Glavni grad Hrvatske odlučio je da raskrsti sa ustaškim režimom?
Gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević izjavio je danas, na komemoraciji žrtvama ustaškog logora Jasenovac, da će se pred Gradskom skupštinom uskoro naći inicijativa za promenu imena ulica u Zagrebu nazvanih po onima koji su bili povezani s ustaškim režimom.
„Pre godinu dana u glavnom gradu države je, pored Glavnog kolodvora, otvoren spomenik žrtvama Holokausta i ustaškog režima, a gradska vlast se sada bavi promenom imena ulica koje su nazvane po osobama povezanima s ustaškim režimom“, rekao je Tomašević, koji očekuje da će to biti dalji napredak u „razrešavanju sramne prošlosti“, prenela je Hina.
Ta inicijativa će se uskoro naći na Gradskoj skupštini a trenutno je na većima gradskih četvrti i na gradskom odboru koji se bavi time, dodao je gradonačelnik Zagreba.
U međuvremenu, premijer Hrvatske Andrej Plenković pozdravio je danas dolazak predstavnika jevrejske nacionalne manjine na komemoraciju žrtvama ustaškog logora u Jasenovcu, ocenjujući da dolazak celog državnog vrha i predstavnika svih nacionalnih manjina predstavlja važnu poruku.
Predstavnici jevrejske nacionalne manjine prethodnih godina su održavali komemoraciju zasebno zbog toga što su bili nezadovoljni zbog isticanja ustaških simbola u javnosti, prenosi Tanjug.
Plenković je istakao da se u Jasenovcu izražava pijetet i poštovanje i da se priseća svih žrtava holokausta, žrtava svih totalitarnih režima.
Hrvatski premijer je naglasio da je potrebno govoriti o tim temama u okviru obrazovnog sistema, da treba podsećati na sve strahote koje su se dogodile tokom Drugog svetskog rata, na zločinački karakter NDH i upozoravati da se tako nešto ne sme i nikada neće ponoviti.
Kolonom sećanja od Memorijalnog muzeja do spomenika Cvet kod kojeg su položili ruže, državni vrh Hrvatske, predstavnici nacionalnih manjina, antifašisti, preživela zatvorenica Nevenka Končar i članovi porodica stradalih odali su danas počast žrtvama ustaškog logora Jasenovac.
U koncentracionom logoru Jasenovac ustaše su ubile 700.000 ljudi, uglavnom Srba, Jevreja i Roma.
