Građani Srbije spremni su da podnesu žrtve koje bi se podrazumevale uvođenjem vanrednog stanja u zemlji, međutim, još nisu dobro upoznati sa tim šta im je činiti ukoliko obole ili dođu u dodir s obolelima od koronavirusa.
Građani Srbije velikom većinom spremni su na uvođenje vanrednog stanja u slučaju širenja epidemije izazvane koronavirusom, pokazalo je istraživanje „IPSOS Stratedžik marketinga“ sprovedeno u subotu, 14. marta.
Građani Srbije se ne plaše vanrednog stanja
Generalni direktor IPSOS Stratedžik marketinga Predrag Kurčubić kaže za Sputnjik da je jedno od pitanja u anketi bilo za koji oblik restrikcija su građani, odnosno da li su za mere za koje su sada na snazi, ili za nešto oštrije, a dve trećine građana se izjasnilo za „mekše mere“.
„Međutim, kad smo ih pitali da li bi bili spremni, nalik na siutaciju u Kindi gde su ljudi dva meseca u karantinu, odnosno da li oni u ovom trenutku smatraju da su za to pripremljeni, 70 odsto ih je reklo da veruju da jesu. To je, dakle, njihova izjava a pitanje je, naravno, koliko ljudi je zapravo spremno, ali nam taj podatak pokazuje da su ljudi svesni ozbiljnosti situacije i da su spremni na neku vrstu, uslovno rečeno, žrtve, kako bi se smanjio rizik od oboljevanja koronavirusom“, ističe Kurčubić.
Spremnost na žrtvovanje nema veze sa istorijom
Spremnost na podnošenje žrtve, naš sagovornik ne povezuje sa čestim vanrednim stanjem kroz koja je Srbija u protekle tri decenije prolazila, jer su podaci slični onima iz anketa u još deset zemalja koje je IPSOS, na globalnom nivou, sproveo.
Kad je reč o spremnosti građana Italije, Francuske, Nemačke, SAD, Rusije ili Južne Koreje, procenti su vrlo slični procentima koji su dobijeni u Srbiji i kreću se između 70 i 75 odsto „u zavisnosti od toga koliko su te države pogođene krizom“, dodaje Kurčubić.
© SPUTNIK / VITALIЙ BELOUSOVOko
„Ne mislim da je ta deklarativna spremnost drugačija kod nas u odnosu na ostale zemlje, pa stoga ne mislim da je ona nešto specijalno vezana za skorašnju istoriju“, ocenjuje direktor „IPSOS Stratedžik marketinga“.
Šta Srbi znaju, a šta misle da znaju
Kurčubić ističe da je istraživanje pokazalo da građani Srbije veruju da su dobro informisani i da poznaju neophodne procedure i procese, ukoliko obole ili dođu u dodir sa obolelima od koronavirusa.
Više od 90 odsto građana je reklo da su informisani, dok je polovina ispitanika rekla da su vrlo dobro informisani, dodaje Kurčubić. Međutim, kad se analizira njihovo znanje, to i ne izgleda kao i njihovo ubeđenje o znanju.
„Postavili pitanje da li znaju šta treba da rade u slučaju da kod sebe ili svojih ukućana primete neke od simptoma koji su karakteristični za koronavirus i dobili rezultat da bi 20 odsto ljudi, dakle svaki peti građanin bi otišao u Dom zdravlja ili bolnicu. To je apsolutno neprihvatljivo ponašanje, jer time, u stvari, ugrožavaju pacijente koji su već tamo i čiji je imuni sistem kompromitovan nekom drugom bolešću“, naglašava Kurčubić.
Uloga televizije u obrazovanju građana
A to, ističe Kurčubić, pokazuje da postoji još jedan veliki prostor da se građani dodatno informišu i tu uloga medija izuzetno važna.
Prema njegovim rečima, uloga televizije je veoma bitna jer je ona glavni izvor informisanja za najstarije sugrađane, a u Srbiji ima milion ljudi koji su stari 70 i više godina kao i veliki broj staračkih domaćinstava, što znači da je veliki deo populacije ugrožen i pod rizikom od težih posledica oboljevanja koronavirusom.
To, naravno, ne isključuje odgovornost i drugih medija, ističe Kurčubić i dodaje da je poželjno što češće informisati građane o konkretnim stvarima vezanim za koronavirus, kao i za poželjne oblike ponašanja kako bi se smanjio rizik od oboljevanja
