Učiteljica Ranka Dumić, zaposlena u izdvojenom odeljenju osnovne škole „Boško Buha“ u Lučicama kod Prijepolja, stupila je u štrajk glađu zbog teške životne situacije u kojoj se našla nakon smrti supruga, takođe prosvetnog radnika Veljka Dumića. Iako se za pomoć oko smeštaja i promene radnog mesta obratila svim nadležnim organima, odgovor, a ni pomoć, nije dobila.
Učiteljica koja je polovinu svog dosadašnjeg radnog staža provela u Donjim Stranjanima, a drugu polovinu u Lučicama, kako kaže, sada proživljava svoje najteže dane. Nakon iznenadne smrti supruga Veljka od virusa korona krajem septembra, sa kojim je živela u potkrovlju izdvojenog odeljenja u Lučicama, suočila se i sa teškom svakodnevicom.
– Radim u prosveti 33 godine bez ijedne mrlje u karijeri do sada. Posle smrti supruga, koji je umro 24. septembra, obratila sam se Školskom odboru i direktorki 27. septembra, da mi izađu u susret i da mi daju na korišćenje jedan od školskih stanova, koji se nalaze ovde uz zgradu škole. Odbili su me sa obrazloženjem da su svi stanovi zauzeti. Što je tačno. Ali, u stanovima stanuju ljudi koji na to nemaju pravo, prema Pravilniku škole – kaže učiteljica Ranka Dumić za portal Forum.info.
Kako kaže, u školskim stanovima žive penzionisani radnici, kao i osobe koje ne rade u školi, što nije u skladu sa Pravilnikom. Zamenu smeštaja Ranka traži jer su teški životni uslovi u stanu od 33 kvadratna metra u Lučicama koji prokišnjava, nekako bili podnošljivi dok je suprug bio živ.
– On je bio vozač i mogli smo da funkcionišemo. Mi već pet godina nemamo ispravnu vodu u školi.To svi znaju i imamo i iz Užica rešenje. Svakodnevno smo vodu donosili sa izvora koji je udaljen dva kilometra i sad ja to ne mogu sama. Daleko je.
Među njenim zahtevima je i premeštaj iz izdvojenog odeljenja u matičnu školu.
– Saznala sam da koleginica koja vodi treći razred ima rešenje za rad u Lučicama, u izdvojenom odeljenju, a već dve godine radi u matičnoj školi. Kada sam pitala direktorku, nije mi dala nikakvo objašnjenje, jer ona je tako odredila i mora tako da bude – kaže Ranka Dumić.
Do penzije joj treba još osam godina, a ne vidi kako da nastavi da živi sama u objektu gde ni vodu nema, dok su joj najbliže komšije na 600 metara, prodavnica na šest, a grad i bolnica na udaljenosti od 15 kilometara. Boli je što sama bije bitku za pristojan život, bez podrške svojih i kolega pokojnog supruga.
– Od kada mi je suprug umro, svakodnevno doživljavam razočarenja. I to od koga? Mogu slobodno da kažem od onih ljudi kojima je Veljko pomogao. Ja i ovim putem molim sve đake Veljkove koji mogu da mi pomognu sa pravne strane, jer ja znam da ovaj stan i ovo radno mesto meni ovde pripadaju, tako su mi rekli u Školskoj upravi, ali sve ovo ne dozvoljava direktorka – zaključuje Ranka.
Učiteljica Ranka se do sada obraćala i republičkim prosvetnim inspektorima, Školskoj upravi Užice, Ministarstvu prosvete, predsedniku opštine Prijepolje koji joj je rekao da nije nadležan, načelniku Opštinske uprave…
