ja bio.
Pismo iz Večernjih novosti
