18.8 C
Belgrade
utorak, 28 septembra, 2021

ŠTA SE DEŠAVA: Hoće li Vulin zaista zameniti Vučića?

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Ako uspeju ovi tajkuni, strane ambasade i ostali dušmani koji su, prema Vučićevim rečima, uložili više od milijardu i 200 miliona evra u njegovo političko rušenje – ( BTW, to ispade jedna od najvećih investicija u ovu zemlju), džabe su krečili. Ima još jedan bolji koji će nastaviti njegovim stopama, neka već počnu da štede, ukoliko misle i njega da sruše. Naime, Pokret socijalista (PS)je saopštio da će, ukoliko aktuelni predsednik Srbije i lider SNS Aleksandar Vučić ne bude kandidat te stranke, Pokret socijalista izaći sa svojim kandidatom, a to će biti Aleksandar Vulin.

Vic, u obliku saopštenja PS posle sednice predsedništva te stranke, prenosimo u celini. „Vučić je bolji od svih koje Srbija može da bira, ali ako njegova partija misli da ima boljeg, onda Pokret socijalista ima još boljeg – Aleksandra Vulina. Politika predsednika Vučića mora imati nastavljača, a ko je iskreniji u sprovođenju politike ujedinjenja Srba, vojne neutralnosti i socijalne pravde od našeg predsednika Aleksandra Vulina.“

vulin,

Eto, ako smo se sve ovo vreme pitali ko je taj broj dva u zemlji Srbiji posle neprikosnovenog Vučića i ko bi mogoa da ga zameni, sada nam je i ta tajna otkrivena – nema da brinemo ko će da ga zameni ako se, iz nekog razloga, dogodine ne kandiduje. Čeka nas kandidat impresivne biografije, specifičnog političkog profila i nesvakidašnje ambicije: čovek koji je uspeo biti Aleksandar Vulin, može biti sve, pa i predsednik države, a objektivno on toliko obožava Vučića da bi bilo ispunjenje kosmičke pravde da ga zameni na mestu predsednika, a naročito na mestu Vrhovnog komandanta.

- Advertisement -

Ko zna koliko je puta zaspao sa slikom u kojoj stoji ispred vojničkog stroja, dežurni oficir mu salutira: „Gospodine, Vrhovni komandante…“ a on utegnut u maršalsku uniformu hoda, to jest levitira, dvadeset santimetara iznad zemlje, zgužvanih veđa od brige i napora da okupi rasuto srpstvo, izbori se za vojnu neutralnost ( ili pak zarati sa nekim), podeli socijalnu pravdu i pogleda uprtog ka Požarevcu koji govori: „Gledaj, Miro, dokle sam dogurao!“

Zaista, nema logičnog objašnjenja za politički uspeh čoveka kod koga je zakazao kanibalski karakter revolucije da jede svoju decu: revolucija je zagrizla Vulina, pokušala da ga proguta i brže-bolje povratila uz težak osećaj mučnine. I evo ga na aktuelnoj srpskoj političkoj trpezi kao obaveznog dodatka svake čorbe a naročito one koju kusamo poslednjih devet godina uz mukotrpni i bezuspešni pokušaj varenja. Levičarenje devedesetih godina mu je išlo traljavo, ali otkako je skraćenicu svog pokreta zalepio na haubu naprednjačkog bagera krenulo ga je kao onoga našeg pokeraša u Nemačkoj kad su mu rekli da ne mora da pokazuje karte.

Sa funkcije ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja radnicima je servirao problematični Zakon o radu, uspostavljajući „ravnotežu između rada i kapitala“ i proslavio se „brigom“ o socijalnim slučajevima koje je savetovao da kose živice, održavaju groblja i jarkove, čiste sneg i tako zarade svoju socijalnu pomoć! Polemisati sa Vulinom o njegovim postupcima na osnovu zdravorazumskog rezona je bespredmetno, jer je gotovo sve u njegovom liku, delanju i rezultatu u čistoj suprotnosti sa logikom.

