GODIŠNJICA PADA HELIKOPTERA: Sedam mrtvih i nula odgovornih

Danas se navršava tačno šest godina od pada transportnog helikoptera Vojske Srbije Mi-17 iz sastava 890. mešovite helikopterske eskadrile, u kome je stradalo sedam osoba na kilometar od aerodroma “Nikola Tesla”. U stravičnom padu letelice poginuli su major Omer Mehić, kapetan Milovan Đukarić, mehaničari zastavnici Nebojša Drajić i Ivan Miladinović, lekar novopazarske bolnice Dževad Ljajić i njegov kolega anestetičar Miroslav Veselinović, kao i petodnevna beba iz novopazarske porodice Ademović – sedmoro mrtvih, a zbog tragedije ni dan danas niko nije odgovarao.

Tog 13. marta 2015. godine posada je poletela jer je trebalo da se petodnevna beba preveze u bolnicu u Beogradu, pošto je bila u kritičnom stanju. S obzirom da je tog dana bilo loše vreme, kao najbolja solucija bilo je angažovanje vojnog helikoptera.

Akciju spasavanja bebe, odnosno transport iz Novog Pazara za Beograd, inicirao je ministar zdravlja Zlatibor Lončar, dok je za vojni deo te akcije, odnosno angažovanje vojnog helikoptera, bio zadužen tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić, aktuelni direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA).

Da krenemo od početka.

Akcija je realizovana putem helikoptera, pošto transport sanitetom nije bio moguć zbog odrona. Helikopter je tog dana po bebu u kritičnom stanju i ostale članove posede poleteo oko 19.30 iz Beograda, a nakon nešto više od pola sata, nakon što su primljeni u letelicu, poleteo je za Beograd.

Helikopter je stigao do Beograda oko 22 sata, kružio je neko vreme oko aerodroma, u pokušaju da sleti. Kako se navodilo u saopštenju Ministarstva odbrane, kontrolni toranj je sa letelicom izgubio kontakt u 22.31 sati. Bili su upaljeni reflektori na stadionima Zvezde i Partizana, kako bi se helikopter orijentisao.

U javnosti se ubrzo povela velika rasprava oko toga zbog čega je helikopter, uprkos složenim i nepovoljnim meteorološkim uslovima, pokušao sletanje na beogradski civilni aerodrom, a ne na vojni u Batajnici ili heliodrom kod Vojnomedicinske akademije na Banjici, kao i ko je odlučio da se leti za Beograd, a ne za Kragujevac, Niš ili Kraljevo.

Vojni izveštaji zaključili su da su uslovi leta bili ispod propisanog meteorološkog minimuma za oblačnost i vidljivost, kao i da je pilot Omer Mehić insistirao da sleti na Banjicu (VMA), a potom i u Batajnicu, a ne u Surčinu, gde su pali.

Kako je Insajder svojevremeno pisao, samo 20 minuta pre sletanja Mehiću je rečeno da je prihvat bebe organizovan na aerodromu “Nikola Tesla”. Ova promena odluke gde će se sleteti i dan danas otvara brojne sumnje, pogotovo što je brigadni general Predrag Bandić, tadašnji komandant 204. vazduhoplovne brigade, tokom vojne istrage o ovom slučaju rekao da ga je ministar zdravlja Zlatibor Lončar obavestio da ima nameru da prisustvuje sletanju.

Nakon što se nešto posle 23 sata helikopter izgubio sa radara, Direktorat civilnog vazduhoplovstva pokrenuo je potragu traganja i spasavanja članova poseda u 23.30 časova. Ipak, samo dva sata posle ponoći helikopter je pronađen. Tada je saopšteno i da verovatno nema preživelih, što se u ranim jutarnjim satima 14. marta ispostavilo kao tačno.

Tako su porodice nastradalih članova posade za smrt bližnjih saznale ujutru tog 14. marta.

Vučić: Ne dam Gašića i Lončara

Ipak, ono što je najviše potreslo srpsku javnost jeste činjenica da za pad helikoptera niko nije kriv. Izostala je, kako krivična, tako i politička odgovornost za tragediju neviđenih razmera koja se dogodila.

Dok je javnost čekala smenu Lončara i Gašića, tada premijer i predsednik Srpske napredne stranke (SNS), sada predsednik države, Aleksandar Vučić, izjavio je da stoji uz ministra odbrane i ministra zdravlja.

“Vidim hajku protiv Gašića i Lončara, koji su hteli da spasu jedno dete. Ja preuzimam odgovornost. Da su me pitali, a nisu, ja bih rekao – spasite dete. Gašića i Lončara neću da dam”, rekao je Vučić nakon sednice predsedništva SNS.

Da podsetimo, niko od tadašnjih visokih funkcionera, kako u zdravstvu, tako i u Vojsci, nije snosio posledice, iako su utvrđeni određeni “šumovi” u lancu komandi. Niko nije smenjen, a čak je Komisija za ispitivanje pada vojnog helikoptera Mi-17 tvrdila da su piloti u letelici bilo pod dejstvom alkohola, što je srpska javnost oštro osudila.

Tačku na ceo slučaj dalo je Više javno tužilaštvo koje je reklo da niko nije odgovoran za pad helikoptera i da istraga neće biti pokrenuta – sedam smrti, a odgovornosti nema.

Delovi letelice prodati kao staro gvožđe

Kako je portal N1 svojevremeno pisao, deo helikoptera koji se srušio tog marta 2015. godine pronađen je prošle godine na jednom otpadu u okolini Novog Sada. Reč je o repu helikoptera, koji je prodat kao staro gvožđe i čekao je da bude ubačen u visoku peć.

Porodice nastradalih članova vojne posade su ostatak letelice sklonile sa otpada i trenutno se nalazi u privatnom vlasništvu prijatelja majora Omera Mehića, koji je rukovodio kobnog dana helikopterom.