Nestručno, neodgovorno i bahato. Ovim rečima Danijel Dašić, inženjer građevine, sumira posledice trenutnih poplava u Srbiji koje su po ko zna koji put pokazale da na naplatu dolazi to što država nije izvukla nikakve pouke iz velikih poplava 2014. i 2016. godine i preduzela preventivne mere kako bi se smanjilo oštećenje infrastrukture i objekata.
Komentarišući rušenje dva mosta, na rekonstruisanoj deonici Ibarske magistrale u Adranima kod Kraljeva i starog mosta u Mrčajevcima, Dašić napominje da „u građevini ne postoji nešto što je staro i samim tim loše, i nešto što je novo, već je stvar do održavanja“.
– Država je osnovala pri Vladi kancelariju (sadašnje Ministarstvo za javna ulaganja prim. aut.) koja treba da se bavi investicijama, rekonstrukcijom, obnovom zemlje, pogotovo posle poplava 2014. i 2016, koje su se ponavljale svakih nekoliko godina. Međutim, ta specijalizovana kancelarija u koju se slivaju milioni dinara je služila svemu, samo ne svojoj svrsi – smatra Dašić.
Komentarišući oštećenje deonice na Ibarskoj magistrali, on kaže da očigledno pripremni radovi zaštite samog mosta nisu dobro urađeni i da je, kako se vidi na snimcima, voda oštetila deo potpornog zida, napravila sebi put i odnela asfalt. Sam most se nije srušio, ali jeste pristupni deo mostu.
– S druge strane, stari most u Mrčajevcima je preživeo barem 50 ili 60 godina, ali svaka konstrukcija traje onoliko dugo koliko se održava. Tako da se u suštini sve može objasniti u tri kratke reči: nestručno, neodgovorno i bahato. Nažalost, u medicini i građevini nije poželjno kupovati diplome iz očiglednih razloga. Direktor „Srbijavoda“ možda ima diplomu ali spada u red neodgovornih ljudi koji znaju šta će da se desi, ali ne preduzimaju nikakve radnje. I naravno imamo čitavu političku vrhušku koja se ponaša bahato, jer smatra da sve se može oprati, očištiti i prodati narodu uz dobru medijsku kampanju – komentariše Dašić.
U prilog tome navodi i primer koji se desio u Nišu gde je iskopan nasip za zaštitu od poplava da bi bio postavljen energetski kabl.
– Usred najviših vodostaja, rekordnih padavina i najavljenih kiša, neko je bio, da citiram predsednika, „kompletni idiot“ da iskopa ceo nasip u dužini od 50 metara i potpuno ga izravna, uz obavezu da će sve da vrati u prvobitno stanje, neznajući da to uopšte nije moguće, jer su nasipi specijalne konstrukcije koje se rade na poseban način – ističe sagovornik Danasa.
Osvrćući se na izjavu direktora JP „Srbijavode“ Gorana Puzovića koji tvrdi da ovaj poplavni talas nije mogao da se spreči zato što je u pitanju ekstremna količina padavina, Dašić kaže da je Republički hidrometeorološki zavod poslednjih mesec dana „zvonio na sva zvona“ da ćemo imati rekordne količine padavina.
– Imali smo crvene meteo alarme… Ne znam da li nadležni iz „Srbijavoda“ gledaju televizor i slušaju vesti, ali kad se najave kiše tad se izvodi sva mehanizacija, tada se sređuju vodotokovi, pripremaju se da nema zakrčenja, ojačavaju se bedemi. Sada je kasno jer je blato i ne mogu čak ni mašine sa gusenicama da uđu tamo gde je pre padavina moglo – kaže Dašić.
Profesor Šumarskog fakulteta Ratko Ristić ističe da je za prevenciju poplava godišnje potrebno izdvojiti 60 do 80 miliona evra, te da bi s tim parama rizik od poplava bio redukovan za 60 do 70 procenata.
On je izneo podatak da Srbija ima oko 11. 500 bujičnih vodotokova, a najveći deo je koncentrisan južno od Save i Dunava.
– Imamo i neka manja izolovana bujična područja na prostoru Vojvodine, ali praktično svi rečni sistemi i podsistemi Kolubare, Drine, Lima, Južne, Zapadne i Velike Morave imaju ogroman broj takozvanih bujičnih slivova – kaže Ristić napominjući da je neophodno raditi na prevenciji bujičnih poplava, odnosno ukloniti sve što te poplave generiše, jer onda kada se jave zbog brzine pojave, intenziiteta i velike destruktivne energije, ne može mnogo da se učini.
Ristić kaže da su bujične poplave najčešća prirodna katastrofa na pomenutim delovima naše teritorije i podseća da je u poslednjih 60 godina poginulo više od 130 ljudi, a da je materijalna šteta veća od 14 milijardi evra.
– Ako na nagibima u brdsko-planinskim slivovima imamo kvalitetne šumske ekoisteme, odnosno kvalitetan vegetacioni pokrivač sa očuvanim zemljištem ispod njega, najveći deo padavina se zadrži na samoj zelenoj masi biljaka ili se infiltirira u zemljište tih šumskih područja. Ako, na primer, u kvalitetnoj bukovoj jelovoj šumi na području Goča padne i 150 litara kiše po metru kvadratnom, neće se desiti gotovo ništa, jer će sve biti zadržano i upijeno. A na nekom drugom podučju gde su šume devastirane i gde su degradirana zemljišta, doći će do pojave intenzivnih bujičnih poplava – pojašnjava Ristić.
On kaže da su u ruralnim delovima brdsko-planinskih područja česti generatori poplava i takozvani šumski (zemljani) putevi, koji su na velikom nagibu i gde nema evakuacionih organa za sprovođenje vode, pa tokom pojave velikih količina padavina oni praktično postaju putanje kojima dolazi do slivanja vode i iznošenja velikih količina erozionog materijala.
Kada je reč o merama koje treba preduzeti da bi došlo do minimiziranja negativnih efekata pojave bujičnih poplava, Ristić kaže da na najkritičnijim slivovima treba mnogo pažljivije planirati seču šume.
– Ako su šume iskasapljene, ako je prostor uglavnom urbanizovan, najveći deo vode vrši eroziju zemljišta i povlači ogromnu količinu zemljanog kamenog materijala. Zato su ove bujice braon boje – kazao je Ristić.