- Advertisement -

Što bi rekao Mujo u onom vicu: nema logike – baciš ciglu u vodu, prave se krugovi. Tako i kod Vulina: baciš petokraku u vodu, ona ispliva kao kokarda ili bedž sa likom Šešelja, Dačića, Vučića, ili pak, ženine tetke iz Kanade.

Baciš Vulina u vlast, ispadne direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju koji, sve goreći od principa i izvinjavajući se što će „razočarati boljega od sebe“ (Vučića, naravno), podnosi ostavku na tu funkciju nezadovoljan Briselskim sporazumom.

Onda ga zaroniš malo dublje i on izroni kao ministar bez portfelja zadužen za Kosovo i Metohiju i predsednik Odbora za implementaciju onog istog sporazuma koji je mrzeo iz dna svoje revolucionarne levičarske duše.

Saznaš da nije služio vojsku, postave ga za ministra odbrane. Preklinje Vučića da ga ne uzima u vlast, postane ministar policije.
U svakom slučaju, okruglo, pa na ćoše!

A taj ćoškasti krug Vulin je počeo da crta još kao junoša kad se sa osamnaest godina učlanio u Savez komunista – Pokret za Jugoslaviju, opskurnu partiju generala Stevana Mirkovića i to je verovatno bio prvi i poslednji put kad je iskreno hodao sa zvezdom petokrakom na čelu. Posle je sve bila manje-više jeftina parada u kojoj je duga hipijevska kosa poslužila da u nju zatakne julovsku ružu, a crvena majica sa likom Če Gevare samo potkošulja za budući autfit apartčika koji je preko kožnog komesarskog mantila evoluirao do bizarnih crnih kombinezona i ministarskog odela. Crvena boja, sa kojom je stalno koketirao, bledela je u sve češćim dodirima političke varikine koja je kapala na Vulina sa svakim novim stranačkim projektom.

Posle SK –PJ, našao se u JUL-u Mire Marković gde je bio portparol, predsednik Jugoslovenske revolucionarne omladine, a u nekom trenutku čak i Mirin zamenik. JUL će napustiti 1998. uz objašnjenje da je „stranka izneverila program i postala maska za bogataše“, ali razlog odlaska pre treba tražiti u činjenici da mu je tada izmaklo poslaničko mesto.. Dve godine kasnije formiraće Partiju demokratske levice koju će 2002. utopiti u SPS, iako je o Dačiću govorio u superlativu – sve najgore! Onda je 2006. napustio i SPS uz novo objašnjenje sa etiketom paraprincipijelnosti (naslutio je koaliciju sa DS, a to ne bi mogao da podnese), da bi dve godine kasnije formirao novu partiju – Pokret socijalista.

Iako je guslao o socijalizmu, nacionalizmu, evropeizmu ( ali kontra EU), nakupio je dovoljno iskustva da shvati kako njegove genijalne ideje i programi nemaju nikakvo uporište u biračkom telu i da se tako neće dokopati vlasti, pa je 2010. promućurno ušao u koaliciju sa Srpskom naprednom strankom, Novom Srbijom i Karićevim pokretom „Snaga Srbije“. To što se ovaj put udružio sa prelakiranim radikalima, četnicima i „omraženim“ tajkunima nije mnogo smetalo njegovoj levičarskoj prirodi – ionako je vezu sa petokrakom imao još samo preko loga omiljenog „hajneken“ piva!

A kao nekadašnji recenzent stripa „Alan Ford“ verovatno se dobro oseća u ovim Vučićevim vladama koje listom podsećaju na legendarnu grupu TNT, to čuveno društvance zgubidana gde mu Vulin, dođe onaj Klodovik, lični papagaj neprikosnovenog Broja jedan.

I ako Broj jedan odustane od kandidature ili ga zli zaverenici pre toga sruše, eto njega raširenih krila da zauzme upražnjeno mesto za koje, očigledno, misli da mu po svemu pripada.

Izgleda da je, ipak, omanuo onaj dobri domaćin iz Kotraže kod Lučana kad je pre neku godinu za Vučića rekao „Boljeg nemamo, goreg nećemo naći“. Istina, nismo ga tražili, javio se sam.

- Advertisement -
SourceNova RS
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti