Osnivač Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić nedavno je govorila za televiziju FTV iz Sarajeva. Tokom iznošenja njenog već poznatog narativa o srpskoj krivici za sva zla koja su se desila na ovim prostorima, prišla joj je jedna građanka koja je podsetila na neotkopane žrtve komunističke diktature.
– Ja sam razgovarala sa domaćinima u Topoli i tužite me ako ovo nije tačno. Vaš otac, major OZN-e, je 1944. godine bacao srpske dečake u bunare. Razgovarala sam sa svedocima… – rekla je žena.
– Trujete ovu omladinu! Znači, sve žrtve postoje sem srpskih žrtava? Postoji 200.000 kostiju u ovoj zemlji i ovom gradu, neotkopanih i neotpevanih grobnica, a vi nosite i dalje zvezde petokrake – rekla je prolaznica.
Beograd je imao oko 230.000 stanovnika pred rat, a onda su došli komunisti i pobili 200.000. Ova Srpkinja nije samo hrabra, već je i veliki intelektualac.